(FOTO) HERMINA I VLADIMIR MILETIĆ PROIZVODE JEDINSTVEN DŽEM OD DIVLJEG ŠIPURKA Na Kraljevom bregu pronašli raj na zemlji; Njihov brend "SUŠTINA" nudi isključivo organske proizvode
Bio je potreban samo jedan pogled iz voza na Karlovačke vinograde dok je prvi put preko dana putovala iz Budimpešte u Beograd, pa da Herminu Miletić „dotakne“ taj predeo Sremskih Karlovaca i predloži suprugu Vladimiru da ga istraže i razmotre kao moguću lokaciju za izgradnju novog života u prirodi za koji su se spremali, negde na putu između prestonica Srbije i Mađarske.
Već prilikom prvog dolaska na to parče raja na zemlji s pogledom na Dunav i Koviljski rit, Vladimir je naleteo na čoveka koji prodaje voćnjak i bezmalo bi se moglo reći da ga je istog dana i kupio.
– Slučajnost definitivno ne postoji – kaže Vladimir Miletić, inženjer elektrotehnike sa profesionalnim stažom u IT sektoru, menadžmentu i konsaltingu, rođeni Kuvajčanin, a po životu Dorćolac. – Kada sam se popeo na Kraljev breg, zastao mi je dah. Povrh svega čovek mi je objasnio da se sa te tačke vidi čak i Zrenjanin, odakle mi je supruga rodom, koja je dugo živela u Mađarskoj gde je diplomirala nutricionizam, integrativnu medicinu i magistrirala na ljudskom razvoju. Sve se namestilo. Brzo smo se dogovorili i kupili to parče zemlje zasađeno dunjama, kajsijom i orasima. Uzeli smo kasnije još nešto zemlje u okolini i tu smo se ugnezdili.
To je bio epilog namere ovog para od pre desetak godina da promene mesto za život. U opticaju je bilo više lokacija, između ostalih i Rudnik za koji Vladimira vežu uspomene iz detinjstva pošto mu otac potiče sa te planine, ali odluka je pala na Kraljev breg, koji posredno ima veze s tom planinom jer je karlovački potes dobio ime po kralju Dragutinu koji je na tom terenu imao letnjikovac, dok je na Rudniku kovan novac s njegovim likom.
– Vrlo brzo smo došli do odluke, međutim, ja sam još uvek radio na visokim pozicijama u koorporaciji. Nakon nekog vremena, otvorio sam agenciju za IT konsalting i poslednja prepreka je bila otklonjena. Preselili smo na Kraljev breg početkom 2020. godine. Negde je i razumljivo da, u tom trenutku, nismo naišli na odobravanje bliskih ljudi kada je reč o odluci da život u gradu zamenimo životom u prirodi. Retki su nas podržali u tome – otkriva Vladimir. – Nedugo zatim, kada je nastupila korona, počele su i „prozivke“ kako smo mi znali šta nam se sprema, pa smo zato otišli u divljinu. No, nastavili smo da pratimo svoje srce i da punim plućima živimo u tom miljeu. Počeli samo da istražujemo i otkrivamo krajolik u kom smo. U tom upoznavanju kraja spontano smo naleteli na potes prepun divljeg šipurka. Postoje stanja kad čovek nešto radi prateći srce koje ga nepogrešivo vodi ka nečemu što je dobro za njega. U ovom slučaju bio je to šipurak.
Kao ljudi navikli da ništa ne prepuštaju slučaju u svojim profesijama, konsultovali su se sa stručnjacima sa Biološkog i Farmaceutskog fakulteta u Beogradu. Došavši na teren, bili su zatečeni količinom divljeg šipurka na tom potesu kao i novim, verovatno ukrštenim različitim vrstama šipurka, kao i naknadno utvrđenim izuzetnim nutritivnim sastavom.
