OPREZ! PRAZNIČNA EUFORIJA IDEALNA ZA SAJBER KRIMINALCE Evo kako da ne postanete njihov plen! Prevara vreba na svakom koraku
Prazniče prevare na internetu, putem društvenih mreža, imejlova i sms poruka postaju sve sofisticiranije i korisnici treba da budu izuzetno pažljivi prilikom unosa svojih podataka, upozoravaju stručnjaci.
Približava se Nova godina, a ovo nije vreme samo za magiju i slavlje, već i idealna prilika za prevarante da zloupotrebe jurnjavu za poklonima i dobrim ponudama. Sajber kriminalci u tome postaju sve kreativniji, a među prevarama sada se u različitim regionima posebno koriste mamci kao što su recepti za praznični kolač, besplatni mobilni podaci, isplate u ime državnih organa, nagradne igre sa luksuznim automobilima, lažne onlajn prodavnice koje izgledaju kao legitimni veb-sajtovi.
Ranije, tokom novogodišnjih praznika građani u Srbiji su masovno postajali meta prevaranata putem sms poruka i sličnih aplikacija. Poruke su obaveštavale korisnike da je isporuka njihove pošiljke obustavljena zbog netačnih podataka ili dodatnih troškova. U tekstu bi se nalazio maliciozan link koji je vodio na lažne stranice za unos ličnih podataka, kućne adrese i podataka o platnim karticama.
Član Nacionalnog sajber tima „Sajber heroj“ Marko Gordić kaže da je praznični period vreme kada mnogi poručuju poklone, obavljaju onlajn kupovinu i često su pod stresom zbog brojnih obaveza.
– U toj užurbanosti, lako je prevideti znakove prevare . Apelujemo na sve da budu izuzetno pažljivi prilikom unosa svojih podataka na internetu. Zastanite na trenutak, razmislite i procenite ko bi zaista mogao da bude sa druge strane. S obzirom na to da nam se bliže novogodišnji i božićni praznici, preporučujemo dodatni oprez kako biste izbegli potencijalne prevare i zaštitili svoje podatke – upozorava Gordić.
Slično upozorenje stiže i od višeg analitičara veb-sadržaja u kompaniji „Kasperski“ Olge Svistunove, koja ističe da su praznici vreme radosti i darivanja ali da korisnici moraju ostati oprezni kako ne bi nesvesno dali prevarantima alate da ih dalje iskorišćavaju.
Ako je dobro, ne znači i da je istinito
Stručnjaci za sajber bezbednost preporučuju korisnicima da provere autentičnost veb-sajtova i ponuda pre nego što obave kupovinu i da izbevaju otvaranje linkova iz neželjenih imejlova ili poruka. Ne treba deliti lične podatke osim ako se šalju verifikovanoj i pouzdanoj instituciji. Korisnici treba da budu oprezni sa ponudama koje izgledaju previše dobro da bi bile istinite, jer obično nisu. Potrebno je koristiti sveobuhvatno rešenje koji štiti računare i pametne telefone.
– Praznične prevare nisu nov fenomen ali su evoluirale i postale sofisticiranije korišćenjem regionalnih tradicija i tehnologije. Praznična užurbanost čini ljude podložnijim prevarama, oni su rasejani, nestrpljivi da iskoriste popuste ili veruju promocijama koje odgovaraju prazničnoj atmosferi. Sajber kriminalci ne kradu samo novac, oni grade ogromne baze podataka sa ličnim podacima koje pokreću buduće prevarantske aktivnosti – rekla je Svistunova, prenose Novosti.
Stručnjaci za sajber bezbednost iz kompanije „Kasperski“ identifikovali su nekoliko istaknutih prevara koje ciljaju potrošače u različitim regionima i na različitim jezicima. Lažne onlajn prodavnice oponašaju izgled i funkcionalnost legitimnih veb-sajtova za kupovinu, nudeći sezonske proizvode poput ukrasa, poklona, pa čak i jelki sa velikim popustima. Ove stranice prilagođavaju jezik i valutu geografskoj lokaciji korisnika, koristeći podatke iz pretraživača. Žrtve obično dolaze do ovih radnji putem linkova iz oglasa ili iskačućih prozora. Cilj ovih sajtova je krađa novca. Takve prevare često kratko traju jer ih legitimni prodavci brzo prijavljuju.
Prevara koja koristi primamljivost besplatnih usluga, tvrdi da nudi besplatan mobilni internet koji važi kod svih glavnih operatera. Kako bi ga dobili, žrtve moraju da podele promotivni link sa 10 do 15 kontakata putem aplikacije „Votsap“, čime se prevara eksponencijalno širi. Nakon deljenja, od žrtava se traži da unesu svoje lične podatke – ime, broj telefona i imejl. Prikupljeni podaci se zatim prodaju na dark-vebu ili koriste za druge prevare. U nekim slučajevima, žrtve nesvesno preuzimaju malver koji ugrožava njihove uređaje, što dovodi do daljih zloupotreba.
Korisnici u Brazilu izloženi su prevari koja počinje naizgled bezazlenim imejlom koji promoviše recept za praznični kolač. Žrtve se podstiču da plate malu naknadu kako bi dobile recept. Nakon što se uplata obavi, podaci sa kreditne kartice žrtve su ukradeni. U Indoneziji, prevaranti su pokrenuli lažne nagradne igre koje korisnicima nude priliku da osvoje luksuzni sportski automobil. Najčešće se koriste imejlovi za namamljivanje žrtava. Da bi preuzeli nagradu, od njih se traži da daju lične podatke kao što su puno ime i prezime, broj telefona i adresa. Iako automobil nikada ne stigne u njihove ruke, ukradeni podaci se koriste za krađu identiteta, fišing napade ili se prodaju na crnom tržištu za druge prevarantske aktivnosti.