DEVETA UMETNOST Trilogija „Legende današnjice” Enkija Bilala i Pjera Kristen: Leteće selo iz (ne)postojećeg grada

Opet, kada se, iz današnje perspektive, pogleda rad Enkija Bilala i Pjera Kristena, spakovan u antiutopijsku trilogiju Legende današnjice (Krstarenje zaboravljenih, Kameni brod i Grad koji nije postojao), realizovanu između 1975. i 1977, utisak je da je reč o priči koja se upravo dešava pred očima ljudi. Autoritarni, represivni režim(i), nepoštovanje ljudskih prava, komercijalizacija prirodnog i ukupnog društvenog bogatstva (ubijanje okeana, reka, i jezera, „betoniranje“ zelenila u gradovima i široj okolini, ukupna dehumanizacija života na Zemlji), podešavanje multinacionalnih kompanija na jedinu normu - „Profit je gazda, njemu se klanjamo“, u kome je stanovništvo samo „kolatealna šteta“ (najnoviji, za Srbiju, konglomerat tog tipa je Rio Tinto)...

Identitet (anti)junaka, koji se kreće kroz sve tri priče ovog vizuelno-narativnog dragulja, nije poznat, odnosno, već na početku, u prologu Krstarenja... saznajemo sa „visokog mesta“ da je reč o „legendi današnjice, živom čoveku od krvi i mesa“ A onda, negde u Francuskoj ulazimo u područje guste šume blizu okeana gde vladaju mir i tišina, koje će „preuređivanje“ obale, fabrike papira koj izbacuju užasan otpad i baza za vojne eksperimente, izmestiti u nešto neviđeno. „Leteće selo“, međutim, medijski će biti potpuno ignorisano, ali će na kraju vratiti svoj mir i tišinu. Doduše, samo do Kamenog broda i sada borbe sa „investitorskim (mafijaškim) urbanizmom“, da bi se Bilal i Kristen, na kraju, odlučili da čitaoce odvedu u Grad koji nije postojao, podgrevajući temu sada već izvesne budućnosti u kojoj bi čovek bio sveden na objekat u svojoj dehumanizovanoj „životnoj idili“.

Trilogija - "Legende današnjice", konačno, gotovo pola stoleća nakon njenog originalnog objavljivanja, krajem prošle godine stigla je i do poštovalaca stripa u Srbiji, zahvaljujući mladoj, beogradskoj izdavačkoj kući Stalker i prevodiocu Branislavu Glumcu. Ovaj zakasneli (ali, bolje ikad nego nikad) potez posebno će obradovati fanove Enkija Bilala - koji je, i pored činjenice da je rođeni Beograđanin, na ovom prostoru prezentovan tek „na kašičicu“, često samo „zahvaljujući piratima“. Naime, Stalker najavljuje sabrana dela jednog od najznačajnijih savremenih strip i filmskog autora, jednog od sto umetnika koji su obeležili 20. vek u Francuskoj, sve u okviru svoje biblioteke Zona, i kroz najfiniju opremu. Najpre, polovinom ove godine, pred publiku će se pojaviti Bilalov magnum opus - naučnofantastična trilogija Nikopol, koja objedinjava tematski srodne stripove - Vašar besmrtnika, Žena klopka i Ledeni Ekvator. Narednih nekoliko godina, kako tvrdi izdavač, biće predstavljeni - Monstrum (četiri strip-albuma San Monstruma, 32. decembar, Randevu u Parizu i Četiri), Napad besa (Animal’z, Julija i Roem i Boja vazduha) i Kraj epohe (diptih Falange Crnog reda i Partija lova).

Enki Bilal, rođen kao Enes Bilalović 1951. u Beogradu, kao desetogodišnjak sa majkom i sestrom emigrirao je u Pariz. Svoje prve radove objavio je 1970-ih. Privukavši pažnju i bodrenje legendarnog Renea Gošinija, već 1971. angažovan je u slavnoj francuskoj strip-reviji Pilot. Mladi autor prvih godina delovao je na margini, istovremeno pohađajući Fakultet lepih umetnosti, gde se kratko zadržao. Prvi samostalni strip - Le Bol maudit, objavio je 1972. u Pilotu. Susret i saradnja sa tada već cenjenim scenaristom Pjerom Kristenom, poznaim po serijalu Valerijan, koji je tokom pola veka stvarao sa Žan-Klodom Mezijerom, odrediće njegov budući stvaralački put.

Bilal se oprobao i kao filmski reditelj, realizujući nekoliko igranih filmova u kojim se i tematski i vizuelno drži svog, već formiranog, jezika u stripu. Prvi njegov film pojavio se 1989 - Bunker Palas hotel, slede Tiko Mun 1996, Immortel (Ad Vitam) 2004. i CineMonster 2007. 

 Dragan Stošić