– Aktivno se baveći stvaranjem i razvojniim procesima, osnovali smo zadrugu imenom Alma Rosa, kao spojenicu antičkog naziva za Frušku Goru (Alma Mons) i divljeg šipurka (Rosa Kanina). U temelj svega stavili smo šipurak koji jeste jedina jestiva ruža, u našoj tradiciji veoma cenjena. Prevashodno smo razmišljali o tome kako da obradimo šipurak ali da sačuvamo sve ili što veću količinu originalnog sastava, odlazeći od klasičnih metoda koji značajno degradiraju nutrijente šipurka. Osmislili smo inovativnu metodu pravljenja džema, iako se sama receptura zasniva na tradiciji. Takođe, intuitivno smo išli kao holističkom pristupu, jer je upravo celovitost namirnice sve vreme u našem fokusu. Samleli smo ceo šipurak, uključujući i košticu – orašicu i poslali na analizu. Ispostavilo se da je spektar nutrijenata koji daje, ogroman. U pulpi dominiraju vitamin C, antioksidansi, vitamini, ali sama koštica je dala potpuno neverovatan spektar – esencijalne masne kiseline idealnih razmera blagodatnih za ljudski organizam, kao i širok spektar mikroelemenata, gotovo savršenih odnosa za povoljan uticaj na imunitet i metabolizam čoveka. Sva ranija istraživanja su uglavnom rađena samo na pulpi, dok se iz semenke šipurka cedilo ulje, dragoceno za upotrebu u kozmetici, sa velikim uticajem na smanjenje upalnih procesa i starenja kože – veli Vladimir.
Tim težnjama, došli su ili pošli od metode liofilizacije. Vladimir kaže da, proizvodi koje se obrade liofilizacijom, pre svega zadržavaju gotovo u potpunosti originalni nivo nutritivnih vrednosti, optimizuju prostor za skladištenje i imaju duži rok trajanja – više od pet godina. Metoda je inovativna i napredna jer se sirovina zamrzava na minus 30 stepeni i ubacuje u liofilizator, uređaj sličan hiperbaričnoj komori gde se suši u vakuumu. Pošto se izvlači vazduh iz uređaja, tačka isparavanja je mnogo niža nego u standardnim uslovima, te se na 30 do 35 stepeni prozvod osuši na željenu suvoću. Paralelno, tražeći pandan šipurku u zoni povrća došli su i do muskatne tikve, koja poseduje visok nivo minerala i mikroelemenata.
Za preradu koriste isključivo šipurak sa njihove lokacije, sa 2.000 do 2.500 žbunova. Tri godine u branju šipurka učestvuju studenti mahom sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, za koje Vladimir kaže da su fenomenalna ekipa.
– Ovo je manuelan rad što se tiče berbe i visokotehnološki kada je reč o obradi, mada je potrebno neke procese doraditi i usavršiti. Veličanstvenost je u tome da smo uspeli da shvatimo i ovladamo celim procesom da bismo na kraju iz voćke ili biljke koja jeste vrlo cenjena, ali se najmanje izvlačilo iz nje tradicionalnim procesima, došli do proizvoda koji ima gotovo sto odsto vrednosti ploda. Za šipurak je važan kao i za grožđe teroar. Nije samo sortnost važna nego i gde se gaji. Koliko znam, mi se jedini bavimo ovim u Srbiji, ali moguće i u svetu, i to ne zato što smo mi, ne znam koliko pametni, nego što smo težili celovitosti, čime se potvrdio naš osećaj da bi to mogao biti vrhunski proizvod...
Sledeći korak - farmacija
Pod brendom „Suština“ potrošačima nude prah od celovitog divljeg šipurka i celovite muskatne tikve. Prvi se pokazao kao dobra zaštita od osteoartritisa i osteoporoze, dok je drugi učinkovit kod urogenitalnih problema. Vladimir naglašava da su organski i poptuno prirodni, bez aditiva, a sama liofilizacija omogućava očuvanje na duže vreme nutrijenata u njima. „ Naš brend Suština ukazuje upravo na to šta je suština”, kaže Vladimir. „Sajt smo preveli na ruski i engleski jezik i sada razmišljamo o sledećim nivoima, a to su pre svega suplementacija i klasična farmacija”.
Reklo bi se sasvim logično s obzirom na to gde su se ugnezdili, u jednom od najboljih vinogradarskih područja u Sremskim Karlovcima pa i Fruškoj gori, Vladimir razmišlja i o uplivu u domen vinogradarenja i to održivog, tj. organskog, regenerativnog i biodinamičkog. Bio bi to, kako kaže, ako ne prvi vinograd te vrste u Srbiji, onda među prvim. Kao i u slučaju šipurka i na taj put krenuće studiozno, od analize zemljišta koja će dati odgovor na pitanje koje sorte mu odgovaraju. Jedno je sigurno – biće to autohtone sorte karlovačkog vinogorja, među kojima su mu favoriti haršlevelu (lipov list), furmint i kadarka.
Zorica Milosavljević