FESTIVAL ULIČNIH SVIRAČA, NOĆ DRUGA U miksu žanrova i kultura pronašli se i stari i mladi
Drugo veče Festivala uličnih svirača započelo je sadržajima za najmlađe: čitanjcem „Šetnja kroz priče”, gde je u ulozi pripovedačice bila Danijela Ćirjaković, dok je u okviru programa „Pravim buku, učim azbuku” autorka Tamara Ostojić Gregus predstavila didaktičko-edukativni materijal koji podstiče rano opismenjavanje i tako otvara magičan svet dečje literature, kao i ekološki projekat „Dobro drvo”, realizovan u junu na Detelinari.
Cirkusantkinja i plesačica iz Argentine Maria Sol Lence izvela je predstavu „Tutu”, zasenivši publiku svojim veštinama, poput balansiranja na flašama i akrobacija u vazduhu, a da se u isto vreme može svirati nekoliko instrumenata i pritom izvoditi klovnovske ludorije, demonstrirao je ulični izvođač iz Tokija, poznat pod imenom EPPAI.
Za ljubitelje francuske kinematografije, na repertoaru Gradić bioskopa od 20 sati bila je „Zaljubljena Anais” rediteljke Šarline Buržua-Take, koja plete priču oko 30-godišnjakinje u prolasku kroz ljubavne izazove i nedoumice, a od 21.45 časova komedija „Plej lista”, koju potpisuje Nine Antiko i prikazuje život 28-godišnje Sofi čija je želja da postane dizajnerka.
Muzičkom scenom dominirao je miks stilova – od džeza, bluza, popa, rokenrola, preko fanka i regea, do disko tonova i domaćeg etna – sa izvođačima: makedonskim kantautorom Dejanie, beogradskim uličnim sviračem Vladimirom Tričkovićem, novosadskim bendovima Dragon’s Fuel, Babilon, JAL (Josip A Lisac) i Hydrogen, koji je nastupao na ovogodišnjoj Pesmi za Evroviziju sa numerom „Nemoguća misija”.
Iz Čilea je pred novosadsku publiku došao petočlani sastav La Tromba, iz Italije Basterdjazz, Holandije Underdog, dok je iz komšiluka pristigao zagrebački Ki Klop, kao i Antun Aleksa, trombonista bendova Porto Morto i JeboTon ansambla, kako bi predstavio solo projekat IDEM.
– Dok sam bila student, dolazila sam četiri-pet godina zaredom, prativši selidbu Festivala po različitim lokacijama, a onda napravila pauzu sve dosad – kaže Mirna Mišković iz Osijeka, dodajući da je ovog puta umesto prijatelja povela mlađeg brata, te da im dvosatna vožnja do Novog Sada ne pada teško kada je ovako lep povod. – Sviđa mi se što možete da se šetate i uživate u dobroj hrani i kvalitetnom kraft pivu.
Ima različitih izvođača, različitih kultura, nema ograničenosti, možete se oblačiti kako god hoćete. Mnogo je dece, ali i starijih. U Zapadnoj Evropi je gotovo nemoguće sedeti ovako za stolom sa nepoznatim ljudima i družiti se.
Ko je želeo da vidi proces sito-štampe, a potom ponese svojevrsni podsetnik na Festival, mogao je posetiti štand Squeegee Printarije, čiji su tvorci osmislili dizajn proizvoda specijalno za ovu priliku. Na posetiocima je bilo samo da izaberu omiljenu kombinaciju boja od ponuđenih, uz minimalnu donaciju, koja za majice iznosi 900 dinara, a za ceger 500.
S. Milačić
