OPIS JESENJEG DELA SEZONE ZA OFK BEČEJ STAJE U TRI REČI: Gore nije moglo
Srpskoligaški karavan je završio jesenje putešestvije, pa je vreme za sumiranje urađenog u prvoj deonici dugog fudbalskog putovanja ili neurađenog, kao što je slučaj sa OFK Bečej 1918.
Kada je srpskoligaš sa Tise u pitanju, sve staje u tri reči – gore nije moglo!
Ovakva konstatacija deluje pomalo deprimirajuće, ali je istinita. U 15 utakmica uknjižena je samo jedna pobeda pred svojim navijačima, minimalnim rezultatom, protiv na polovini sezone drugoplasirane Slobode iz Donjeg Tovarnika. Pet puta su podelili plen, a devet puta izgubili uz katastrofalnu gol razliku 11:34. Svaki dalji momentar (ne)učinjenog tokom jesenje polusezone je suvišan. Ipak, evo nekih zapažanja.
Pripremni period je počeo veoma ambiciozno. Osokoljeni opstankom u samom finišu minule sezone, zadržali su iskusnog trenera Dragana Ivanovića, koji se latio posla i angažovao stručnu ekipu Pokrajinskog zavoda za sport i medicinu sporta iz Novog Sada radi testiranja svih igrača, kako bi se napravio adekvatan plan priprema. Neki članovi klupskog rukovodstva su išli tako daleko da su najavljivali borbu za sam vrh vojvođanskih srpskoligaša!?
Važan faktor u čitavoj priči je prelazni rok. Umesto da su treneru Draganu Ivanoviću data sva ovlašćenja oko angažovanja novajlija, to pravo dobio je član rukovodstva Dejan Stanojev!? I to je bila prva „jabuka razdora“. Epilog je poznat. Na sam dan starta nove sezone, trener Ivanović je podneo ostavku i Bečejci su time odredili dalju sudbinu. Angažovan je Siniša Tosorović, koji je imao dugu i uspešnu epizodu u srpskoligašu Dunavu iz Prahova, ali očito nije bio dovoljno upoznat sa stanjem u matičnom klubu, ali ga je ponela želja sa radi u klubu gde je naučio prve fudbalsku korake.
Uvidevši nemoć da uradi nešto više sa postojećim igračkim kadrom sporazumno je prekinuio saradnju i za trećeg šefa stučnog štaba postavljen je Milorad Janjuš, koji je bio asistent Draganu Ivanovću i bio je upoznat sa stanjem u klubu, ali se potajno nadao da će „šok terapija“ sa promenom trenera i neke njegove ideje pokrenuti roster iz letargije, ali...
– Ohrabrvalo me je to što se na treninzima vredno radilo, pa, čak, mnogo toga i na utakmicama sprovodilo, ali nam je nedostajalo iskustvo i pred svojim i pred protivničkim golom. Tome treba dodati da nas je napustila i sportska sreća, a bez nje je teško beležiti pozitivne rezultate. Na kraju nas je zadesila i nedaća administrativne prirode, pa nam je radost posle pobede nad Borcem iz Šajkaša trajala samo par sati, pošto nam je saopšteno da smo izgubili utakmicu službenim rezultatom i par dana kasnije da nam je oduzet i jedan bod, pa smo polusezonu završili sa sedam, umesto 11 bodova – veli trener Milorad Janjuš.
U takvoj situaciji treba brzo i trezveno razmišljati, ali Bečejci opet imaju vremena. Bilo je reči da će klupsko rukovodstvo imati sastanak 10. decembra i tada doneti prve smernice šta i kako dalje, ali do njega nije došlo.
– Nalazimo se u zaista delikatnoj situaciji i moramo tri puta meriti i jedanput seći. Da bismo se izvukli iz aktuelnog stanja na tabeli, potrebno je da imamo tim kvaliteta za sam vrh. Mi to nemamo i, imajući u vidu finansijako stanje, malo je verovatno da ćemo moći da popravimo roster. U takvoj situaciji možda je najbolje da se pomirimo sa aktuelnom sudbinom i pružimo priliku mladim igračima kako bi stekli iskustvo i u narednoj sezoni pokušamo da se ekspresno vratimo među srpskoligaše. Ali, to nije konačna odluka. Klupsko rukovodstvo će za koji dan odlučiti kojin putem ćemo dalje – rekao nam je sportski sirektor Bečejaca Miloš Andrić.
Nije ovo novina u bečejskom fudbalu. I ranije je bilo uspona i još strmoglavijih padova. Naći će se rešenje i za aktuelnu nezavidnu situaciju. Samo se postavlja pitanje hoće li do toga doći brzo ili...
Triling igrao na svim utakmicama
Samo su trojica igrača igrala na svim utakmicama, ali oni nisu sakupili i najveću minutažu. Po 15 puta u startnom sastavu bili su vezista Miloš Radaković (igrao 1.297 minuta) i Stefan Simin (1.273), dok je Zoran Vlaisavljević tri puta ulazio kao rezerva (1.000). Po jedanput su uzostali Danijel Pavlović (1.297) i Vojislav Stanaćev (953). Po 13 puta na terenu su bili Nemanja Vještica (1.260), Mladen Stanković ((1.064), Isidor Milovanov (1.043), Vladan Vorgučin (999) i Vuk Vještica (545). Milan Desnica je nosio dres OFK Bečej 1918 na 12 utakmica (460), dvocifrene brojke (10) upisali su još kapiten Ilija Tutnjević (878) i mladi Mateja Medić (200). Aleksandar Ćuk (570) i Čedomir Tomčić (765) su bili na terenu po devet puta, jedanput manje je igrao Mateja Todorović (209), Luka Bižićić (269) i Vedelin Guberinić (180) su po sedam puta igrali, rezervni golman Vojin Marković (307) je bio na golu četiri puta, jedaput manje na terenu se našao Ferenc Cetenji (95), po dva puta su šansu dobijali Aleksa Perić (112) i Milan Vučkov (16), a samo jedanput su osetili draž igranja na srpskoligaškoj utakmici Filip Kirti (45) i Miloš Sremčević (28).
Efikasnost rak rana
Osnovni razlog polusezone za zaborav Bečejaca je neefikasnost. Iako start nije tako što nagoveštavao, jer su na premijeri u Divošu postigli dva gola, oba puta je strelac bio Stefan Simin, kako je prvenstvena trka odmicala, to je sve izvesnije bilo da će efikasnost biti „rak rana“. Nije da nije bilo prilika, ali je lopta retko stizala do mreže. Istina, Simin je u petom kolu postigao četvrti gol i na tome se zaustavio ponevši epitet prvog stelca ekipe. Tri gola, iako mu to nije u opisu posla, postigao je Čedomir Tomčić, dva gola su delo kapitena Ilije Tutnjevića, a po jedanput su se u listu strelaca upisali: Nemanja Vještica, Miloš Radaković i Mladen Stanković. Ukupno 12 golova na 15 utakmica je premalo, pa otuda i mali broj bodova. Jer, bez golova nema bodova.