Foto-portreti umetnika
„Portret umetnika” naziv je izložbe fotografija Vladimira Zupca, koja će u četvrtak u 18 sati biti otvorena u galeriji Kulturnog centra „Karlovačka umetnička radionica” u Sremskim Karlovcima.
Pred publikom će se naći 130 fotografija, mahom portreta, u najvećoj meri slikara i ponekog fotografa, s kojima je autor radio i družio se proteklih blizu trideset godina.
– To je pregled tridesetogodišnjeg druženja sa slikarima i umetnicima, izloženo je i ponešto ranih fotografija – kaže Vladimir Zubac. – Mislim da sam obuhvatio sve faze njihovog rada na, čini mi se, specifičan način, pokušavajući tako da otvorim vrata drugima u taj svet. Kroz ovu izložbu sam predstavio više od 40 autora, koji su delovali u Vojvodini i Jugoslaviji. Obično sam ih slikao u ateljeima, na likovnim kolonijama. Želja mi je da publika tu izložbu shvati kao pozivnicu u njihove ateljee.
U osnovi izložbe je, kako kaže Zubac, priča o njegovom odrastanju u okruženju naših umetnika. Publika će imati priliku da na fotografijama vidi veliki broj ljudi koji su prisutni u Zupčevom životu od samog početka. Pred kraj pripreme izložbe u slaganju obimnog materijala Zubac je naišao na fotografiju svog oca Pere Zupca i Duška Trifunovića s likovne kolonije iz 2004. godine. Ta fotografija na kojoj njih dvojica u rukama drže svoje portrete poslužila je kao naslovna stranica kataloga.
– Izložba će biti ponovljena više puta. Postaviću je u jedan nespecifičan prostor, koji je zapravo kombinacija mesne zajednice i galerije, gde nameravam da na suptilan i diskretan način utičem na naše građane da malo više pažnje posvete umetnicima i umetnosti – naglašava Zubac.
Sutrašnja izložba prva je samostalna izložba Vladimira Zupca u Sremskim Karlovcima. Slikar mr Danilo Vuksanović, koji je pisao tekst za katalog Zupčeve izložbe 2004, kaže da je koncept tadašnje i ove jednak i sastoji se u tome da je svaki od likova koji na njegovim prilično otvorenim fotografijama umetnik različitog senzibiliteta.
– Primetićete, kako prolaze godine, da je Zubac napravio odabir ljudi s kojima voli da sarađuje – kaže Vuksanović. – On nije samo pratilac umetnika nego i saučesnik zato što sve ono što oni rade – često čine zajedno s njim i svi ti obični trenuci u životima ljudi, umetnika u ovom slučaju, dostupni su javnosti i publika može videti neke stvari koje se ne vide uvek. Zubac ne koristi fotografiju u kombinaciji s novim savrmenim tehnologijama, osim u onoj meri koliko to njemu odgovara za određeni kontrast i za nešto što se tiče kolora, ali običan posmatrač golim okom nikad ne može da primeti. On je prisutan s druge strane foto-aparata, ali kad izmami osmeh i reakciju umetnika i izvuče ono što je zanimljivo, unosi i sebe.
Z. Milosavljević