(FOTO) KAD ŠUMA „KUPA“ U OBEDSKOJ BARI Šetnja kroz zelenilo oslobađa od stresa

Ona obuhvata elemente alternativne medicine, medicine bazirane na uticajima životne okoline i preventivne medicine, ali takođe analizira i moguća neželjena dejstva šume na zdravlje, te mogućnosti da se ona svedu na minimum. Kod nas se „šumski wellness” sprovodi u okviru SRP „Obedska bara” od 2016. godine, zahvaljujući bogatstvu biodiverziteta kojim ovo područje obiluje. 

– Pre osam godina smo dobili poziv od „Medical spa” asocijacije u Beogradu, Udruženja lekara i zdravstvenih radnika, koji su još 2008. pokrenuli priču o šumskoj medicini. Obratili su nam se sa molbom da na Obedskoj bari sprovedu jednu šumsku šetnju sa elementim šumske medicine i urade obuku za 50 vodiča šumskog wellness. Ovde je jedna od najstarijih šuma Evrope, koja je prirodna i potpuno očuvana, sa izrazito bogatim biodiverzitetom, što je za takve šetnje neophodno. Inače, ta šetnja, koja je ovde kroz simpozijum sprovedena, bila je prva šumska šetnja u Evropi  – za „Dnevnik” kaže Ivana Lozjanin, samostalna referentkinja za zaštićena područja i životnu sredinu u Javnom preduzeću „Vojvodina šume” , koje inače i upravlja zaštićenim područjem Obedske bare. 

Šumska medicina datira još iz osamdesetih godina prošlog veka i potiče iz Japana, jer su oni još tada uočili da im je oko 70 odsto nacije pod stresom, pojašnjava naša sagovornica. Tako su počeli da rade istraživanja koja su se ticala isceljenja ljudi pod stresom, s obzirom na to da znamo da stres utiče na razvoj mnogih hroničnih oboljenja koja su danas prepoznata kod savremenog čoveka.

– Oni su utrdili da je mnogo delotvornije da ljudi provode vreme u šumi sa šumskim vodičem ili terapeutom, nego klasično lečenje visokog pritiska, šećera, holesterola, i raznih drugih tegoba. Naš mentor je bio iz Amerike, i on je na području Obedske bare obučio 50 ljudi, koji su danas sertifikovani vodiči za šumski wellness. Kasnije smo, 2019. godine, dobili i projekat za wellness i spa turizam, jer smo zajedno sa opštinom Pećinci učestvovali u konkurenciji za izuzetnu destinaciju Evrope za wellness i spa turizam, a Obedska bara se našla među 16 u Evropi koja ima taj značaj – ističe naša sagovornica.  

Za potrebe ovog vida medicine, u šumi su oformljene dve prilagođene staze za sprovođenje programa. One su dužine kilometar i po do dva, i bez nekog većeg napora se prolaze, jer je suština u šetnji i boravku u prirodi, kada čovek postaje jedna od vrsta u šumi, ili pak, što Ivana kaže, cilj je vratiti se u svoje prirodno okruženje iz kog smo se, kao jedina vrsta, izopštili – i osetiti njen zov. 

– Način na koji vodič uvodi u šumsku šetnju dovodi ljude u stanje istinskog povezivanja sa prirodom. Šuma na njih počinje da deluje, a oni se povezuju i sa ostalim živim svetom, što se oseti tokom šetnje, jer u tim oslobođenim stanjima, ljudi mogu slobodno prolaziti, a da veverice, ptice i drugi oblici života od njih neće bežati, s obzirom na to da se čovek umiruje i resetuje na biološke frekvencije kakve imaju i druge vrste. Čovek kao da postaje svestan mesta i prepusti se energiji prirode. I postaje jedno sa njom – kazala je Lozjanin. 

Šetnje traju do dva sata, telefoni nisu dozvoljeni, a nema ni razgovora između ljudi, samo vodič govori šta se radi u kojoj sesiji. Ivana kaže da, ukoliko pratite vodiča, osetićete snažan uticaj prirode, koji je i po merenjima, i po japanskim metodama dovoljan, da čak dve nedelje budete potpuno relaksirani od stresa. 

