PREDSEDNIK OPŠTINE SREMSKI KARLOVCI DRAŽEN ĐURĐIĆ: Nećemo propustiti istorijsku šansu

Čeka nas četiri godine u kojima se moraju ostvariti interesi građana, njihove težnje i očekivanja, i istorijski zadatak da budemo dostojni slave Sremskih Karlovaca – rekao je 12. jula, na dan izbora za predsednika opštine Sremski Karlovci, Dražen Đurđić u velikoj sali Magistrata, u kojoj su održavani narodno-crkveni sabori u prošlosti te ubave varoši. Ovog puta za „Dnevnik” govori o planovima za razvoj Sremskih Karlovaca, gradića po mnogo čemu jedinstvenog i specifičnog. Đurđić je došao iz sveta privrede, kao vlasnik vinarije „Đurđić“ i nekadašnji je profesionalni sportista. 

Stali ste na čelo mesta koje s pravom nazivaju Srpskim Sionom i biserom srpske istorije, duhovnosti i kulture. Kakav je osećaj preuzeti kormilo jednog takvog broda u kom su se odigrali značajni događaji za srpski narod?

- Od momenta kada su odbornici Skupštine opštine Sremski Karlovci 12. jula odlučili da mi povere mandat za upravljanje Opštinom Sremski Karlovci, prvenstveno me prožima, ali i nadahnjuje osećaj ogromne odgovornosti, ne samo prema mojim Karlovčanima, nego i prema srpskoj prošlosti i srpskoj budućnosti. Veličina i značaj Sremskih Karlovaca ne meri se u brojkama, nego se meri u duhovnosti i u postignućima, koja je srpski narod odavde činio, čuvajući kroz vekove tuđinske vlasti svoje slavno srpsko ime, sećanje na srpsku srednjovekovnu carevinu, odnosno srpsku državnost i svoju Srpsku pravoslavnu crkvu. Odgovornost za upravljanje Sremskim Karlovcima zapravo je odgovornost za upravljanje mestom koje je svedočanstvo našeg istorijskog postojanja i trajanja. Takođe, Sremski Karlovci su jedina lokalna samouprava u Republici Srbiji, koja im poseban Zakon o obnovi kulturnog istorijskog nasleđa i podsticanju razvoja. Ukoliko budemo uspešni u obnovi kulturnog istorijskog nasleđa i podsticanju razvoja Sremskih Karlovaca, bićemo uspešni i u očuvanju srpskog identiteta. Ta misao me u isto vreme i nadahnjuje da povereni mi mandat poklonim budućnosti Sremskih Karlovaca, ali i senima naših slavnih predaka.

Iako slove za centar srpske duhovnosti i kulture, Sremski Karlovci nemaju ustanovu koja bi preuzela na sebe organizaciju kulturnog života, nego programe i manifestacije stvaraju udruženja građana i organizacije. Na prvoj sednici Odbora za obnovu i razvoj Sremskih Karlovaca nagovešteno je da će se graditi jedna takva ustanova.

- Ne mislim da je nužno loše da u organizaciju kulturnog života učestvuju udruženja i organizacije. Za mene kao predsednika opštine i po filozofiji života i načinu razmišljanja, pre svega privrednika, najvažniji je ukupni rezultat koji neko može da isporuči na određenom planu. U tom smislu je vrlo bitno da lokalna udruženja građana aktivno uključim u kreiranje kulturnog života Sremskih Karlovaca. Ipak, po ovom pitanju smatram da značajnu ulogu treba da uzme i Odbor za obnovu i razvoj Sremskih Karlovaca. Ovaj odbor čine značajni ljudi iz svojih branši, koji savetodavno mogu da ukažu opštinskoj upravi na poželjne pravce u razvoju i organizaciji kulturnog života Sremskih Karlovaca. Mislim da će se najbolji rezultati postići u sinergiji ova dva faktora.

Na konstitutivnoj skupštinskoj sednici ste rekli da novoj vlasti vreme počinje da teče istog momenta „da radi i da gradi i da Karlovce vazdigne na mesto na koje su nas preci zavetovali“. Šta je to potrebno učiniti da bi oni dosegli to mesto?

