ALEKSANDRA KOLAKOVIĆ O STRATEŠKOM PARTNERSTVU FRANCUSKE I SRBIJE: Šta donosi druga zvanična poseta Emanuela Makrona Srbiji

Pre njega u Srbiji je, odmah nakon pada Slobodana Miloševića a kao prvi evropski predsednik, boravio Žak Širak 2001. godine. Iako je na početku 21. veka bilo početnog oduševljenja i ideje obnove istorijskog prijateljstva Francuske i Srbije, odnosi su vrlo brzo beležili padove, a posebno kako se situacija na Kosovu i Metohiji komplikovala i kada je Francuska podržala nezavisnost tzv. Kosova. Kao svetle tačke iz ovog perioda, pored razvoja kulture i nauke, a posebno začetka programa bilateralne saradnje u oblasti nauke „Pavle Savić“ (2004), možemo primetiti dolazak prvih francuskih preduzeća, osnivanje Francusko-srpske privredne komore (2009) i Sporazum o strateškom partnerstvu Francuske i Srbije (2011). Ipak, sve do francuske Strategije za Zapadni Balkan (april 2019) bilateralni odnosi sa zemljom koja je članica Saveta bezbednosti, nuklearna sila, jedna od najjačih ekonomija u Evropi i jedna od dve ključne zemlje u Evropskoj uniji, koja posebno razvija sektor inovacija, nauke i vojne industrije, nisu imali odgovarajući impuls u cilju multiperspektivnosti razvoja.

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

A post shared by Aleksandar Vučić (@buducnostsrbijeav)

Podsetićemo se da je, osim što je tog jula 2019. godine dodirnuo srca većine Srba poklonivši se senima Milunke Savić i održavši govor na srpskom jeziku ispred spomenika Zahvalnosti Francuskoj na Kalemegdanu, Emanuel Makron potpisano više sporazuma u oblastima vojne, bezbednosne, ekonomske, naučne i kulturne saradnje. Ono što je bitnije od samog potpisivanje jeste činjenica da je od prve posete Emanuela Makrona, a u skladu sa Strategijom za Zapadni Balkan, započelo sistematsko razvijanje bilateralnih odnosa Francuske i Srbije, kao i da su rezultati vidljivi nakon pet godina. Iako je više pokazatelja razvoja ovih odnosa, pored političkih i vojnih, dominatni su ekonomski i kulturni. Kancelarija francuske Agencije za razvoj otvorena u Beogradu 2019. godine započela je investicije u Srbiji, što je bio signal za francuske firme da dođu u Srbiju ili razvijaju saradnju sa srpskim kompanijama. Odraz ovoga vidimo sada kroz uvećanje trgovinske razmene, broja francuskih firmi i radnika koji su u njima zaposleni, organizovanje Francusko-srpskog inovacionog foruma, projekta Eko-opštine, koncesije za aerodrom ili uključenosti u realizovanje projekta beogradskog metroa. Francusko-srpska privredna komora i aktivnosti koje organizuje takođe su dokaz razvoja ekonomskih odnosa koji su bili u fokusu i zvanične posete Aleksandra Vučića, predsednika Srbije aprila 2024. godine Francuskoj. Tada su već naznačene oblasti dalje saradnje kroz razgovore o kupovini rafala, sastanak sa grupacijom francuskih preduzetnika MEDEF, potpisivanje Memoranduma sa EDF, francuskom elektrodistributivnom mrežom, razgovorima o veštačkoj inteligenciji i novim tehnologijama. Uostalom, napredak u razvoju odnosa dve države se vidi i kroz činjenicu da je Srbija 2019. godine kupovala mistrale, a pet godina kasnije rafale, kao i kroz uvećanu bilingvalnu nastavu, zajedničke projekte u nauci i kulturi, značajan broj najboljih srpskih studenata koji nastavljaju master ili doktorske studije u Francuskoj, dok naučnici razvijaju projekte i kroz novi fond ES-Balk (od 2021).

