(FOTO) ŽETVA KUKURUZA U PUNOM OBIMU, RANIJE NEGO IKADA Prinos ponegde i triput manji zbog paklene vrućine; Zlatno zrno sitno i sa malo vlage

Nekada se u žetvu kretalo krajem septembra, a berba koja se odvijala ručno trajala je tokom oktobra pa i do polovine novembra. 

Sada su klimatske promene pomerile žetvu kukuruza, ali i svih drugih poljoprivrednih kultra. Ubiranje primarnih poljoprivrednih kultura već drugu godinu zaredom prati sušna i topla klima.

Ova godina bila je još gora u odnosu na lanjsku, jer je prava afrička klima višestruko umanjila prinose i doprinela da rod ranije sazre.

Po podacima Republičkog zavoda za statistiku, poljoprivrednici su kukuruz posejali na malo iznad 960.000 hektara i nisu zadovoljni ni prinosima ni cenom novog roda, koji vredi na Produktnoj berzi Novi Sad svega 21,8 dinara kilogram.  Strepe i kako će oranice pripremiti za setvu pšenice na jesen, jer kiše nema već dva meseca, a nema ni najave da će je biti u narednom periodu.

Ratar Aca Letić sa Čeneja kod Novog Sada kazao je za Dnevnik da se prinosi kukuruza kreću od 3,3 tone po jutru do 5 tona, dok na čenejskim njivama, kada je klima kako treba pa se smenjuju kiša i sunce i primeni agrotehnika, može da bude i 12 tona kukuruza po hektaru, odnosno od 7 do 7,5 tona po jutru. - Sada je kukuruz sitan i nije vlažan. Ne pamtimo da je nekada imao vlage samo 11 procenata. Stabla su sasvim suva, kao slama, jer je nezapamćena suša bez kiše duže od dva meseca uz visoke dnevne teperature skuvala rod.  Kukuruz je, kaže, sejao početkom aprila i zato ima malo bolje prinose u odnosu na one paore koji su sejali kasnije, tokom aprila. 

Ali, bez obzira na to što će kukuruza imati malo više, biće na nuli. - Na sreću, radim samo svoje njive, ne uzimam oranice u zakup, jer oni ratari koji rade i tuđe njive biće u debelom minusu sa sadašnjim prinosima.

Letić kaže da bi realna cena kukuruza trebala da bude 30 dinara.

I poljoprivrednik iz Bačkog Gradišta kod Bečeja Aleksandar Varga smatra isto, da bi kukuruz trebao da košta oko 30 dinara, da bi se isplatila setva i bilo neke zarade. - U ataru Gradišta prinosi se kreću od dve do četri tone po jutru, što su mali prinosi. I lanjska godina je bila sušna i prinosu nisu bili veliki, tako da dve godine zaredom muku mučim sa sušom, malim prinosima i niskim cenama, i ne vidim izlaz... - kazao je Varga.    

Veliki poljoprivrednik iz Bečeja Nandor Kovač kazao je da se u bečejskom ataru prinosi kukuruza kreću od 2,8 tona po jutru do četri tone i da će samo malobrojni ratari uspeti da obave narednu setvu jer dve godine uzastopno klima ne ide naruku poljoprivredi. 

- Potrebna nam je pomoć države i povoljni krediti za navodnjavanje oranica jer finansijski nećemo biti u mogućnosti ni setvu naredne godine da obavimo, a kamoli da ulažemo u velike investicije kao što je navodnjavanje. Neki ratari neće ove žetve uspeti ni da se razduže za materijal koji su uzimali za setvu, jer je suša pojela rod - kazao je Kovač. 

Z. Delić

Foto: S. Šušnjević