RODITELJI, PAŽNJA: HAKERI NAPADAJU I NAJMLAĐE Dečije igre kao mamac za krađu novca
Iako kalendarski jesen još nije stigla, školarci su odavno u klupama, kao i za računarima, a tu se broj sati provedenih nad digitalnom knjigom meri mikronima, jer većina kompjuter koristi za igranje igrica.
Malo je onih koji odluče da se igraju sami za sebe, oflajn. Većina se udružuje u ekipe, sve preko gejming platformi, a to je upravo poligon za hakere. Šta im je cilj? Da ošišaju račun vašeg naslednika.
Kako kažu u kompaniji Kasperski, broj korisnika na meti sajber kriminalaca koji koriste popularne dečje igre kao mamac porastao je za 30 odsto tokom prvih šest meseci 2024. godine u poređenju sa drugom polovinom 2023. godine. Kad kažu jedinstveni, to znači da postoje i podaci o tome koliko puta su istom mladom korisniku skinuli novac sa računa.
Kako je otkriveno, samo u ovom kratkom periodu više od 132.000 korisnika bilo je na meti sajber kriminalaca. Tako je od 1. jula 2023. do 30. juna 2024. godine otkriveno više od 6,6 miliona pokušaja napada, gde su sajber kriminalci koristili brendove dečjih igara kao mamac.
Od 18 igara odabranih za ovo istraživanje, većina napada se odnosila na Minecraft, Roblox i Among Us, logično, pošto su najpopularnije i najčešće se igraju u multiplejer verziji. U ovom periodu više od 3 miliona puta pokušana je neka vrsta napada pod maskom igre Minecraft. Sajber kriminalci su verovatno izabrali ovaj metod napada na osnovu popularnosti igara među gejmerima, kao i sposobnosti gejmera da koriste šifre i modove. Pošto se većina modova i šifri distribuira na veb lokacijama trećih strana, napadači prikrivaju malver predstavljajući se kao ove aplikacije.
I Pokemon kao zlica
Može da se nastrada i ako se igra Pokemon GO: od korisnika se traži da unesu korisničko ime za svoj nalog za igre. Zatim se od njih traži da urade anketu kako bi dokazali da nisu bot.
Kada završe anketu, oni bivaju preusmereni na lažnu veb stranicu, obično na onu koja obećava besplatne nagrade ili poklone. Ovde počinje prava prevara. Prevaranti zapravo ne traže lične podatke kao što su podaci o kreditnoj kartici; oni se kriju iza gejminga kako bi namamili korisnike u još jednu prevaru, koja uključuje lažna preuzimanja, osvajanje nagrada ili druge obmanjujuće ponude. Ceo proces je pametno osmišljen tako da se korisnici preusmere na drugu, opasniju prevaru pod izgovorom legitimnog koraka verifikacije.
Otkud napad na dečije (i ne samo dečije) igre, to nam je jasno: iako imaju prilično veliko znanje u korišćenju aplikacija i programa, deca najmanje znaju o načinima odbrane od sajber napada i najmanje su oprezna od svih starosnih kategorija. Naravno da više para može da se „skine” s računa nekog odraslog, ali je ovaj novac, upravo iz navedenih razloga – sigurniji u hakerskim rukama. Drugi razlog za uzbunu već smo navodili: sajber kriminalci sve više koriste veštačku inteligenciju da automatizuju i personalizuju fišing napade za koje je veća verovatnoća da će prevariti mlade gejmere. Istovremeno, novi napredni fišing paketi, to jest unapred napravljeni šabloni stranica za fišing koji su kreirani pomoću automatizovanih alata, dosledno se pojavljuju na dark vebu, omogućavajući sve većem broju napadača da primene veoma efikasne sajtove za fišing koji oponašaju popularne platforme za igranje. Trećim rečima, hvataju sve one koji nemaju dovoljno novca da igraju pod originalnim nalozima, već spas traže na dark vebu, a tu su otkriveni i ranjivi kao planktoni u ustima kita.
Jedna od najčešćih prevara u igrama je ponuda za nove skinove, to jest odeća ili oklop za vašeg heroja koji mu poboljšavaju veštine. Neki skinovi su uobičajeni, dok su drugi izuzetno retki i zato poželjniji.
Tako je otkrivena prevara u kojoj se koristi i naziv popularne igre Valorant i ime svetski poznatog jutjubera Mr. Beasta. Odabirom ovog blogera i upotrebom njegove fotografije, prevaranti imaju za cilj da privuku pažnju dece i uvuku ih u svoju prevaru. Da bi dobili željeni Mr. Beast skin, od mladih korisnika se traži da unesu podatke za prijavu i lozinku za svoj nalog za igre, što omogućava hakerima da ukradu njihove akreditive, pa i novac.
I psiholozi i stručnjaci za sajber bezbednost kažu da je najvažnije ograničiti deci pristup novcu, ali je ključna dobra i iskrena komunikacija. Zabrane izazivaju otpor, a otpor bezglavost, što sve zajedno može da dovede do finansijske katastrofe.
I. Radoičić
