LIČNA IMOVINA JOVANKE BROZ ODUZIMA DAH Njena naslednica kaže ŽELELA JE DA PIJE ŠAMPANJAC ZA NOVU GODINU
Život Jovanke Broz i danas je jedna velika enigma, ali ono po čemu se izdvajala iz mase jeste nepokolebljiv stav, držanje i vanvremenski stil. Kroz ličnu imovinu legendarne prve dame može se, bar malo, zagrebati ispod površine i otkriti kakva je zaista bila, šta je volela, koje stvari su je ispunjavale.
Ta zaostavština pripala je porodici Aleksić.
Naime, majka Gorana Aleksića bila je Zora, rođena sestra supruge Josipa Broza Tita. Zapravo, inicijator da se sudskim putem potraži lična Jovankina imovina bila je Goranova supruga, Svetlana Zorina Aleksić, koja se zbog ljubavi i preselila iz Rusije u našu zemlju.
- Koliko sam je upoznala, videla sam da je to žena koja je u životu bila neverovatno jaka. Kada je sve ono snašlo, ona je imala odlične veze sa Gadafijem, Indirom Gandi i mnogim drugim. Mogla je da ode u drugu zemlju i da živi tamo, ali rekla je tada da je ovde rođena i da će tu i živeti. Htela je da skonča ovde. Ne mogu da kažem da je bilo lako tamo gde je živela, bilo je jako teško. Ali, baš nikada se nije žalila. Kroz život Jovanke Broz može se saznati mnogo o prošlosti Jugoslavije - kaže Svetlana, Goranova supruga.
Kroz godinu i dva meseca, oni su dobili sve predmete koji nisu imali veze sa predsednikom, što je podrazumevalo: haljine, cipele, šešire, pisma, slike, pribor za jelo, šoljice, ogledala, kutije za nakit... A stvari za koje su misli da su i te kako važne za istoriju, poklonili su Muzeju "Jugoslavija".
Svetlana je Jovanku videla poslednji put 20 dana pred smrti u bolnici, te ističe da ni tada nije gubila borbeni duh.
- Videla sam je dva puta, pričale smo samo o lepim stvarima. Priznala mi je kako jedva čeka da izađe iz bolnice i da želi da pije šampanjac za Novu godinu, tako smo se bile i dogovorile. Ali, nije izdržala. Svideo joj se moj prsten na ruci, tada mi je i rekla da mnogo voli nakti - otkriva Svetlana, očarana Jovankinim životom.
Nakit netragom nestao
Svetlana ističe da ne zna šta se desilo sa velikom količinom nakite nekadašnje prve dame.
- Ne znam. Kada sam došla u kuću, nije ga bilo. Ostalo je samo malo bisera i neka bižuterija. Mislim da su je dva ili tri puta pljačkali, ne znam šta se zaista desilo. Inače, kada su je iselili, sve njene stvari bile su popisane i imale su broj, čak i peškiri.
Tašne su zauzimale posebno mesto u njenom ormaru, posedovala je mnogo vrednih komada.
Naročito se isticala torbica sa zlatnim detaljima i dragim kamenjem, to je bio poklon od Indire Gandi.
- Ovo nije bio dar između država. Njih dve su se družile, Indira je donela tu torbu kao poklon svojoj drugarici.
Takođe, jedna od najvrednijih bila je i torba sa Šri Lanke sa brilijantima i rubinima.
- To su jako vredne tašne koje su nosile žene predsednika. Nemaju nikakvu marku, personalizovane su, rađene su specijalo za nju, drugu istu ne možete da nađete - sve su ručno pravljenje samo za Jovanku. Svaka tašna tokom šezdesetih i sedamdesetih godina imala je svoje ogledalo, danas toga nema - objašnjava Svetlana.
Raskošne haljine, specijalo šivene za nju, i danas oduzimaju dah. Slovila je za najbolje obučenu damu toga doba.
Uvek je uz odevne kombinacije imala i cipele koje su se savršeno uklapale. A neizostavi deo imidža Jovanke bili su i šeširi različitog oblika i dezena.
U starosti, vodila je vrlo povučen život, zaboravljena od svih, ali i tako u tišini bila je jedna od žena koja je obeležila jedno vreme, ostavivši neizbrisiv trag u istoriji. Nikada se nije pokolebala pred pravdom, po ceni života.
Tome svedoči i njena borbenost tokom rata, a sačuvana je i uniforma iz 1945. godine, na joj su vidljivi tragovi nošenja. Takođe, među njenom ličnom imovinom mogu se naći i dragoceni pokloni od političara širom sveta.
Ni u poslednjim danima, uprkos uslovima za život koji nisu dostojni čoveka, nije spuštala glavu. Znala je mnoge tajne koje je odnela u grob, ali jedno je sigurno - ljubav Jovanke i Josipa Broza Tita ostala je fenomen koji nisu mogla da uruše ni sva politička previranja.