BEOGRADSKI FESTIVAL IGRE I 2025. u SNP-u Predstave iz Liona, Grenobla i Atine

- Igri u čast, okupiće se vrhunski umetnici i sjajne trupe, sa različitih strana sveta. Čak i iz onih zemalja koje prolaze iskušenja ratova i stradanja, gde isključivo jezik umetnosti ostaje slobodan i univerzalan. Majstori neobjašnjivog pokreta, zanatlije najdragocenijih instrumenata, otvoriće teme koje analiziraju aktuelne pojave i društvo, ili jednostavno dodiruju dušu i svedoče o beskrajnim mogućnostima igre - najavljuju u BFI novo festivalsko izdanje.

I na predstojećem festivalu će Novosađani imati prilike da pogledaju neke od predstava BFI. Već 15. marta, u Srpskom narodnom pozorištu očekuje ih gostovanje predstave „Zefir” ,  izvođenju kompanije „Kafig” iz Liona.  „Zefir” je jedno od najnovijih dela Murada Merzukija, koreografa koji deluje na raskrsnici različitih disciplina. Svom istraživanju hip-hopa, on dodaje elemente cirkusa, borilačkih veština, likovne umet- nosti, video radova, ali i živu muziku.

„Kao kurs za ovu novu kreaciju, odabrao sam izazov suočavanja sa silama prirode, što je sama suština života na moru. Borba prsa u prsa sa vetrom. Davanje oblika onome što po definiciji ne postoji. Vajanje kroz lahor neizrecivog. Transformisanje neopipljivog u konkretnu materiju kroz igru. Težnja da vazduh učinimo supstancom koja se može krotiti”, objašnjava Murad Merzuki 

Petog aprila u SNP stiže Joan Buržoa iz Grenobla, sa svojom predstavom “Onaj koji pada”. Buržoa je međunarodno poznat umetnik koji deluje u oblasti  igre, pozorišta, muzike, vizuelnih instalacija i audiovizuelne umetnosti. On ruši barijere i kreira dijalog između umetničkog pristupa i umetničkih prostora. Ove godine je poneo nagradu Beogradskog festivala igre „Jovan Ćirilov“. 

Komad „Onaj ko pada“ prikazuje šestoro ljudi kao neku vrstu redukovanog čovečanstva, u potrazi za balansom na nestabilnom tlu. Oni su primorani da reaguju na fizičke sile i nikada samostalno ne iniciraju sopstveni pokret. Dok se guraju kroz svoje reakcije, višestruki fizički principi kreiraju široki spektar situacija. Drama se postavlja na vrh najoštrijeg vrha. 

“Verujem da čovek nije u centru univerzuma, i nema razloga da on zauzima centralnu pozornicu. Na vrhu moje idealne cirkuske pozornice – bez obzira da li taj cirkus postoji ili ne – čovek je postavljen na isti nivo kao i životinje i mašine koje su pored njega”, napominje Buržoa.

Nedelju dana kasnije, 12. aprila u SNP-u publiku očekuje Balet grčke nacionalne Opere iz Atine, s predstavom “Zlatno doba”, Konstantinosa Rigosa. Ova predstava će svetsku premijeru imati na Beogradskom festivalu igre. 

- „Zlatno doba” – osvrt na legendarni komad „Bosa nova” koji je kreirao za Nacionalni teatar Grčke 2008, ne ukazuje na određeni vremenski period. Rigosov ikonoklastički umetnički otisak, od Nacionalne škole igre, do vrha grčke umetničke scene 90-ih godina prošlog veka i Kompanije Oktana, preko Nacionalnog teatra Severne Grčke, Atinskog festivala i Grčke nacionalne opere,  zapravo prevazilazi okvire umetničke igre, te konstantno podstiče dijalog sa drugim umetničkim oblicima koji se potom s njom ukrštaju ...               

N. Pejčić