Koje poruke je doneo francuski predsednik tokom druge posete Srbiji? Pored isticanja sećanja na zajedničku istoriju i bratstvo po oružju iz doba Velikog rata, naglasio je u autorskom članku i potom u izjavama da je 2019. godine došao sa ambicijama da ponovo poveže niti jednog davnašnjeg prijateljstva. Pet godina kasnije, pored toga što je ponosan na intelektualnu i naučnu razmenu oličenu kroz učešće Francuske kao počasnog gosta na Sajmu knjiga 2023. godine i 20 godina projekata naučne saradnje „Pavle Savić“, Emanuel Makron naglašava projekte velikih francuskih kompanija u Srbiji i aktivnosti Francuske agencije za razvoj na više polja, a posebno u oblasti energetske tranzicije. Pored činjenice da će se srpska avijacija ponovo razvijati kao što je i počela na krilima najsavremenije francuske, ključna poruka jeste da Francuska želi i spremna je da podrži ekonomski snažnu i demokratsku Srbiju u Evropskoj uniji. Pri ovome francuski predsednik ne spori rast evroskepticizma i potrebu da Evropska unija bude snažna i suverena. Njegove ideje nove metodologije i Evropske političke zajednice, koje se u Srbiji i na Balkanu većinom shvataju negativno i kao način da se spreči prijem novih članica, imaju za cilj da, kako je pojasnio francuski predsednik u Beogradu, pomognu evropski proces pre svega ekonomski i dok se Evropska unija ne reformiše. Te ideje su u skladu sa njegovom politikom prisutnom u evropskim okvirima još od kampanje 2017. godine i nastojanja da se ožive evropske vrednosti i ideje, odnosno da se Evropskoj uniji u skladu sa krizama i ratovima u poslednjih godina ulije nova energija potrebna za novo doba. Detaljnija analiza ovoga zahteva više prostora i poznati su dosadašnji dometi ovih poteza francuskog predsednika, ali je činjenica da se među prioritetima francuskog predsedavanja Savetom ministara Evropske unije (2022)  našao i Zapadni Balkan sa svojom evropskom perspektivom i težnjom stvaranja stabilnosti u regionu, uporedo sa isticanjem značaja Afrike i razvoja frankofonije, potvrda je sistematskog i kontinuiranog interesovanja Emanuela Makrona za ovaj region i posebno Srbiju. Takođe, jasno je naznačio da je svestan resantimana u kontekstu evrointegracija regiona i uloge Francuske, koja je inače bitna ne samo kroz projekte i fondove, već i postojanje francuskih eskperata koji u raznim oblastima (evrointegracije, poljoprivreda, transport, ekologija, javna administracija) pomažu srpskim stručnjacima i administraciji da se približe normama i zahtevima Evropske unije.

Emanuel Makron je izneo i svoj pogled da samo u okrilju EU – unije suverenih država koje dele istu viziju svoje budućnosti, Srbija će moći da ostane Srbija. Pozicioniranje Francuske i repozicioniranje Srbije u novim međunarodnim okolnostima u srži su ovog shvatanja, a i međusobno su povezani. Stoga je pored ekonomske dimenzije značaja ugovora oko rafala ključno strateško određivanje Srbije i osnaživanje francuske politike na Balkanu, u zemlji koju Francuska vidi kao lidera u regionu. Ovo je Emanuel Makron potvrdio i tokom zajedničke konferencije za štampu sa predsednikom Srbije, a posebno prilikom osporavanja novinara i dela francuske javnosti da je kupovina 12 rafala od strane Srbije bezbednostno rizična u kontekstu percepcija srpske i ruske bliskosti, kao i nestabilnosti na Balkanu. Potpisivanje ugovora za francuske avione, planirani transfer tehonologija, francusku ekspertizu, saradnju u oblastima turizma, zdravstva, nauke, inovacija, veštačke inteligencije, energetike, nuklearne energije, kritičnih sirovina, ekologije i zelene tranzicije u okviru potpisanih sporazuma stoga je potrebno posmatrati i kao deo Makronove vizije izgradnje poverenja i suverenije Evrope, koja neće biti toliko zavisna od drugih globalnih aktera: SAD, Kine i Rusije.

