NOVOGODIŠNJI UKRASI MOGU IZAZVATI ALERGIJU AKO NE PAZITE Naučnici našli 50 VRSTA PLESNI, EVO O ČEMU DA VODITE RAČUNA
Respiratorni problemi, kijanje i kašalj koji se intenziviraju tokom praznika, mogli bi da budu posledica sezonskog virusa, ali i posebnog alergijskog stanja koje može da pogodi one koji su u svom domu okitili pravu jelku.
Tada govorimo o „sindromu novogodišnje jelke” (Christmas Tree Syndrome), čiji su najčešći simptomi peckanje u očima, kijanje, kašalj, čak i potencijalno ozbiljni napadi astme.
Još pre više od decenije, u istraživanju objavljenom u časopisu Annals of Allergy, Asthma and Immunology, istraživači su identifikovali više od 50 vrsta plesni na uzorcima novogodišnjih jelki.
U istom istraživanju naučnici su otkrili da se količina spora plesni u stanu povećala sa 800 na 5.000 po kubnom metru, 14 dana nakon što je jelka unešena u dom.
Simptomi se mogu pojaviti kada se kiti jelka, ali i nakon dužeg stajanja jelke u prostoriji. Neki se mogu pojaviti čak i nakon nekoliko nedelja.
Osobe koje imaju „sindrom novogodišnje jelke” najčešće dožive tipične simptome alergije: curenje iz nosa, zapušenost nosa i kijanje. Te osobe, verovatno, već imaju postojeću alergiju na određeni alergen u svom stanu. Međutim, čak i oni koji nemaju istoriju alergija ili astme mogu patiti od ovog sindroma.
Ukoliko postavljate pravu jelku, stručnjaci preporučuju još neke mere opreza:
– pažljivo operite jelku pre nego što je uneste u kuću
– nosite vrtlarske rukavice kada dodirujete drvo, njegove grane ili stablo. Neki ljudi mogu da budu alergični na sok četinara i da dobiju osip
– koristite prečišćivač vazduha ako ga imate kod kuće
– izmestite jelku napolje ako se simptomi pogoršaju
Alergiju može izazvati i sam miris prirodne jele, koji većina ljudi povezuje sa božićnom sezonom. Hemijska jedinjenja koja su odgovorna za taj karakterističan miris, mogu da iritiraju vaše disajne puteve, uzrokujući curenje iz nosa ili kašalj, bez obzira da li ste alergični.
Prave božićne jelke, takođe, mogu sadržati pesticide, prašinu, izmet insekata i buđ. Sve ovo može pokrenuti slabije ili teže alergijske reakcije.
Neki ljudi sa osetljivom kožom, takođe, mogu osetiti svrab zbog iglica koje ima prirodna jelka.
Da li veštačka jelka može biti opasna?
Odabir veštačke novogodišnje jelke pokazuje se dugoročno prikladnijim rešenjem za okolinu i zdravlje ako pripazite na neke stvari.
Lažne božićne jelke su pune grinja, izmeta insekata i eventualno buđi pored ukrasa, u zavisnosti od toga kako se plastično drvo čuva.
Dobro je obrišite od prašine pre nego što je stavite na mesto u kući koje ste odabrali.
Čuvanje novogodišnje jelke i ukrasa u velikim kesama za đubre, na primer, može podstaći rast buđi ako je skladište na toplom i vlažnom mestu.
Kako biste izbegli „sindrom novogišnje jelke“ stručnjaci preporučuju da veštačku jelku čuvate hermetički zatvorenu, kako biste sprečili pojavu plesni i smanjili grinje.
Očistite ukrase: girlande, ukrasi za jelku i drugi ornamenti, takođe, mogu da skupljaju prašinu, pa ne zaboravite da ih očistite, najbolje vlažnom krpom, kako se alergeni ne bi širili po vašem domu.
Nakon ukrašavanja jelke, obavezno promenite odeću kako biste sprečili širenje grinja na ostatak kuće.
Postavite jonizator vazduha,koji će apsorbovati alergene, u blizinu novogodišnje jelke, bilo da je prava ili veštačka.