- Moj cilj je da Sremske Karlovce učinimo mestom u kojem se na najbolji način stapaju tradicija i istorija, ali i savremeno i moderno. Na prvom mestu mi moramo eliminisati infrastrukturne probleme koji su opterećivali život Karlovčana paralelno sa unapređenjem centra i obogaćivanjem turističke ponude. Kada je u Karlovcima napravljena stanica brzog voza i kada se završe Fruškogorski koridor i most kod Tekija, Karlovci će postati izuzetno atraktivna turistička destinacija sa svojim vinarijama. To je šansa koju ne smemo i nećemo propustiti. Uz pomoć Vlade Srbije i predsednika Miloša Vučevića, a na prvom mestu predsednika Aleksandra Vučića, istorijsku šansu koju su Karlovci dugo čekali, nećemo propustiti. Ali nećemo zanemariti i potrebe naših sugrađana i komšija. Kanalizaciona, putna i u svakom smislu opšta infrastruktura moraju da se dovedu na nivo koji Karlovcima pripada. Prirodno je da u tome najtešnje sarađujemo sa Novim Sadom i zato koristim priliku da se zahvalim gradonačelniku Milanu Đuriću što me je primio nekoliko dana nakon imenovanja u moju prvu radnu posetu na kojoj smo dogovorili zajedničke aspekte saradnje.

Posle dugogodišnje pauze, 2018. pokrenuta je ponovo obnova kulturno-istorijskog nasleđa Sremskih Karlovaca, a tri godine kasnije usvojen i novi zakon koji bliže definiše tu oblast. Svedoci smo da se od tada dosta uradilo kada je reč o obnovi. Na šta se može u narednim godinama računati kada govorimo o brizi države o Karlovcima?

- Može se računati na ozbiljan i marljiv rad ako hoćemo da stignemo tamo gde pripadamo. To mora da shvati i razume cela zajednica, ceo narod i cela država da je rad naša šansa da stvorimo Srbiju za budućnost i za pobede. Premijer Miloš Vučević je lepo naveo da geslo nove Vlade Srbije glasi „Srbija radi“. I to je naša suština i nasušna potreba. Da radimo planski i organizovano. Nijedan sastanak nije suvišan, ni jedno zajedničko savetovanje sa dobronamernim ljudima. Predsednik Vučić celoj Srbiji stvorio je osnov, motor razvoja koji se zove Ekspo 2027 i razradio je mogućnosti ove manifestacije kroz program „Skok u budućnost“. Naše je samo da to sledimo, da se domaćinski i odgovorno ponašamo. Podsećam sve da je 2027. gotovo sutra i da nas čeka ogroman posao da iskoristimo šansu da Sremske Karlovce i Srbiju vinemo u budućnost. procena je da će u 2027. godini Srbiju posetiti tri miliona ljudi. Ogroman broj njih doći će u Karlovce.

Ja sam spreman da radim danonoćno da implementiramo Zakon o obnovi kulturno–is­torijskog nasleđa i podsticaju razvoja Sremskih Karlovaca. Moram da kažem da je predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković takođe istakla spremnost da vazdignemo Karlovce kao i da imam puno poverenje u Odbor za obnovu i razvoj Sremskih Karlovaca.

Spomenuli ste u svom ekspozeu da će nova opštinska vlast stvoriti uslove za otvaranje novih radnih mesta i omogućiti uslove života koji će biti garant ostanka ljudi. Gde vidite mogućnost za tako nešto? 

- Mislim iskreno da postoje sve šanse da se u narednom periodu nezaposlenost u Sremskim Karlovcima gotovo iskoreni. I ne samo to, potrebno je da naši građani ostanu da rade u Karlovcima. Šansu za ovo vidim u porodičnom i uspešnom malom i srednjem biznisu. Sa mojim saradnicima radiću na osnaživanju otvaranja malih porodičnih preduzeća i preduzetničkih radnji i pružanju pomoći sugrađanima na tom planu. U tom smislu zajedno sa pokrajinskom i republičkom administracijom radićemo na dostupnosti projekata koji pomažu pokretanje sopstvenog biznisa i jačanje i pomoć postojećim malim i srednjim preduzećima. Turizam je ogromna šansa i mi moramo imati filozofiju i svest turističkog mesta. Ostanak ljudi ćemo obezbediti hitnim poboljšanjima infrastrukturnog stanja i za te interventne mere i aktivnosti kao što je rešavanje problema atmosferske kanalizacije formiraćemo interventne timove uz pomoć Grada Novog Sada i drugih partnera Sremskih Karlovaca.

Sremski Karlovci su mesto sa dosta nerešenih komunalnih problema. Nedostatak atmosferske kanalizacije naročito dolazi do izražaja prilikom obilnijih padavina, od tri groblja, samo jedno ima kapelu koja se koristi, a nijedno katastar grobnih mesta, pri čemu ne treba zaboraviti da su na njima sahranjene mnoge značajne ličnosti, javna rasveta je godinama kritična kao i putna infrastruktura...