Emanuel Makron je iskoristio ovu posetu i da pošalje poruke ne samo Francuzima, Srbiji i Srbima i regionu Balkana, što je posebno učinio prilikom razgovora sa mladima o veštačkoj inteligenciji, organizovanim u „Šnajder Elektriku“, što nosi dodatnu simboliku, imajući u vidu da je ova fima sa Srbima nekada trgovala topovima, a danas softverima i novim tehnologijama. Nakon organizovanja Olimpijskih igara, što je kroz sportsku diplomatiju i povezivanje sporta i održivog razvoja ojačalo ugled Francuske, ova poseta Srbiji i Balkanu može se posmatrati i kroz prizmu osnaživanja unutrašnje i spoljnopolitičke pozicije francuskog predsednika, a posebno u evropskim okvirima. Insistiranje na razvoju saradnje u oblasti veštačke inteligencije potrebno je Srbiji u skladu sa predsedavanjem Globalnim partnerstvom za veštačku inteligenciju i daljim ekonomskim razvojem, ali i Francuskoj kao alatka razvoja i moći u okviru Četvrte industrijske revolucije koja vodi i ka političkom uticaju. Na otvaranju panela šira javnost mogla je stoga da čuje i ključne delove vizije Francuske u kontekstu veštačke inteligencije kao polja koje se ubrzano razvija, a ključno je za budućnost.  

Kada je reč o aktuelnim francusko-srpskim odnosima, pored uspona u sferama eknomske, vojne, naučne i kulturne saradnje, kao i francuske podrške evrointegracijama, prisutan je različit pogled na Kosovo i Metohiju. Francuska je priznala nezavisnost tzv. Kosova 2008. godine, ali je ona i jedan od glavnih inicijatora nastavka procesa dijaloga Beograda i Prištine. Emanuel Makron je inicirao i plan normalizacije odnosa, i u vreme dok se javnost upoznavala sa planom imenovao je Renea Trokaza za specijalnog izaslanika Francuske za Zapadni Balkan. U Beogradu francuski predsednik je naglasio da će ostati angažovan na sprovođenju Ohridskih sporazuma, kroz ispunjavanje tzv. mape puta koja podrazumeva prvo uspostavljanje zajednice opština sa srpskom većinom. Francuska je ostala na poznatim pozicijama u kontekstu shvatanja rešavanja kosovskog problema, koje je francuski predsednik formulisao rečima: „Put ka normalizaciji čuva suštinu, mogućnost za Srbe da žive na Kosovu uz poštovanje zakona, ali ne odričući se svog identiteta.“ Međutim, bitno je da su komunikacija i razvoj bilateralnih odnosa u prethodnom periodu uticali da se prvi put tokom ove posete pokaže i više razumevanja za položaj i svakodnevni život srpske manjine na Kosovu i Metohiji. Naravno da to sa srpske pozicije nije dovoljno, ali je to duži put koji je Srbija već prelazila kroz istoriju u odnosima sa Francuskom. U doba aneksije Bosne i Hercegovine (1908), Francuska nije pokazala razumevanje za srpske interese, niti je gledala blagonaklono na ideju da se Osmansko carstvo potisne sa Balkana i region prepusti novim državama. Ipak, razvoj ekonomskih odnosa, francuski krediti, kupovina francuskih topova, osnivanje Francusko-srpske banke, uz školovanje i usavršavanje Srba na francuskim univerzitetima i razvoj političkog, naučnog i kulturnog povezivanja, stvorili su uslove da se izgradi savezništvo i bolje razume srpsko pitanje, kao i da se brane srpski interesi. Od toga da francuski političari nisu imali jasne predstave koji narodi žive na prostoru Stare Srbije, odnosno Kosova i Metohije početkom 20. veka, deceniju kasnije kroz umrežavanje dve sredine stvorili su se uslovi da jedan od najuglednijih profesora i prijatelj francuskih državnika Viktor Berar, držeći kamen sa Kosova, oda počast Srbiji u amfiteatru Sorbone i organizuje Srpski dan boreći se za njene interese u najtežim ratnim vremenima, a da Francuska na kraju pristane i na realizovanje ratnih ciljeva Srbije o uključivanju svih Srba u jednu državu. Da li je u vreme 185. godišnjice francusko-srpskih odnosa konačno vreme za stvarno povezivanje dve države koje bi, iako u izmenjenim okolnostima ali opet u najvećim napetostima i brojnim ratnim žarištima po snazi i značaju, moglo da bude slično ovome iz istorijskih knjiga? Emanuel Makron vidi novu etapu bilateralne saradnje kao stvarno strateško partnerstvo i odlučno angažovanje Srbije u pristupanju Evropskoj uniji, a kako je vide Srbi? Nadam se dalje od netačnih informacija o skladištenju francuskog nuklearnog otpada u Srbiji i naglašavanja o prevelikoj novčanoj ceni novih rafala, već dalekovido i mudro, kao šansu da se ne pogreši opet u razumevanju međunarodnih odnosa.

