IZBEGAVALI SAMO LIČNE UVREDE Volc i Vens se sukobili tokom debate po svim pitanjima

Uprkos oštroj raspravi, Volc i Vens su tokom sat i po vremena debate, u studiju televizije Si-Bi-Es (CBS) u Njujorku izbegavali lične uvrede, a najoštrije kritike upućivali su na račun republikanskog predsedničkog kandidata Donalda Trampa, odnosno demokratske kandidatkinje Kamale Haris, piše Glas Amerike.

Nakon što su se kandidati rukovali, debata je otvorena pitanjem o konfliktu na Bliskom istoku posle iranskog napada na Izrael. Vens je ponovio tvrdnje republikanaca da je administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena dala Teheranu novac za napade, odmrzavanjem iranskih sredstava.

Volc je doveo u pitanje da li je Tramp podoban za novi mandat u Beloj kući, ocenjujući da je previše nestabilan da bi mu se verovalo u vreme krize na Bliskom istoku. 

  Takođe je kritikovao Trampa zbog povlačenja Amerike iz nuklearnog sporazuma sa Iranom, kojim su njegovi kapaciteti da obogaćuje uranijum bili ograničeni.

"Iran je bliži nuklearnom oružju zbog nestabilnost liderstva Donalda Trampa", istakao je Volc. Vens je međutim tvrdio da je svet bio mnogo sigurniji za vreme prvog Trampovog mandata. Najoštrija rasprava tokom debate vodila se u pogledu unutrašnjih političkih pitanja poput imigracije, ekonomije, prava na abortus.

Volc je kritikovao Trampa i Vensa zbog uvredljivih izjava o migrantima, posebno u Ohaju, gde su lažno optuženi da jedu kućne ljubimce, zbog čega je policija morala da pojača mere bezbednosti, između ostalog i u školama. Vens je kritikovao Haris zbog situacije na granici, tvrdeći da je za vreme Bajdenove administracije dozvoljen ulazak "miliona ilegalnih imigranata". 

Optužio ju je, bez iznošenja dokaza, da je omogućila narko kartelima "da slobodno deluju u zemlji" i da koriste decu da krijumčare drogu. Takođe je postavio pitanje zašto Haris nije uradila više na rešavanju problema imigracije, ali i inflacije i ekonomske situacije na položaju potpredsednice SAD.

Kada je reč o pravu na abortus, Volc je kritikovao Trampa zbog uloge u imenovanju troje sudija Vrhovnog suda, koji su uz ostale konzervativne kolege ukinuli pravo na abortus na nacionalnom nivou i odluku o tom pitanju prepustili pojedinačnim državama.
"Donald Tramp je sve to pokrenuo. Hvali se kako je izvanredno što je imenovao sudije i ukinuo Rou protiv Vejda (odluka suda iz 1972. godine kojom je legalizovan abortus na nacionalnom nivou)", rekao je Volc.
    

Vens, koji je poznat po veoma konzervativnom stavu o abortusu, bio je umereniji tokom debate, navodeći da ne podržava zabranu abortusa na nacionalnom nivou iako se ranije za to zalagao. Ponovio je Trampov stav da bi svaka država trebalo da odlučuje o tom pitanju.

Uprkos oštroj raspravi, sučeljavanje dvojice potpredsedničkih kandidata održano je atmosferi koja je bila više prijateljska nego što je to bio slučaj tokom debate između Haris i Tramp, ocenjuje Glas Amerike.

Debata Vensa i Volca mogla bi da ima veći uticaj na birače ove godine zato što su se Haris i Tramp susreli u debati samo jednom. Na prethodnim predsedničkim izborima birači su bili u prilici da prate nekoliko debata predsedničkih kandidata, ali je ovogodišnja predizborna kampanja drugačija.

Tramp je u junu učestvovao sa Bajdenom u debati, koji se zbog lošeg nastupa povukao iz predsedničke trke. Nakon što je Haris postala demokratska kandidatkinja, prošlog meseca je učestvovala u debati sa Trampom.

Birači u šest od 50 američkih država već imaju priliku da glasaju. Do 16. oktobra, prevremeno glasanje biće organizovano u još 14 država. Predsednički izbori biće održani 5. novembra.