ODJECI POSETE DELEGACIJE JAPANSKIH KOMPANIJA NOVOM SADU I investiciono okruženje i kvalitetni inženjeri

Bila je to prilika za upoznavanje gostiju sa ovdašnjim investicionim okruženjem i njegovim mogućnostima , ali i konkretnim projektima koji se razvijaju na Institutu za veštačku inteligenciju i u startap kompanijama koje deluju u okviru NTP NS.

– Veliko interesovanje predstavnici japanskih kompanija pokazali su za obrazovni i istraživački potencijal u Republici Srbiji, kao i za mogućnosti ulaganja i povezivanja s našom privredom – sumirao je utiske prof. dr Boris Dumnić, dekan Fakulteta tehničkih nauka. – Tokom prezentacija u NTP-u prepoznate su i konkretne mogućnosti za saradnju pa i investicionu podršku pojedinim prezentovanim projektima, ali rekao bih ipak da su najveće interesovanje japanski privrednici ipak za naš inženjerski kadar. I čini mi se da njega negde prepoznaju kao najveću komparativnu prednost Srbije i da u tome vide potencijal za razvoj njihovog biznisa na ovom prostoru. Uostalom, sve kompanije, koje ovde dolaze iz raznih delova sveta, suštinski prepoznaju upravo kvalitet naših inženjera, njihovu kreativnost, inovativnost i sposobnost da ponude rešenja koja su konkurentna na svetskom tržištu.

Iako je srpska startap zajednica pre svega orijentisana ka IKT polju, profesor Dunić ukazuje da više nije fokus potencijalnih investitorasamo na klasičnom softveru, već interesovanje raste pre svega za kompletna, zaokružena rešenja, koji podrazumeva i programsku podršku, ali i hardverski koncept. U tom svetlu je, recimo, indikativno bila zainteresovanost japanskih privrednika za starpat, koji deluje u novosadskom NTP-u, a razvio je sistem koji u realnom vremenu detektuje zakorovljenost useva i direktno kontroliše prskalice, pojačavajući ili smanjujući količinu herbicida, čime se s jedne strane ostvaruje velika ušteda, povećava efikasnost tretmana, a sa druge smanjuje zagađenje zemljišta i generalno životne sredine. 

– Posvećenost Japana izvrsnosti u inženjeringu, tehnologiji i poslovanju je globalno priznata, a mi kao FTN imamo privilegiju da sarađujemo sa liderima u ovim oblastima. Naša plodna saradnja započela je 2021. godine kada su Fakultet i kompanija Nidek potpisali Ugovor o dugoročnoj poslovno-tehničkoj saradnji, a veoma smo ponosni na ugovore sa kompanijama Mitsubishi Electric Europe, Toyo Tires kao i Kjoto Univerzitetom naprednih nauka – podseća prof. Dumnić. –  S obzirom na to da dve osnovne delatnosti fakulteta, obrazovanje i istraživanje, moraju biti praktične, neophodno je podsticati dalju integraciju naučnoistraživačkog rada sa poslovnim sektorom, negovati saradnju i dijalog sa industrijom. 

Na tom fonu posebno važan može biti predstojeći Drugi Forum industrije i akademije – FTN FORUM2, koji će 14. novembra ove godine u NTP NS okupiti najuticajnije predstavnike kompanija, akademske zajednice, državnih organa, društvenih zajednica, medija i nevladinog sektora. Ove godine, akcenat foruma je na „Pametnim rešenjima za društvo“ sagledanim kroz jedinstvenu japansku strategiju budućnosti (kaizen), koja ima orgoman potencijal da značajno unapredi način na koji ljudi žive, rade i međusobno komuniciraju. 

Podsetimo, kaizen je japanska poslovna filozofija koja podstiče kontinuirano poboljšanje koje uključuje zaposlene na svim nivoima. Uostalom, i sama reč kaizen često se prevodi kao “promena na bolje”. Tek, u pitanju je koncept koji obuhvata širok spektar ideja, ali pre svega podrazumeva efikasnije radno okruženje stvaranjem timske atmosfere, poboljšanjem procesa i procedura... Suština je zapravo u tome da je kaizen proces usmeren ka tome da male promene sada mogu imati ogroman uticaj u budućnost. Ilustracije radi, proizvađač automobila Tojota potpuno na tim temeljima bazira svoju poslovnu filozofiju, ohrabrujući i osnažujući sve zaposlene da identifikuju oblasti potencijalnog poboljšanja proizvodnje i stvraranja održivih rešenja.

– Primena kaizen poslovne filozofije može samo da  znači ljudima koji rade u i sa kompanijama koja dolaze iz tog dela sveta, ali generalno i svima nama.. Jer to nije samo koncept poslovanja, nego praktično celokupan ekosistem, koji podrazumeva od uređenja i održavanja poslovnog procesa do etičnosti. U tom kontekstu je i misija predstojećeg Foruma usmerena ka stvaranju društva gde se najsavremenije tehnologije koriste za dobrobit svih građana i promoviše održivi razvoj. 

Konkretno, fokus druge edicije Foruma  biće kako tehnološka rešenja koja omogućavaju zdravstvenoj zaštiti daljinsko praćenje pacijenata, preciznije dijagnoze, personalizovane terapije, ali tu su i pametni gradovi, digitalna transformacija industrije... 

– Svakako je suština u tome da akademija i industrija moraju i treba da budu svakodnevno u kontaktu, jer je to jedini način da imamo kvalitetna istraživanja.  Biću slobodan da kažem kako postoje i one teme gde mi istraživači prvo izmislimo problem pa se onda bavimo traganjem za rešenjima. To dugoročno ne može da obezbedi dobar rezultat. Dobre rezultate daje rešavanje problema i izazova koji postoje u industriji, a zajedno ih rešavaju industrija i akademija. 

Miroslav Stajić