– Šumska šetnja ima razičite elemente, koji se primenjuju u različitim godišnjim dobima i kombinuju se u zavisnosti od veličine grupe, starosne dobi i vremenskih uslova. Zato je tu vodič, koji vodi kroz ceo proces. Sve akivnosti su tematske i namenjene su pokretanjima čula, odnosno postajemo ih svesni. Njihovih moći i delovanja. Tokom šetnje, više obraćamo pažnju na zvukove i boje šume, na oblike i senke i tek tada postajemo svesni mesta u kom se nalazimo. U nekim delovima se može hodati bos, što je delotvorno kroz pokretanje akupunturnih tačaka, te masaže preko stopala. Takođe, postoji i jedan biohemijski proces koji se pokreće u našem organizmu, kada se prilikom kontakta kože sa šumskom steljom počne lučiti hormon sreće. Što nije za čuditi, ako uzmemo u obzir činjenicu koliko su deca srećna kada su bosa i igraju se u pesku ili u šumi, u lišću… – ističe Ivana Lozjanin. 

I to se sve, kaže ona, medicinski prati. Zato i jesu lekari uključeni u taj proces.

– Praćenje zvukova takođe deljuje isceljujuće, jer ako pođemo od činjenice da u šumi imamo 226 vrsta ptica, zamislite koji je to izvor zvukova koji stvaraju simfonije i prijaju našem biću. Samo kad vas neko pokrene da ih slušate, pa dobijete zadatak da prepoznate pet različitih tonova, automatski počinjete da osluškujete i razlikujete te zvukove, uz zamisao odakle oni dolaze. Na kraju šumske šetnje jedan od zadataka može biti da se nacrta određena ptica čiji zvuk je ostao najupečatljiviji kroz slušanje, a na način na koji su je učesnici šetnje zamislili. Bitno je, inače, da se cela šetnja radi u grupi, s obzirom na to da je čovek socijalno biće, jer na kraju dolazi do razmene iskustava, osećanja i doživljaja – poručuje naša sagovornica, dodavši da kroz „šumski wellness” shvatamo koliko smo različiti.

„Šumska medicina” je, naravno, preventivna vrsta medicine, a šumski wellness je prevencija jednog zdravog načina života, poručuje Ivana. Obično se nekoliko puta godišnje šetnje organizuju, a najčešće s proleća i u jesen. Uključen je i Šumarski fakultet sa profesorima koji rade hortikul- turnu terapiju i terpiju biljem, a dolaze i ljudi iz Švedske sa njihovog instituta, kao i profesori iz Južne Koreje, koji se bave ljudskim zdravljem od najranijih perioda do ljudi koji su na zalasku svog života. U svakom slučaju, u svetu se „šumski wellness” već dobrano razvio, jer je sve više dokaza koliko priroda može da pomogne čoveku u oporavku od nekih bolesti, ali pre svega u prevenciji bolnih stanja.

Još daleke 1981. godine, japanska Uprava za šume je na osnovu rezultata istraživanja japanskih naučnika, utvrdila efekat na zdravlje ljudi, koji nastaje udisanjem šumskog vazduha u 24 različita šumska područja. Ova komplementarno medicinska tehnika postala je standardna u preventivnim programima zdravstvenog i medical& spa turizma Japana, pa tako danas tamo ima 27 centara za šumski wellness, koji inače sprovode kroz zvaničan zdravstveni system. Danas postoji više od 100 istraživanja širom sveta, a najviše u Japanu u vezi zdravstvenih efekata „kupanja” u šumskom vazduhu, u kojima se navodi da ono utiče značajno na smanjivanje krvnog pritiska, srčani ritam, nivoe kortizona i aktivnosti simpatičkog nervnog sistema, navodi se na sajtu „Medical i spa” asocijacije.

 

Ivana Bakmaz

Foto: Slobodan Šušnjević