NAJSKUPLJI ZAČIN NA SVETU U VAŠOJ SAKSIJI Evo kako da ga SAMI UZGAJATE
Promena klime, koja je, priznaćemo, zahvatila i našu zemlju, dovela je do toga da se napušta uzgoj tradicionalnih biljnih kultura (ili se menjaju vrste koje se sade), a mnogi poljoprivrednici počeli su s uzgojem biljaka koje do sada nisu uspevale u našoj kontinentalnoj klimi.
Tačno je, Srbiju sada mnogi stručnjaci upisuju u suptropsku klimu, sa blagim zimama i dugim periodima toplog vremena. Upravo u jednom takvom smo sada, a uzgajivači začina ozbiljno razmišljaju o tome da se preorijentišu na uzgoj najskupljeg začina na svetu – šafrana.
Da, šafran je moguće uzgajati u Srbiji, iako zahteva specifične uslove i posvećenost. Šafran se uzgaja iz lukovica, a ne iz semena, jer je reč o posebnoj vrsti koji se ne razmnožava semenom. Uzgoj nije težak, potrebno je malo brige i odgovarajuće zemljište, a može se uzgajati i u saksiji.
Lukovice šafrana, odnosno vrste Crocus sativus, mogu se nabaviti od specijalizovanih dobavljača, najčešće iz inostranstva ili od domaćih uzgajivača ako postoje. Lukovice se najčešće kupuju u letnjim mesecima, jer se šafran sadi u avgustu ili septembru.
Šafran uspeva na sunčanim i suvim područjima, pa mu je potrebno dobro drenirano zemljište, koje nije kiselo. Umerena klima u Srbiji je odgovarajuća, a planinska i suva mesta su naročito dobra.
Lukovice se sade na dubini od 10-15 cm, s razmakom od 10 cm. Nakon sadnje, potrebno je redovno zalivati biljke, ali je važno izbegavati stajanje vode jer može dovesti do truljenja lukovica.
Može i u saksiji
Šafran se može uzgajati u saksiji, ali zahteva veliku dubinu saksije (oko 20-30 cm) i dobru drenažu. Potrebno je obezbediti dovoljno sunčeve svetlosti i redovno zalivanje, ali paziti na stajanje vode.
Ovaj začin cveta u oktobru i novembru. Cvetovi se beru ručno ujutru, a prašnici (tri crvena končića) se pažljivo vade iz svakog cveta. Potrebno je brzo obaviti proces jer šafran gubi aromu ako predugo stoji. Upravo ovaj ručni rad poskupljuje ovaj začin. Prašnici se suše na niskoj temperaturi (do 50°C) kako bi zadržali aromu i boju. Suvi prašnici se čuvaju u hermetički zatvorenim posudama, na tamnom i hladnom mestu.
Šafran je izuzetno skupa biljka, pa može biti isplativ za prodaju. Kupci mogu biti farmaceutske kompanije, proizvođači kozmetike, restorani, kao i pojedinci koji začine prodaju na lokalnim pijacama ili putem interneta.
Šafran dragocen i u medicini
Sadrži aktivne komponente poput krocina i safranala, koji deluju kao antioksidanti i štite ćelije od oštećenja. U tradicionalnoj medicini, posebno u iranskoj i indijskoj, koristi se kao prirodni lek za ublažavanje simptoma depresije i anksioznosti.
Šafran može pomoći u regulisanju varenja i ublažavanju stomačnih tegoba. Smatra se da šafran poboljšava cirkulaciju i pozitivno deluje na krvni pritisak, čime smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti.
Treba reći i to da je potražnja za šafranom velika, a Srbija ga ne uzgaja u značajnijim količinama. Uzgoj šafrana zahteva trud i pažljivu negu, ali može biti veoma isplativ za one koji uspeju da savladaju tehnike uzgoja i obrade, kažu poljoprivrednici koji su se upustili u ovu isplativu avanturu.