VERNICI DANAS SLAVE SVETOG ALIMPIJA Čak i ko ne posti DANAS JE NA HLEBU I VODI, EVO I ZAŠTO
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 9. decembra po novom kalendaru (26. novembra po starom) proslavljaju Svetog Alimpija Stolpnika.
Sveti Alimpije je predstavljen u pustinjačkom odelu kako sedi na svom stolpu (stubu).
Jedna od najpoznatijih fresaka je u priprati Pećke patrijaršije. Smatra se jednim od tri velika stolpnika, zajedno sa Simeonom i Danilom Stolpnikom.
Sveti Alimpije Stolpnik rođen je u Andrijanopolju u 6. veku. U mladosti se udaljio na neko grčko groblje van grada, za koje se verovalo da je mesto puno demona i nečistih sila.
Tu je postavio krst, sagradio hram i podigao stolp, stub, na kojem je, u postu i molitvi, proveo 53 godine. Zbog toga je i nazvan Stolpnik.
S vremenom, ljudi su počeli da ga poštuju i dolaze radi utehe, pouke i isceljenja.
Poživeo je, po mišljenju jednih, stotinu, po mišljenju drugih, 112 godina. Njegove mošti i danas su isceliteljske.
Sačuvana je njegova glava koja se danas nalazi u Kutlumuškom manastiru na Svetoj Gori.
U Srbiji se Sveti Alimpije Stolpnik slavi kao krsna slava, uvek posna zbog Božićnog posta. Domaćini pripremaju slavski kolač, žito i sveću, dok sveštenik dolazi da osveti slavski obred. Dan je posvećen porodičnom okupljanju, molitvi i zahvalnosti, a običaji su isti kao i za druge slave.
Sveti Alimpije se smatra zaštitnikom od bolesti, posebno kožnih oboljenja. Veruje se da molitva svetitelju pomaže u izlečenju. U crkvama se pale sveće u čast svetitelja, a domaćini ih često pale i kod kuće, uz molitvu. U narodu se priča da je zaustavljao kugu i gubu, odbijao nezdrave vetrove i činio razna druga čuda.
Po tradiciji, na ovaj dan se izbegava težak fizički rad, jer se veruje da svetitelj donosi blagoslov i mir onima koji poštuju praznik. U nekim krajevima se prema vremenskim prilikama na Svetog Alimpija predviđa kako će izgledati zima.
Zbog svetiteljeve asketske prakse, ljudi na ovaj dan često poste, čak i ako nisu u strogom postu.
U prošlosti, stubovi kuća su na ovaj dan ukrašavani kao znak poštovanja prema svetitelju. U nekim zajednicama se ovaj dan koristio za organizaciju pomoći siromašnima, jer je svetitelj bio simbol pokajanja i pomoći bližnjima.