EKSPERT O KONSTANTNOM UMORU Postoje dva moguća razloga koji nisu naivni i kako da ih prepoznate

Iako depresija ima mnoge od istih simptoma kao i sagorevanje, uključujući gubitak interesovanja za stvari u kojima je osoba nekada uživala, promene u apetitu, nesanicu ili hipersomniju, osnovni uzrok je sasvim drugačiji

Prema Venovom dijagramu depresije i sagorevanja, nekoliko simptoma se preklapaju, pri čemu se i depresija i sagorevanje često manifestuju kao gubitak interesovanja za stvari koje inače volite, stalna emocionalna iscrpljenost i osećaj praznine i beznađa.

Od dužeg radnog vremena do povećanih zahteva kod kuće, stres može prožimati skoro svaki aspekt vašeg života. Ako se osećate kao da ste zaglavljeni ili preopterećeni i ne možete da kažete da li je u pitanju depresija ili iscrpljenost, pročitajte u nastavku šta kažu stručnjaci i kako možete da lečite ova stanja i koja je razlika između depresije i sagorevanja.

Šta je sagorevanje?

„Sagorevanje je gubitak energije tokom dužeg stresnog perioda povezanog sa preopterećenošću“, kaže terapeutkinja Bridžit Dengel Gaspard za Popsugar. On dodaje da je reč o iscrpljenosti, zbog koje čovek jednostavno nema snage da uradi bilo šta dodatno osim da preživi dan, a u nekim težim slučajevima nekima je teško i da ustane iz kreveta zbog takva iscrpljenost.

Iako se sagorevanje često povezuje sa poslom, Gaspard kaže da nije ograničeno na to. Negovatelji članova porodice ili prijatelja često se bore i sa sagoravanjem. Pošto se sagorevanje uvlači i razvija postepeno, možda nećete ni shvatiti da vam se to dešava dok se ne osetite potpuno iscrpljeni. Gaspard objašnjava da kada dođete do te tačke, ono što vam zaista treba jeste odmor. Ako vaše okolnosti to ne dozvoljavaju, to može podstaći osećaj nemoći, što dovodi do začaranog kruga sindroma sagorevanja.

Simptomi sindroma sagorevanja

Psihoterapeut LaKuita Mek Nikls objasnila je da se simptomi sindroma sagorevanja mogu pojaviti u obliku:

Osećaj besa ili tuge, umora ili nedostatka energije, osećaj beznađa ili bespomoćnosti, osećaj ukočenosti, nesanica ili hipersomnija (povećan san), smanjenje sposobnosti razmišljanja i koncentracije,neodlučnost, promene u apetitu,cinizam, osećanja odvojenosti ili isključenosti, smanjena motivacija, fizičke promene, uključujući pojačane probleme sa varenjem, škrgutanje zubima kao i simptomi prehlade i glavobolje.

„Simptomi sagorevanja mogu se razlikovati od osobe do osobe, ali često uključuju osećaj preopterećenosti i stresa, nedostatak energije, cinizam ili negativnost u vezi sa poslom i poteškoće u fokusiranju na zadatke“, kaže psihoterapeut Džed Turnbul. Dodaje da se sagorevanje obično povezuje sa nečim specifičnim, poput posla, radnog okruženja ili radnih kolega i nadređenih. Ako mislite da doživljavate sagorevanje, Turnbul savetuje da sebi postavite nekoliko važnih pitanja, a ako odgovorite sa potvrdnim odgovorom na većinu njih, možda doživljavate sagorevanje: Da li se osećate hronično iscrpljeno?Da li vam je teško da uživate u poslu ili hobijima?Da li se osećate kao da ste stalno pod pritiskom? Da li se povlačite iz društvenih aktivnosti ili odnosa? Imate li problema sa spavanjem?

Koja je razlika između depresije i sindroma sagorevanja?

Iako depresija ima mnoge od istih simptoma kao i sagorevanje, uključujući gubitak interesovanja za stvari u kojima je osoba nekada uživala, promene u apetitu, nesanicu ili hipersomniju, osnovni uzrok je sasvim drugačiji. „Uopšteno govoreći, sagorevanje je fokusirano i povezano sa oblastima rada, dok depresiju mogu izazvati, pogoršati i održavati niz faktora kao što su genetika, negativni životni događaji i traumatski događaji“, kaže psiholog Vivijan Oberling. On dodaje da sagorevanje takođe nije medicinska dijagnoza, iako ako se ne vodi računa, može početi da utiče na mentalno i fizičko zdravlje osobe.

Ako uklonite najveći izvor stresa iz svog života, kao što je pronalaženje novog posla, i primetite trenutno olakšanje, verovatno ste „izgoreli“.

,,Ako primetite da doživljavate simptome depresije ili sagorevanja i da to značajno utiče na vašu sposobnost da funkcionišete na dnevnoj bazi, obavezno razgovarajte sa stručnjakom za mentalno zdravlje. Oni vam mogu pomoći da bolje razumete šta se dešava i kako najbolje da lečite svoje simptome kako biste dobili olakšanje što je pre moguće." kaže Oberling.

Kako lečiti sindrom sagorevanja i depresiju?

Kada se osećate ukočeno, beznadežno i iscrpljeno, može biti izuzetno teško da se brinete o sopstvenim potrebama, ali važno je da to učinite. Razgovarate sa doktorom ili psihologom o svojim simptomima. Ako se čini da je depresija najverovatniji krivac, lečenje se fokusira na tri oblasti - promene načina života kao što su uključivanje fizičke aktivnosti ili promena okruženja, terapija razgovorom i lekovi. „Uobičajeno, ljudi koji imaju kliničku dijagnozu depresije i vode računa o sve tri oblasti vide najbolje rezultate“, kaže dr Donovan Vong.

Strategije za suočavanje sa sindromom sagorevanja su slične, ali najvažnije je potražiti pomoć. Pošto je sagorevanje obično povezano sa spoljnim faktorima, Gaspard veruje da je važno zaustaviti se i sagledati stanje. Da bi to uradio, Gaspard izaziva svoje klijente na jednostavnu vežbu - pravljenje dnevne liste obaveza. Zatim podstiče svoje klijente da se zapitaju šta apsolutno treba da urade. Šta se može odložiti? Šta se može delegirati? Šta se može trajno otkazati?

Gaspard  dodaje da je važno identifikovati koje obaveze i navike izazivaju iscrpljenost.

ALO