PRIČA O KNJIGAMA Tamo gde spavaju priče

Nisu se mnogo razlikovali ni raspoznavali. U dvorištu su šumele grane kao nebo, beskrajno, lepo, pevao je Mića Danojlić otkrivajući nam tajnu kako i gde spavaju tramvaji. Ljudi, opet, znano je, spavaju uglavnom u krevetima. A kako i gde spavaju knjige? Ni to nije tajna, spavaju u bibliotekama, i to, smatraju mnogi od posvećenih čitalaca, bolje i sigurnije spavaju u izmišljenim, izmaštanim bibliotekama, nego u onim stvarnim. Tu nisu u opasnosti da ih sprže, da ih spale, da nestanu zauvek. Tu ih neće uništiti po naredbi nekog cara, bombe im ne mogu ništa, a ako im se u priči u kojoj su smešteni nešto i desi, uvek se priča može čitato iznova, pa tako i ugrožene knjige ponovo obnoviti. Poput onih smeštenih u biblioteku u dramu “Dugo putovanje u noć” Judžina O’Nila: 
“... Vidi se glomazan zastakljeni orman sa različitim izdanjima dela Dime, Viktora Igoa, Čarlsa Livera, sa tri edicije Šekspira. Sa ’Najboljim delima svtske književnosti’ u pedeset velikih svezaka, sa Hjumovom ’Istorijom  Engleske’, Tjerovom ’”Istorijom  konzulata i carstava’, Smoletovom ’Istorijom Engleske’, Gibonovim ’Rimskim carstvom’, svakojakim sveskama starih pozorišnih komada, poezije, i nekoliko istorija Irske.” 
Knjige. 

Spavaju u javnim i privatnim bibliotekama. Digitalizovane, spavaju u kompjuterima, spavaju, uostalom, u glavama junaka Bredberijevog romana “Farenhajt 451”, spavaju u mojoj davno izgubljenoj polici kuće koju nisam posetio decenijama, gde su na dva metalna držača i dve daščice bili smešteni sijaset romantičara, okoštalih filozofa, italijanskih pesnika i edvardijanske povesti. Spavaju u onoj gimnazijskoj biblioteci u kojoj ih je prvi put video dečak, junak Andrićeve priče, spavaju u Pavićevoj priči u kojoj junaci, takođe dečaci, razgovaraju o Narodnoj biblioteci koja je spaljena 6. aprila 1941. kada su Beograd zatrpale bombe saveznika-oslobodilaca, spavaju u onoj idealnoj biblioteci koju je zamislio Milisav Savić, koja se nalazi u centru grada, u parku, okružena starim, lisnatim drvećem: “Do nje se može stići samo peške, eventualno biciklom, nikako automobilom. Ništa u njoj nema osim knjiga. Nema butika, kioska, raznih škola. Nameštaj je starinski, u tamnim bojama. Knjige su naravno svrstane po oblastima, a čitaocima je prepušteno da sami šetaju između polica i biraju naslove”.
Knjige.
Kao skup svih znanja sveta, biblioteka simbolizuje Vavilonsku kulu, svet u malom, sa njegovim paklom, i svet iznad sveta u kome čitanje simbolizuje raj na zemlji, mirnu luku u kojoj duh može da se odvoji od ovozemaljskih ništavnosti i posveti se znanju, ubeđuje nas Mali rečnik simbola Larusa: “Znanje skupljeno u biblioteci sobom nosi zahtev  za uspostavljanjem novog sistema vrednosti, pa samim tim za neke predstavlja simbol skretanja s puta spasenja i simbol prokletstva koji treba uništiti ili spaliti. Svaka knjiga u nama probudi pomisao na Aleksandrijsku biblioteku”.
Knjige. 

Nekada su najčuvenije knjižnice, to jest mesta gde se čuvaju (spavaju!) knjige, bile u Aleksandriji i Pergamu, može se pročita u staroj, dobroj Maloj enciklopediji Prosvete, a u novijim vremenima najpoznatije su Vatikanska u Rimu, Nacionalna u Parizu, Nemačka državna u Berlinu, biblioteka Britanskog muzeja u Londonu, Kongresna u Vašingtonu, pa ona u Moskvi... Aleksandrijska biblioteka, najpoznatija biblioteka starih naroda u doba procvata imala je oko 700.000 svezaka koje su obuhvatale celokupno dotadašnje naučno i literarno blago Grka i istočnih naroda.
Knjige.
Video sam ih kako su spavale. Jedna do druge, u večitom polumraku police smeštene između zidova, zauvek. Tako smeštene nisu se mnogo razlikovale jedna od druge, i nisu obraćale pažnju na svakodnevni život koji se odvijao u dvorištu, gde su šumele grane kao nebo, beskrajno, lepo. 
Knjige. 
Jedan do drugog, spojeni zajedničkom sudbinom, prebivaju Makrobije, Origen, Svetonije i Frensis Bekon, Agripa, Ptolomej, Plinije, Paracelzus, Juvenal i Horacije, Herodotus i Ovidije. Avgustin, Petronije Arbiter, novoplatoničari Porfirije, Simplicije i Olimpiodor, božanski Apulej, Filostrat, Vergilije i Kornelije Tacit, Hesiod i Homer, Kalimahove himne, Platon, Plutarh i Teofrast, jedna do druge Malleus Maleficarum i Solomonov ključ i Mojsijev mač, a sam i neponovljiv čeka moju željnu ruku rukopis Arcana Celestina Svedenborga. 
Moje knjige... Laku noć! 

Đorđe Pisarev