(VIDEO, FOTO) OVO JE BORIN TESTAMENT Jedan deo oporuke odrecitovao je Čačanima i sve rasplakao
Bora Đorđević, nakon lavovske borbe sa opstruktivnom bolešću pluća, preminuo je u Sloveniji u bolnici. Pevao je do poslednjeg daha, za njega je muzika bila život, a pored Dubravke je konačno pronašao mir.
Kako "Republika" saznaje, roker je napistao testament još kada je primetio da mu se zdravstveno stanje ozbiljno pogoršalo, a sa suprugom je pre odlaska u bolnicu o tome i pričao. Naime, u testamentu je maltene Bora sve ostavio naslednicima, za koje je beskrajno vezan.
- Bora je napisao testament još kad je na regularnim pregledima saznao da mu je poprilično narušeno zdravlje. On je već unapred znao kome šta ostavlja, a naravno da se najviše pominju njegova sadašnja supruga i deca. Njima će naravno Bora ostaviti sve što ima, iako oni odavno žive svojim životima i odavno su se obezbedili. Supruzi je pričao: "Oni od mene imaju sve, a ti znaš šta ti je činiti dalje ako dođe do nekih iznenadnih situacija", tako je pričao, ali ništa više od toga - ispričao je izvor za "Republiku".
Radovao se novom albumu na kojem je dugo radio, a kroz stihove je izrazio i njegovu poslednju želju.
- Rođen sam u Čačku i bio sam veoma uzbuđen kada sam dobio priznanje počasnog građanina.Čačak je za mene čista emocija. Ja sam Čačanin na privremenom radu tamo negde napolju, svi mi koji smo van Čačka jednog dana ćemo se vratiti na padine Jelice da ostanemo zastalno u Čačku - pričao je svojevremeno, pa istakao da bi voleo doživi da se neka ulica u rodnom gradu nosi njegovo ime:
- To priznanje obično daju posthumno, a meni to posthumno ne znači mnogo, jer neću znati. Voleo bih da doživim tako nešto u Čačku. Doduše, imam nešto slično u beogradskom Zoološkom vrtu, tamo postoji staza koja se zove Borino sokače - rekao je tada Bora.
Tokom jednog koncerta u Čačku on je odrecitovao pesmu "Dve gitare", koju je uradio s pokojnim basistom Mišom Aleksićem, koja je rasplakala publiku stihovima, a koje je Čačanima ostavio u amanet kao svoju poslednju želju. Oni glase:
- Moje telo pošaljite u Čačak, u Srbiju, u Ljubljani ostavite srce, neka bude tu. Ne trošite džabe pare, nisam tol'ko važan lik.
(Republika)