„KAMIONDŽIJE” su ideal da ŽIVIMO BOLJE: Glumac TIHOMIR STANIĆ o četvrtoj sezoni hit serije O ŽIĆI i BAJI

Glumac Tihomir Stanić, koji u ovoj televizijskoj komediji, koja se s četvrtim nastavkom vraća kroz jesenju sezonu na Radio-televiziju Srbije, tumači lik Žiće, priznaje nam da im je veoma naporno da, kada temperature premašuju i 40 stepeni, ostanu raspoloženi, ali dodaje da je to njihova sudbina, te da posao nimalo zbog toga ne trpi.

– Srećom, bar sam ja u ovoj ulozi uglavnom obučen ovako lagano letnje. Često se, kada radimo neku epohu, snima u kostimima i to je najgore, jer se najčešće te zimske scene snimaju leti, pa glumci često po visokim temperaturama budu u zimskoj odeći. Ako vam još zalepe bradu i brkove pa to sve krene da svrbi, a vi ne smete da se počešete jer tako sve pokvarite, to bude strašno.

Tako da „Kamiondžije” su za mene banja – kaže nam kroz smeh popularni glumac u pauzi između snimanja, pa nam otkriva da su nedavno jednu od scena čak morali da snimaju na jednom otpadu u Ubu. – Bio je to jedan od vrelijih dana, a mi smo snimali na vojnom otpadu, gde ima dosta metala. Sve se usijalo, to je bilo kao u nekoj rerni. Pomislio sam da ću umreti, ali onda sam rekao sebi: „Pa dobro, bar će se pred kamerama desiti pa će ostati zabeleženo” (smeh).

Glumac ipak dodaje da su dobro uigrana ekipa, te da se svi odlično razumeju, pa znaju jedni drugima i vrline i mane i čak i u takvim uslovima svi dobro funkcionišu na samom setu. U snimanju ove serije, napominje nam, pronalaze veliko zadovoljstvo, a čak i kada Celzijus pokaže svu svoju snagu pomisli kako će sve proći, pa i težak rad po vrelom letnjem danu.

– Stvarno se radujemo jedni drugima, ovo je jedan od onih lepih poslova kojima se cela ekipa raduje unapred. Već se mi dogovaramo i za petu sezonu, dajemo predloge šta bi tim našim junacima moglo da se dogodi, iako smo tek možda na pola ove četvrte – kaže Stanić. – Ne bi došlo ni do četvrte sezone da prethodne tri nisu imale dobar prijem i gledanost kod publike.

To su likovi koji se oslanjaju na njihovo iskustvo i mi crpimo inspiraciju iz njihove igre. To nam samo pomaže, to nam nije bila prepreka. Sve se posrećilo. Mislim da smo uspeli i u prethodne tri sezone, a nadam se da ćemo i u ovoj, da budemo bolji i atraktivniji.

Stanić nam otkriva da glavne junake ove RTS-ove hit-serije u novim epizodama zatičemo u apsolutnom beznađu, bez čuvenog žutog kamiona, što će ih naterati da menjaju brojne profesije, ne bi li se snašli i prilagodili novonastaloj situaciji.

– Žića i Baja pokušavaju da nađu neki „gospodski” posao, kako to kaže jedan od likova iz serije, jer im je dosta utovara, istovara, rmbanja, ali i kamiona. Sada će pokušati da se oprobaju u poslovima na kompjuterima, pa im se desi da im ni to ne uspe. Ima raznih avantura u novim epizodama – napominje glumac i dodaje da se raduje što se u daljem razvoju priče sele i do Divčibara i Niša.

– Pokazalo se jako dobro iskustvo kada smo u prošloj sezoni snimali epizode u Novom Pazaru. Tamo su nas jako lepo dočekali, s velikom gostoljubivošću, srdačno, a malo smo i mi promenili sredinu, bilo je i nama i njima zanimljivo. Ceo grad nas je podržao.

S osmehom na licu nam priča kako su u Ubu posle tri uspešne sezone već domaći, pa imaju veliku sreću da su, ne samo meštani, već i opštinske strukture, kao i policija, raspoloženi da im pomognu u nastanku novih epizoda.

