ZAŠTO SMO ZIMI STALNO GLADNI? Nutricionista objasnio zašto tokom hladnih meseci JEDEMO "ZA TROJE"
Tokom zime mnogi ljudi primete da im apetit raste. Ovo nije slučajno, već je povezano sa nizom fizioloških, psiholoških i sezonskih faktora koji utiču na naše telo tokom hladnih meseci, a Jovana Živić, nutricionista, objašnjava nam sve što treba da znamo o pojačanoj ishrani tokom hladnijih dana.
- Ishrana tokom hladnijih dana se značajno razlikuje od prolećnih i letnjih meseci. U ovom periodu godine je apetit daleko veći, a postoji mnogo razloga zašto je to tako, kaže Jovana za Žena.rs.
Zašto je zimi povećan apetit?
Povećana potreba za energijom: U zimskim mesecima telo troši više energije kako bi održalo telesnu temperaturu, što može da izazove povećan apetit. Kako bi se zagrejalo, telo traži više kalorija.
Sezonske promene hormona: Kraći dani i manjak sunčeve svetlosti utiču na nivo vitamina D, a to smanjuje proizvodnju serotonina – hormona koji reguliše raspoloženje i apetit. Niži nivoi serotonina mogu povećati želju za hranom, naročito za onom koja je bogata kalorijama.
Smanjena fizička aktivnost: Hladnije vreme često dovodi do smanjenja fizičke aktivnosti na otvorenom. Zbog toga telo sagoreva manje kalorija, a apetit se povećava kako bi se nadoknadio manjak energije.
Psihološki faktori: Zima može izazvati emotivnu ili socijalnu izolaciju, pa mnogi ljudi traže utehu u hrani. Ovaj psihološki odgovor može povećati želju za hranom koja pruža zadovoljstvo, poput slatkiša ili teških jela, koji često postaju izvor utehe tokom hladnih meseci.
Prirodni biološki odgovori: Neki istraživači veruju da je povećanje apetita tokom zime evolucijski odgovor na teže uslove života, kada su zalihe hrane bile ograničene. Konzumiranje više hrane tokom zime moglo je da pomogne ljudima da prežive do proleća.
Povezanost sa melatoninom: Zimi, kako dani postaju kraći, telo proizvodi više melatonina, hormona koji reguliše ciklus spavanja i budnosti. Povećanje nivoa melatonina može izazvati pospanost, smanjenje energije i povećan apetit, posebno u večernjim satima. Ovaj hormon takođe utiče na nivo serotonina, koji može da podstakne želju za hranom bogatom ugljenim hidratima i kalorijama, što doprinosi boljem raspoloženju.
Ipak,treba napomenuti da se današnji način života značajno se razlikuje od onog koji su živeli naši preci. Savremeni čovek nije izložen istim zimskim nepogodama i izazovima sa kojima su se naši preci suočavali. Zahvaljujući centralnom grejanju, modernim sistemima za izolaciju i lako dostupnoj hrani tokom cele godine, više nemamo potrebu da skladištimo energiju i kalorije za preživljavanje zime. Uprkos tome, naše telo i dalje reaguje na sličan način kao što je to činilo u prošlim vremenima, zbog čega zima može izazvati iste fiziološke i biološke odgovore koji podstiču povećanje apetita, objašnjava Jovana.
Dakle, dok se naš životni stil drastično promenio i zima više ne donosi iste pretnje kao nekada, naši biološki mehanizmi još uvek funkcionišu prema evolucijskim zakonitostima, što čini povećan apetit tokom hladnih meseci prirodnim odgovorom na sezonske promene.
Što znači da svakako treba da se redukuje ili pripazi na ono što jede i kalorije koje se unose.
