SRBIJA IPAK GASI DVE TERMOELEKTRANE: Konzervacija termoelektrana ima strateške i ekonomske posledice; OSTAJEMO BEZ 396MW SNAGE

Vrednost je procenjena na 38 miliona dinara.

U tehničkoj dokumentaciji se navodi da se u poslednjih nekoliko godina, sve veći broj termoelektrana, posebno onih na čvrsta fosilna goriva, postepeno stavlja van upotrebe zbog njihovog negativnog uticaja na životnu sredinu, piše eKapija.

Evropske termoelektrane na fosilna goriva ili se zatvaraju ili zadržavaju u hladnoj rezervi, kako bi se aktivirale samo u slučaju velikih poremećaja u snabdevanju električnom energijom. U Srbiji, energetski objekti poput TE Kolubara i TE Morava približavaju se kraju svog radnog veka, što postavlja pitanje njihovog budućeg statusa i upotrebe.

TE Kolubara i TE Morava su suočene sa restrikcijama u skladu sa Direktivom o velikim ložištima Evropske unije, koja određuje ekološke standarde za smanjenje emisija. Prema Nacionalnom planu za smanjenje emisija (NERP), blokovi ovih termoelektrana koji ne ispunjavaju te uslove mogli su da rade samo sa ograničenjem od 20.000 radnih časova u periodu od 2018. do 2024. godine. Kako je većina blokova dostigla kraj ovog perioda, te nisu uskladili svoje emisije sa ekološkim propisima, planirano je da prestanu sa radom.

Planiranje konzervacije i buduće upotrebe

Zatvaranje ovih termoelektrana, kako piše u dokumentaciji, zahteva pažljivo planiranje kako bi se minimizirali negativni uticaji na lokalnu privredu, životnu sredinu i poreske obveznike. Jedan od ključnih elemenata planiranja je konzervacija postrojenja, koja će omogućiti očuvanje vitalnih komponenti termoelektrana za buduću upotrebu. Ovaj proces uključuje dugotrajno održavanje i zaštitu kritičnih delova poput kotlova, turbina i sistema za hlađenje, kako bi postrojenja bila spremna za ponovni rad u slučaju potrebe.

Istovremeno, važan aspekt zatvaranja je definisanje moguće nove upotrebe lokacija na kojima se nalaze TE Kolubara i TE Morava. Planira se analiza potencijala za iskorišćenje ovih lokacija za druge namene, uključujući mogućnost da neki delovi opreme ostanu u funkciji kao strateška rezerva elektroenergetskog sistema Srbije.

TE Kolubara: Najstarija termoelektrana u Srbiji

Termoelektrana Kolubara, smeštena u blizini Površinskih kopova Veliki Crljeni, ima kapacitet od 271 MW i predstavlja najstariji energetski objekat u sistemu Elektroprivrede Srbije. Sa pet blokova različitih kapaciteta, ona je nekada bila najveći proizvodni objekat u zemlji. Međutim, neki blokovi su već duže vreme van funkcije, a ostali su predviđeni za konzervaciju. Lokacija TE Kolubara bi mogla imati nove uloge, ali je važno da se očuva mogućnost njenog ponovnog aktiviranja u slučaju krize u snabdevanju električnom energijom.

TE Morava: Lokacija u Svilajncu i njen potencijal

Termoelektrana Morava u Svilajncu, sa blokom snage 125 MW, takođe je predviđena za stavljanje van upotrebe. Kao i u slučaju TE Kolubara, proces konzervacije će omogućiti očuvanje vitalnih komponenti za potencijalnu buduću upotrebu. Osim toga, razmatra se mogućnost korišćenja ove lokacije za različite ekonomski održive svrhe koje mogu uključivati i lokalnu privredu i potrebe stanovništva.

Značaj konzervacije za budućnost energetskog sektora

Konzervacija ovih termoelektrana ima ne samo tehničke, već i strateške i ekonomske implikacije. Projekat za konzervaciju mora osigurati da TE Kolubara i TE Morava budu spremne za potencijalni povratak u rad, ukoliko se za tim ukaže potreba. Pored toga, razmatraće se mogućnosti korišćenja lokacija za druge namene, što može uključiti i ekonomski održivo korišćenje dela postojeće opreme za svrhe koje nisu povezane sa proizvodnjom energije.

Dnevnik.rs/B92/eKapija