– Narod na ovoj vrućini čeka na ulici, jer im mi često blokiramo put, pošto snimamo scene sa kamionima na drumu. Čovek očekuje da će po ovom „paklu” ljudi da budu ljuti, da se bune, ali ne... Svi strpljivo čekaju, svi nas pozdravljaju. Ovde se dosta radi, ima nekoliko kamenoloma,  pa kroz naselje prolaze prave kamiondžije, koje nas pozdravljaju kao najbolje drugare (smeh).

– Posle naše serije u Ub su došle i druge ekipe. Ovde su se snimale serije „Branilac”, „Oluja” i druge. Za potrebe jedne serije, ovde je, čak, napravljen filmski studio, tako da Ub postaje jedan centar filmske industrije, a krenulo je sa nama, pa sam na neki način srećan što sam učestvovao u začetku nečeg dobrog i bitnog za nas koji živimo od kulture i za nju.

Publika vidi ko igra s naporom, a ko s lakoćom

Nedavno je Stanić izjavio da smatra da osnovna mera u svakoj profesiji nisu ni priznanje, ni nagrade, ni status, ni cena koju čovek postiže na tržištu, u društvenom i/ili finansijskom smislu, nego mera radosti i entuzijazma koju uspeva da sačuva u sebi u odnosu na profesiju. Za „Dnevnik” sada ističe da se on okružuje mladima i da mu oni u tom podrivanju radosti veoma pomažu.

– Oni mi vraćaju taj optimizam i entuzijazam koji sam imao kada sam počinjao. Ne vredi raditi ako vam je naporno, ima i drugih stvari koje se mogu raditi u životu. To se i vidi, publika vidi ko igra sa naporom, a ko sa lakoćom, ko se raduje svom poslu. Naša profesija je ipak igra, kao što je i sam život – napominje Tihomir Stanić. 

Stanić objašnjava da su osim publike koja je volela stare „Kamiondžije” uspeli da privuku i mlađu, pa su, tako, deca veliki fanovi Žiće i Baje. Prisetio se, potom, jednog zanimljivog susreta sa mlađanim gledaocem u Briselu.

– Prošle godine sam tamo govorio Andrićevo delo „Na drini ćuprija”. Tada je iz prvog reda istrčao jedan dečak, koji me je zagrlio i rekao sa ushićenjem: „Žićko moj!” Vole nas, imamo u seriji dosta dece, uglavnom su to mališani sa Uba – priča poznati glumac. – Uspeh ove serije ogleda se i u tome to što je gledaju zajedno deca, roditelje, bake i deke.

Glumac koji je u poslednje vreme jedan od najangažovanijih u brojnim televizijskim naslovima, ali i u pozorištu, priznaje da upravo zbog brojnih obaveza ne stiže da gleda serije kod kuće, čak ni one u kojima je učestvovao.

– Imam dosta predstava u „Teatrijumu”, pozorištu u Kapetan Mišinom Zdanju u Beogradu, u kojem nas nekoliko tokom leta organizujemo svako veče pozorišna dešavanja. Kad završim snimanje, ako imam snage odem uveče na te predstave, pa ne stižem da gledam televiziju. Kad krene sezona tada, opet, imam predstave u pozorištu. Ponekad, kad se desi da imam neko slobodno vreme nađem način da odgledam „u cugu” nešto.

Ima jedna serija koju ja mnogo volim - „Vavilon Berlin”, ali je gledam kad naletim na malim ekranima na nju – priznaje nam Stanić i dodaje da stalno smišlja šta će sledeće da radi. – Nemam hobi, godinama sam odustajao. Volim da ispunjavam sudoku, pa kad one najteže sa šest zvezdica ispunim onda sam ponosan kao da sam nešto značajno uradio (smeh), mislim da tako vežbam i um.

U tom ritmu, a ima toga kod Crnjanskog i kod još nekih, kad se izgovara poezija kao da čovek organizam svoj ozdravi.Kažu da je Tesla sve to što je kasnije potvrdio u laboratorijama, spoznao jednog dana u Budimpešti, dok je recitovao Getea. Navodno je dobio neku vrstu spoznaje o nekim prirodnim zakonitostima koje je onda i potvrdio u svojoj nauci. U toj harmoniji poezije mislim da postoji nešto što mene oraspoloži. Meni to daje neku volju i snagu da radim i da nađem smisao u ovome što radim.

Vladimir Bijelić