Državna njive u Vojvodini vrede kao „Telekom”
Posle restitucije i vraćanja otete imovine, u kojoj stari vlasnici, to jest njihovi potomci, potražuju 140.000 hektara njiva, u Vojvodini će ostati pravo pravcato bogatstvo poljoprivrednog zemljišta,
a pitanje je kako to na najbolji način iskoristiti i unovčiti.
Elem, posle denacionalizacije preteći će oko 200.000 hektara poljoprivrednog zemljišta u državnom vlasništvu u Vojvodini. Ako bi se te njive sve prodale po, recimo, 10.000 evra hektar, koliko se sada plaćaju, vojvođanske državne njive vredele bi kao „Telekom” – dve milijarde evra.
Međutim, ako isključimo prodaju strancima kao sasvim neprihvatljiv scenario, ostaje mogućnost da država kroz kredite i subvencionisane kamate pomogne domaćim poljoprivrednicima da kupe njene njive. Ako ih pak bude izdavala, u Vojvodini će naplatiti oko 50 miliona evra godišnje, imajući u vidu da se za arendu ovde daje oko 250 evra po hektaru.
Recimo i da se s vojvođanskih njiva u državnom vlasništvu može godišnje ubrati više od stotinu miliona evra. Da se na njima, na primer, proizvodi samo pšenica, napravilo bi se oko 150 miliona evra, s obzirom na prinos od oko pet tona po hektaru i cenu od petnaestak evrocenti po kilogramu hlebnog zrna. Ukoliko bi se to iskoristilo za tov i razvoj stočarstva ili prerađivačku industriju, korist bi bila veća.Naravno, najlakše je prodati sve i uzeti dve mililjrade evra i porošiti ih ko zna za šta.
Pre desetak godina Vojvodina je imala 240.000 hektara u državnoj svojini pa se potom ispostavilo da ima i 100.000 više, a to se desilo iz više razloga: po Zakonu o pretvaranju društvene svojine na poljoprivrednom zemljištu u druge oblike svojine neko zemljište ostalo je državno pa je po zakonu iz 1992. u velikoj meri vraćano zemljište iz društvene a ne iz državne svojine...
Sada se, u postupku restitucije, potražuje oko 140.000 vojvođanskih hektara i država ima dovoljno zemljišta da namiri stare vlasnike i da joj popriličan deo kolača ostane. Međutim, problem je u tome što restitucija ide puževim korakom i što se čeka izmena zakona kojom bi se vraćanje oranica olakšalo i ubrzalo.
– Ukupno se potražuje oko 170.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, od čega u samo u Vojvodini više od 140.000. Međutim, zbog veoma složenih uslova za vraćanje koje propisuje sadašnji Zakon o restituciji i nedostatka dokumentacije o komasaciji i problema identifikacije poljoprivrednog zemljišta, Agencija je do danas vratila oko 2.000 hektara poljoprivrednog zeljmišta – rečeno je „Dnevniku” u Agenciji za restituciju.
To je rezultat kojim ni sama Agencija nije zadovoljna te je iz tog razloga kontaktirala s nadležnim ministarstvima pravde i finansija radi izmene Zakona o restituciji u delu koji se odnosi na vraćanje poljoprivrednog zemljišta. Cilj je, vele u Agenciji, da se izmenama Zakona taj problem reši, ali ostaje da se sačeka reakcija tih ministarstva koja su nadležna za pokretanje postupka izmene Zakona.
Pomenimo, Srbija, po evidenciji Republičkog geodetskog zavoda, ima 884.046 hektara poljoprivrednog zemljišta. Od toga, u zakup izdaje oko 450.000 hektara obradivih površina. Od preostalih 430.000 hektara deo se ne koristi.
S. Gluščević
Vraćena sića
Do sada je, po podacima Agencije za restituciju, vraćeno ukupno 1.969 hektara u Srbiji, najviše u Vojvodini. U tome prednjači opština Bački Petrovac, gde su naslednici dosad dobili 520 hektara, potom Bečej, gde je vraćeno 209,5 hektara, te Pančevo, gde je vraćeno 135 hektara. U vršačkim atarima naslednicima je vraćeno 118 hektara njiva, u Žitištu 115, u Inđiji 18 hektara...