БЕОГРАДСКИ ФЕСТИВАЛ ИГРЕ И 2025. у СНП-у Представе из Лиона, Гренобла и Атине

- Игри у част, окупиће се врхунски уметници и сјајне трупе, са различитих страна света. Чак и из оних земаља које пролазе искушења ратова и страдања, где искључиво језик уметности остаје слободан и универзалан. Мајстори необјашњивог покрета, занатлије најдрагоценијих инструмената, отвориће теме које анализирају актуелне појаве и друштво, или једноставно додирују душу и сведоче о бескрајним могућностима игре - најављују у БФИ ново фестивалско издање.

И на предстојећем фестивалу ће Новосађани имати прилике да погледају неке од представа БФИ. Већ 15. марта, у Српском народном позоришту очекује их гостовање представе „Зефир” ,  извођењу компаније „Кафиг” из Лиона.  „Зефир” је једно од најновијих дела Мурада Мерзукија, кореографа који делује на раскрсници различитих дисциплина. Свом истраживању хип-хопа, он додаје елементе циркуса, борилачких вештина, ликовне умет- ности, видео радова, али и живу музику.

„Као курс за ову нову креацију, одабрао сам изазов суочавања са силама природе, што је сама суштина живота на мору. Борба прса у прса са ветром. Давање облика ономе што по дефиницији не постоји. Вајање кроз лахор неизрецивог. Трансформисање неопипљивог у конкретну материју кроз игру. Тежња да ваздух учинимо супстанцом која се може кротити”, објашњава Мурад Мерзуки 

Петог априла у СНП стиже Јоан Буржоа из Гренобла, са својом представом “Онај који пада”. Буржоа је међународно познат уметник који делује у области  игре, позоришта, музике, визуелних инсталација и аудиовизуелне уметности. Он руши баријере и креира дијалог између уметничког приступа и уметничких простора. Ове године је понео награду Београдског фестивала игре „Јован Ћирилов“. 

Комад „Онај ко пада“ приказује шесторо људи као неку врсту редукованог човечанства, у потрази за балансом на нестабилном тлу. Они су приморани да реагују на физичке силе и никада самостално не иницирају сопствени покрет. Док се гурају кроз своје реакције, вишеструки физички принципи креирају широки спектар ситуација. Драма се поставља на врх најоштријег врха. 

“Верујем да човек није у центру универзума, и нема разлога да он заузима централну позорницу. На врху моје идеалне циркуске позорнице – без обзира да ли тај циркус постоји или не – човек је постављен на исти ниво као и животиње и машине које су поред њега”, напомиње Буржоа.

Недељу дана касније, 12. априла у СНП-у публику очекује Балет грчке националне Опере из Атине, с представом “Златно доба”, Константиноса Ригоса. Ова представа ће светску премијеру имати на Београдском фестивалу игре. 

- „Златно доба” – осврт на легендарни комад „Боса нова” који је креирао за Национални театар Грчке 2008, не указује на одређени временски период. Ригосов иконокластички уметнички отисак, од Националне школе игре, до врха грчке уметничке сцене 90-их година прошлог века и Компаније Октана, преко Националног театра Северне Грчке, Атинског фестивала и Грчке националне опере,  заправо превазилази оквире уметничке игре, те константно подстиче дијалог са другим уметничким облицима који се потом с њом укрштају ...               

Н. Пејчић