  Ističući značaj i posebnost srpskog identiteta, francuski predsednik je ukazao i na sličnosti sa francuskim, što podeća na narative korišćene od strane srpskih frankofila i francuskih srbofila i zlatno doba francusko-srpskih odnosa na prelazu iz 19. u 20. vek. Važno je da naglašava da je srpski identitet i evropski, a da je tako uverio se i u obilasku Galerije Matice srpske u Novom Sadu, gradu koji je evropska prestonica kulture i koji nas i Dunavom povezuje s Evropom. Ova poseta – iako od javnosti shvaćena kao deo agende zvaničih poseta, gde je pored reda politike i ozbiljnih tema potrebno relaksirati razgovore kulturom – ipak ima odlike posebnosti. Prvi put je jedan francuski predsednik decentralizovao svoju zvaničnu posetu i otišao u neki grad u unutrašnjosti, a potom je kroz upoznavanje sa srpskom istorijom i umetnošću, čiji je ljubitelj, mogao da razume sve napore koje je srpski narod činio na svom putu za slobodu, državnost i identitet, kao i da još jasnije uvidi povezanost s evropskom i francuskom kulturom i umetnošću. Bilo bi veoma značajno u kontekstu organizovanja EXPO 2027, ali i šire posmatrano, da se nakon ove posete, pored daljeg razvoja saradnje u kulturi, pokuša i s organizovanjem velike izložbe srpske umetnosti u Francuskoj, poput one uspešne iz doba socijalističke Jugoslavije. Ovo bi omogućilo kreiranje afirmativne slike Srbije.

