ŠUMADINAC IMA RECEPT ZA STAROST Deda Zlatko iz sela kod Topole u osmoj deceniji plete čuvene kotobanje, radi i teške poslove u polju

Zimske dane provodi u svojoj radionici, pletući kotobanje – tradicionalne pletene korpe koje se nekada koristile u domaćinstvima širom Srbije. Kada stigne proleće, okreće se radu u polju, ali ističe da nikada ne ostaje besposlen.

Pletenje kotobanja naučio je sam, jer u njegovom kraju više nije bilo onih koji su mogli da mu prenesu znanje.

- Oduvek me je zanimalo kako se prave, ali nisam imao od koga da naučim. Kupio sam jedan kotobanj, rastavio ga da vidim tehniku pletenja i tako, korak po korak, savladao zanat. Prva korpa nije ličila ni na šta, ali svaka sledeća bila je bolja. Tek deseta je izgledala kako treba - priseća se Zlatko svojih početaka za agenciju RINA.

Za izradu kotobanja koristi vrbovo prušće, koje je savitljivo i izdržljivo, ali ga je sve teže pronaći.

- Prvo moram da pripremim prušće, koje nalazim gde god mogu. Nekad mi ga donesu i ljudi iz sela. Nažalost, vrba više nije toliko rasprostranjena, pa je kvalitetnog materijala sve manje- kaže on.

Jedan kotobanj zahteva 24 ili 32 pruta, zavisno od veličine. Sam postupak pletenja nije težak, ali je zahtevan i zahteva strpljenje i veštinu.

- U osnovi je klasično opletanje – prutići se provlače i fiksiraju naizmenično. Ko se zainteresuje, brzo nauči. Obično ispletem jednu veliku korpu dnevno, a ako su manje, mogu i dve - dodaje Zlatko.

Iako su nekada bile u širokoj upotrebi, danas ih sve ređe viđamo. Ipak, oni koji ih kupe znaju da imaju dug vek trajanja.

- Ako se čuvaju od kiše, kotobanji mogu trajati i do 100 godina. Koriste se za skladištenje kukuruza, silaže, drva, a nedavno je jedna žena kupila kotobanj da se njeno unuče igra u njemu - priča Zlatko sa osmehom.

Cena ovih ručno pletenih korpi kreće se od 600 do 1.500 dinara, u zavisnosti od veličine.

Osim pletenja korpi, Zlatko izrađuje i makete starih seljačkih kola, kao i drvene dekoracije za slave. Iako mu ništa nije teško, žali što mlađe generacije ne pokazuju interesovanje za ovaj zanat.

- Voleo bih da neko nauči i nastavi ovaj posao kada mene ne bude, ali današnja omladina nije zainteresovana. Svi gledaju u telefone, niko neće da radi. Ja sam odrastao u vremenu kada je disciplina bila veća, kada su se obaveze znale. Danas svi žele da zarade brzo, bez truda - kaže on.

Ipak, Zlatko ne odustaje. Kako kaže, selu ne nedostaje posla, samo treba biti vredan i poštovati ono što se radi.

- Svuda su pare oko nas, samo treba da se pronađe posao i da se radi. Na selu može lepo da se zaradi, ali treba imati volju i truditi se -  zaključuje ovaj vredni starina iz Ovsišta.

RINA