SUBOTIČANIN FERENC TORMA: Umetnik koji kroz drvo priča priče detinjstva

 Oznaka kvaliteta „Najbolje iz Vojvodine“ pripala je i njemu, za unikatne ručno izrađene rekvizite i opremu za dečija igrališta „Čarolija“ – prava mala umetnička dela od drveta. Vešt u čak 18 starih zanata, Ferenc Torma je umetnik čiji radovi nisu samo predmeti, već priče utkane u materijale koje koristi. Svoju inspiraciju nalazi u prirodi, posebno u drvetu bagrema, čije kvalitete ne prestaje da hvali.

– Bagrem je čudo naše Bačke.  Mnoge kuće u okolini Subotice, sagrađene od bagrema, opstaju već preko dva veka. Zato koristim upravo ovaj materijal, jer je i lep i trajan. Jer od salaša nekada ostanu samo bagremovi stubovi – objašnjava uz osmeh Ferenc dok pokazuje klackalice, ljuljaške i kućice za igranje, koje izrađuje s neiscrpnim entuzijazmom.

Njegova radionica „Dabar“ prava je riznica kreativnosti. Tu nastaju rekviziti za dečija igrališta koja deci pružaju ne samo igru, već i iskustvo dodira sa prirodnim materijalima. Njegove kreacije – drveni krokodili, konjići za ljuljanje i kompleksne konstrukcije – već su omiljeni u vrtićima širom Srbije, od Subotice do Vranja.

Od strasti do zanata

Ljubav prema drvetu Ferenc nosi od detinjstva. Još kao dečak pravio je drvene igračke za drugare, ali put do ovakvog majstorstva nije bio jednostavan. Tokom 13 godina edukacije u Mađarskoj, usavršio je tehnike 18 starih zanata, od pustovanja i tkanja, do rezbarenja drveta i obrade trske.

– Drvo je moj medij. Kada ga rasečem, nikada ne znam kakvu priču skriva. Čvorovi, pukotine i oblici koje otkrivam svaki put me iznova fasciniraju. U starom zanatu, umetnička obrada drveta morate da volite. Ja radim ono što volim. Put je bio težak, alia ko nešto želite možete da ga i ostvarite. Svaki deo igrališta je pravljeno od bagremovog drveta, jer je to jedino drvo koje se teško obrađuje mašinski. Sve je ručni rad, eko farbe su u pitanju –  kaže Torma, dok sa ponosom pokazuje skulpture koje izgledaju kao da su izašle iz bajke.

Naš sagovornik objašnjava da mu priznanje mnogo znači jer njegova posvećenost je prepoznata. Osim stvaranja, Torma je posvećen i prenošenju znanja. Sa suprugom Dijanom Kopunović, psihološkinjom, osmislio je edukativne programe za vrtiće i škole. Njihovi akreditovani seminari uče vaspitače kako da stare zanate približe najmlađima.

– Stari zanati razvijaju finu motoriku, strpljenje i kreativnost kod dece. U doba tehnologije, ne smemo zaboraviti vezu sa prirodom. Imamo izgrađenih igrališta po celoj Srbiji. Ljudi prepoznaju kvalitet jer je ručni rad nešto posebno, koliko da radite isto uvek se napravi nešto posebno i drugačije. Deca kada vide ovakva igrališta odmah požele da se igraju na rekvizitima koja su napravljena po likovima životinja, a sve je rađeno po standardima. I to ISO 9001 koji govori o kvalitetu u menadžmentu i oznaka „Najbolje iz Vojvodine“ je kruna za naš rad u izradi dečjih igrališta – dodaje Dijana.

Za Ferenca, njegovi radovi nisu samo posao. Svaki detalj odslikava tradiciju, identitet i vrednosti. Kapija prijateljstva, koju je izradio za kamp na Tari, simbol je multikulturalnosti i zajedništva. Sa motivima raznih kultura, ova kapija kroz godine je pozdravila hiljade dece.

– Umetnost nije samo lepa reč. To je naš koren, priča o tome ko smo i odakle dolazimo – poručuje Torma.

Njegova igrališta, pravi mali svetovi od drveta, nisu samo mesto za igru. Ona su lekcija iz hrabrosti, kreativnosti i života. Kroz njih, Ferenc Torma ne samo da stvara, već inspiriše buduće generacije.

Tekst i foto: S.Iršević

Projekat „Stari zanati - nova šansa” realizuje Dnevnik Vojvodina pres, a sufinansira Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.