Druga zvanična poseta Emanuela Makorna, francuskog predsednika Srbiji, mora se posmatrati kroz tri glavna okvira. Prvi je da je kupovina rafala i potpisivanje 11 sporazuma, koji imaju važan ekonomski značaj u sferama veštačke inteligencije, inovacija, energetike, nuklearne energije, naučne, kulturne i zdravstvene saradnje, potrebno posmatrati kao strateško određivanje Srbije ka Francuskoj i jedan korak bliže Evropskoj uniji. Osnaženo je francusko prisustvo u Srbiji i na Zapadnom Balkanu, koje joj omogućava da u doba nesigurnosti i prekomponovanja međunarodnih odnosa igra aktivniju ulogu kako u kontekstu bezbednosti u regionu, takođe i u ekonomskim, naučnim i kulturnim uticajima i putu ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji. Treći okvir čine veoma važne izjave francuskog predsednika o veštačkoj inteligenciji i činjenica da je u Novom Sadu izneo viziju ne samo saradnje sa Srbijom u ovoj oblasti, već je odabrao Srbiju i Novi Sad pred Samit o veštačoj inteligenciji u Parizu februara 2025. godine kao početnu stanicu da svetu iznese ideju o veštačkoj inteligenciji kroz prizmu četiri S – science, standards, solutions et sécurité – nauka, standardi, rešenja i bezbednost. Transfer znanja, nauka, inovacije, veštačka inteligencija i očekivani dolazak novih francuskih firmi u Srbiju mogu se prepoznati kao dalji putevi razvoja bilateralnih odnosa dve države. Još je na Svetskoj izložbi u Parizu 1900. godine tada Kraljevina Srbija nastojala da se u Parizu predstavi „porodici razvijenih evropskih naroda“, a čak su i nove vlasti nakon 1945. godine odabrale Pariz za promociju Titove Jugoslavije na Zapadu. U simboličkom i realnom smislu, za evropeizaciju Srbije i njeno uključivanje u evropske okvire uvek je bila bitna Francuska. Žak Širak je tokom posete Beogradu 2001. godine rekao da tadašnja srpska država mora da se vrati na mesto koje je očigledno njeno – mesto u evropskoj porodici. On nije uspeo, njegovi naslednici nisu pokazivali ovakva interesovanja u meri kojoj je to 2019. godine naznačio, a posetom 2024. godine i potpisanim ugovorom za rafale i druge sporazume potvrdio Emanuel Makron.

Potrebna je proaktivna uloga obe strane, a Srbi su već kroz istoriju birali Francusku, ne samo zbog njene kulture i razvoja, već zbog realizacije nacionalnih, ekonomskih i političkih planova. Od učenja francuskog jezika, školovanja u Francuskoj, preko zajmova i dolaska francuskih preduzeća od sredine 19. veka, a posebno od početka 20. veka, kupovine naoružanja i ratnog savezništva i spomenika na Kalemegdanu ostalo je istorijsko nasleđe kao baza za stvarno strateško partnerstvo 21. veka. Da li će se Srbi kao što su nakon sloma boljševičke Rusije opet definitivno opredeliti za Francusku kao potporu i zaštitnicu?  Da li će Francuska nastaviti i nakon Emanuela Makrona da vidi Srbiju kao svog prvog partnera na Balkanu? Kako će na ovu novu etapu francusko-srpskih odnosa gledati drugi ključni akteri u globalnoj areni? Kakva god bude finalna ocena predsedničkih mandata Emanuela Makrona, sigurno je da se upisao u istoriju idejom povratka Francuske na Balkan i prodora njenog uticaja u svim sferama (ekonomskoj, političkoj, diplomatskoj, vojnoj, naučnoj i kulturnoj). Prekidanjem diskontinuiteta komunikacije i francuske zainteresovanosti za evropski narod koji je Francuskoj podigao spomenik na mestu gde je pre rušenja u ratu bio spomenik jednom od otaca nacije – Karađorđu, a koji je neuspešno pokušavao da dopre do Napoleona i zainteresuje ga da pomogne u osvajanju slobode, možda se konačno stvori uslove da se na Zapadu bolje razume srpsko pitanje ili da se skine stigma prisutna u javnosti o Srbima kao koljačima i divljacima, ili u „boljoj“ verziji kao „malim Rusima“ koji čekaju trenutak da započnu neki novi rat. Za sada je sigurno da u vreme 185. godišnjice diplomatskih odnosa Francuske i Srbije nove generacije Francuza i Srba imaju temelje da razvijaju novo partnerstvo u složenim međunarodnim odnosima u oblastima koje su već važne a biće i u budućnosti. 

dr Aleksandra Kolaković, viši naučni saradnik Instituta za političke studije