(FOTO) PRAVI TURISTIČKI DRAGULJ U SELU KLEK Raj za izletnike, bicikliste i pecaroše

Biciklistička staza koja spaja banatske gradove Zrenjanin i Temišvar duga je 75 kilometara, od kojih je 38 u Srbiji, a najviše na teritoriji opštine Žitište, i izgrađena je sredstvima iz prekograničnog projekta Srbije i Rumunije. Na toj stazi, prva destinacija po izlasku iz Zrenjanina, ili poslednja uoči ulaska u ovaj grad, ako se biciklom zaputite iz pravca Temišvara, biće Klek. Uglavnom poznato kao “olimpijsko selo”, iz kog potiču slavni sportisti - košarkaš Dejan Bodiroga i odbojkaši Vladimir i Nikola Grbić, Klek može biti i zanimljiva turistička destinacija. Pre svega zahvaljujući reci Begej, kraj koje se i proteže pomenuta biciklistička staza, kao i Hidrosistemu “Dunav – Tisa – Dunav”. 

Zrenjanin je jedan od pet gradova u Evropi koji u svom bližem okruženju imaju najviše vodenih tokova i vodenih površina. Povezan je sa rekama Begej, Tisa, Tamiš i Dunav, te kanalskom mrežom Hidrosistema DTD, pa predstavlja idealan prostor na kojem i najstrastveniji i najprobirljiviji sportski ribolovci mogu zadovoljiti svoje interesovanje.

Reka Begej teče kroz sam grad, a najbolji ribolovni tereni su kod sela Klek, smeštenog svega sedam kilometara od Zrenjanina, i nešto udaljenijeg Perleza (18 km). Mreža kanala Hidrosistema Dunav – Tisa – Dunav bogata je svim vrstama ribe, a najposećeniji su Melenački i Klečki triangl, poznati po krupnim somovima, koji se nalaze u blizini Melenaca, Mihajlova, Jankovog Mosta, Kleka, Lazareva i Botoša.

Na kanalu Begej, kod Kleka, nalazi se prevodnica, izuzetno važan objekat, okružen prelepom prirodom u kojoj, s dolaskom lepšeg vremena, borave meštani ovog sela, ali i drugi izletnici. Kod ustave na Begeju, popularnog “Šlajza”, već godinama se u januaru organizuje i manifestacija “Plivanje za časni krst”, kojoj prisustvuje i po nekoliko stotina Klečana i njihovih gostiju.

Prevodnica je izgrađena davne 1914. godine i imala je jednu komoru za prolaz brodova. Dogradnjom i rekonstrukcijom 1969. dodata joj je još jedna komora, pa je postala dvostepena sa tri dvokrilne kapije. Stara komora izgrađena je u nearmiranom betonu, a fundirana je na drvenim šipovima. Dograđeni deo je od armiranog betona. Zajedno sa ustavom deo je hidročvora Klek i projektovana je za plovidbu brodova do 500 tona nosivosti.

U JVP „Vode Vojvodine“ kažu da su hidrokompleksi Klek i Srpski Itebej skoro identični hidročvorovi na kanalu Begej, koji u okviru svojih struktura imaju i ustave i prevodnice. Jedni su od nekoliko dobro očuvanih hidrotehničkih struktura iz vremena vladavine Austrougarske monarhije. Oba su izgrađena 1914. godine, pred Prvi svetski rat, kao deo izgradnje kanala Begej od ušća Tise do Temišvara.

„Tim povodom, sedam identičnih hidrokompleksa je izgrađeno od Titela do Temišvara u periodu od 1910. do 1914. Tri objekta su podignuta u Rumuniji i četiri u Vojvodini. Druga dva hidrokompleksa u Vojvodini nalaze se u Knićaninu i Ečki, ali nisu tako dobro očuvani i funkcionalni“, ističu u „Vodama Vojvodine“.

Dobro očuvani hidrokompleksi Klek i Srpski Itebej nalaze se 31,4 kilometra jedan od drugog na plovnom putu kanala Begej. Glavni zadatak obe ustave je bio održavanje nivoa vode u kanalu sa niskim i srednjim proticajem na nivou potrebnom za plovidbu brodova kapaciteta do 650 tona. Otvori ustave su širine 22,5 metara na oba hidrokompleksa. Nivo vode reguliše se sistemom Poire – tablastim zatvaračima u ramovskoj konstrukciji. U okviru oba objekta postoje identična administrativna zgrada, skladišta i čuvarska kućica. Međutim, postoje neke razlike između ova dva hidrokompleksa. Prevodnica u Kleku je rekonstruisana 1969. iz jednokomorne u dvokomornu prevodnicu, sa tri duple ustave. Iznad kanala i prevodnice se takođe nalazi i stari gvozdeni most iz 1912. godine“, navode u JVP „Vode Vojvodine“. 

Na važnost ovog objekta, ali i same lokacije, ukazao je i gradonačelnik Zrenjanina Simo Salapura prilikom jedne od poseta Kleku. On je tada istakao da je “Šlajz” odabran kao potencijalna turistička destinacija u nekoj budućoj ponudi grada. „Ovaj prostor može se razvijati kao izletnička destinacija, o čemu će sigurno biti više reči u narednom periodu. Klek je praktično prigradsko naselje, komunalno je dosta opremljeno, autobuski prevoz je dobar, a razvijene su i sportske aktivnosti”,  ocenio je Salapura.     

Pruga u centru sela

Početak 20. veka označen je kao veoma važan period u istoriji Kleka, s obzirom na to da je 1900. godine izgrađena i puštena u rad železnička pruga Veliki Bečkerek (Zrenjanin) - Temišvar. Pruga je prolazila kroz centar Kleka i imala je veliki značaj za sveobuhvatan razvoj sela. Deceniju kasnije počela je izgradnja ustave - prevodnice brodova na reci Begej, koja je ubrzo postala važna rečna saobraćajnica.

Željko Balaban