ЗБОГ БРИГЕ О ЖИВОТНОЈ СРЕДИНИ
СРБИЈА ИПАК ГАСИ ДВЕ ТЕРМОЕЛЕКТРАНЕ: Конзервација термоелектрана има стратешке и економске последице; ОСТАЈЕМО БЕЗ 396МW СНАГЕ
Електропривреда Србије расписала је тендер за израду идејног решења за потребе конзервације, израде и подношења захтева о потреби процене утицаја на животну средину за престанак рада термоелектрана ТЕ Колубара и ТЕ Морава.
Вредност је процењена на 38 милиона динара.
У техничкој документацији се наводи да се у последњих неколико година, све већи број термоелектрана, посебно оних на чврста фосилна горива, постепено ставља ван употребе због њиховог негативног утицаја на животну средину, пише еКапија.
Европске термоелектране на фосилна горива или се затварају или задржавају у хладној резерви, како би се активирале само у случају великих поремећаја у снабдевању електричном енергијом. У Србији, енергетски објекти попут ТЕ Колубара и ТЕ Морава приближавају се крају свог радног века, што поставља питање њиховог будућег статуса и употребе.
ТЕ Колубара и ТЕ Морава су суочене са рестрикцијама у складу са Директивом о великим ложиштима Европске уније, која одређује еколошке стандарде за смањење емисија. Према Националном плану за смањење емисија (НЕРП), блокови ових термоелектрана који не испуњавају те услове могли су да раде само са ограничењем од 20.000 радних часова у периоду од 2018. до 2024. године. Како је већина блокова достигла крај овог периода, те нису ускладили своје емисије са еколошким прописима, планирано је да престану са радом.
Планирање конзервације и будуће употребе
Затварање ових термоелектрана, како пише у документацији, захтева пажљиво планирање како би се минимизирали негативни утицаји на локалну привреду, животну средину и пореске обвезнике. Један од кључних елемената планирања је конзервација постројења, која ће омогућити очување виталних компоненти термоелектрана за будућу употребу. Овај процес укључује дуготрајно одржавање и заштиту критичних делова попут котлова, турбина и система за хлађење, како би постројења била спремна за поновни рад у случају потребе.
Истовремено, важан аспект затварања је дефинисање могуће нове употребе локација на којима се налазе ТЕ Колубара и ТЕ Морава. Планира се анализа потенцијала за искоришћење ових локација за друге намене, укључујући могућност да неки делови опреме остану у функцији као стратешка резерва електроенергетског система Србије.
ТЕ Колубара: Најстарија термоелектрана у Србији
Термоелектрана Колубара, смештена у близини Површинских копова Велики Црљени, има капацитет од 271 МW и представља најстарији енергетски објекат у систему Електропривреде Србије. Са пет блокова различитих капацитета, она је некада била највећи производни објекат у земљи. Међутим, неки блокови су већ дуже време ван функције, а остали су предвиђени за конзервацију. Локација ТЕ Колубара би могла имати нове улоге, али је важно да се очува могућност њеног поновног активирања у случају кризе у снабдевању електричном енергијом.
ТЕ Морава: Локација у Свилајнцу и њен потенцијал
Термоелектрана Морава у Свилајнцу, са блоком снаге 125 МW, такође је предвиђена за стављање ван употребе. Као и у случају ТЕ Колубара, процес конзервације ће омогућити очување виталних компоненти за потенцијалну будућу употребу. Осим тога, разматра се могућност коришћења ове локације за различите економски одрживе сврхе које могу укључивати и локалну привреду и потребе становништва.
Значај конзервације за будућност енергетског сектора
Конзервација ових термоелектрана има не само техничке, већ и стратешке и економске импликације. Пројекат за конзервацију мора осигурати да ТЕ Колубара и ТЕ Морава буду спремне за потенцијални повратак у рад, уколико се за тим укаже потреба. Поред тога, разматраће се могућности коришћења локација за друге намене, што може укључити и економски одрживо коришћење дела постојеће опреме за сврхе које нису повезане са производњом енергије.
Dnevnik.rs/B92/eKapija