- Da, u pravu ste kada kažete da su Sremski Krlovci mesto sa dosta nerešenih komunalnih problema. Za to ima i objektivnih razloga, ali je tačno kada kažemo da se moglo i moralo, po tom pitanju, više uraditi. Naime, Sremski Karlovci imaju najviši stepen zaštite Republike Srbije koji sprovodi Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, to je ograničavajući faktor za sve infrastrukturne radove. Kada tome dodamo da se za proteklih 80 godina, samo poslednje dve decenije ulaže u infrastrukturu, onda je sve mnogo jasnije. Sada je došlo vreme da tu sliku promenimo. U predhodnom periodu urađeno je mnogo na izradi projektno-tehničke dokumentacije i ishodovanju građevinskih dozvola, pre svega mislim na četiri ulivne ulice u centralni trg, čija rekonstrukcija je preduslov za konačnu rekonstrukciju glavnih trgova Branka Radičeviće i patrijarha Brankovića, što će sve rezultirati rešavanjem izazova koji se tiču atmosferske kanalizacije, ali ne samo to, nego i polaganje u zemlju elektroinstalacija, zamena vodovodnih instalacija koje su stare više od 50 godina, zbog čega nam se često dešavaju havarije, i svih drugih instalacionih vodova koji će biti spušteni u zemlju, te na kraju završno urađene saobraćajnice i pešačke zone. 

Turizam je razvojna šansa Sremskih Karlovaca. Kako ocenjujete stanje u tom sektoru i u kom smeru treba još raditi?

- Stanje u sektoru turizma je prepuno izazova i potencijala za ogroman razvoj što se Sremskih Karlovaca tiče. Ako analiziramo ekonomske pokazatelje u 2023. godini na nivou Srbije u okviru usluga smeštaja i ishrane procenjen je realni rast ugostiteljstva od 8,8 odsto, dok je broj noćenja turista povećan za 1,9 odsto. Brojke će posebno rasti kada se u računicu uzme održavanje Ekspa 2027 godine i mi moramo da stvorimo kapacitete za toliki priliv gostiju . Vinski turizam je naša jedinstvena šansa. Ono što karlovačkim i generalno sremskim vinarima nedostaje su smeštajni kapaciteti.

Predsednik ste opštine koja može da se podiči najvećim brojem registrovanih vinarija na Fruškoj gori ako ne i šire, a i sami dolazite, između ostalog, iz tog sektora. U vreme predizborne kampanje potpisan je sporazum o razumevanju sa kineskim partnerima o izvozu bermeta na njihovo tržište. Dokle se stiglo na tom polju i šta su potrebe karlovačkih vinogradara i vinara na koje lokalna samouprava može da odgovori?

- To je istorijski sporazum jer smo po prvi put otvorili tržište za sve članove karlovačkog udruženja vinara. Pratim realizaciju tog memoranduma jer je za opštinu od izuzetne važnosti razvoj vinogradarstva i vinarstva. U periodu od najviše dva meseca biće otvoren prodajni centar naših vinara, što je preduslov da njihova vina stignu u Kinu.

Kineski prijatelji po­zvali su sve naše vinare da dostave informacije o svojim proizvodima i da popune odgovrajuću dokumentaciju potrebnu za izvoz i verujem da će već u septembru krenuti prva isporuka na kinesko tržište. Tu nije kraj! Ključnu ulogu igra upravo prodajni centar u Sremskim Karlovcima, u okviru kojeg će kineski turisti, kojih je u poslednjoj godini više od 50 odsto od ukupnog broja posetilaca, moći da pomoću skeniranja određenog kjuar koda obave nabavku karlovačkih vina koja su prethodno već izvezena u Kinu. Tako će robu dobiti u roku od 48 časova na teritoriji cele NR Kine, čime se omogućava veći obim i brža kupovina, što je zbog načina putovanja i daljine destinacije do sada bio nepremostiv problem. Uloga opštine je da pomogne Udruženju vinara i obezbedi pogodan poslovni prostor namenjen za prodajni centar.

Rekonstrukcija puta do Stražilova projekat je o kom se govori već dugi niz godina. Da li su završeni izrada projekta i eksproprijacija zemljišta, i kada može da se očekuje da će se krenuti i realizaciju?

- Objavljen je Javni poziv za izradu glavnog projekta za izvođenje radova, nakon čije izrade se stvara mogućnost za realizaciju celokupnog projekta, odnosno izgradnje saobraćajnice od naselja Belilo do Stražilova, tačnije do ulaza u zonu Nacionalnog parka Fruška gora. U prethodnom period izrađen je i usvojen plan detaljne regulacije ove deonice i eksproprijacija zemljišta. Rok za izradu tehničke dokumentacije za izvođenje radova biće ne duži od tri meseca, tako da već početkom iduće godine krećemo sa realizacijom projekta

 

Zorica Milosavljević