KARDIOLOG SAVETUJE ŠTA DA RADITE NA VRUĆINI Tokom vrelih letnjih dana sklonite se sa sunca, pijte najmanje 2,5 litre vode
BEOGRAD: Kardiolog dr Goran Popović izjavio je danas da je tokom letnjih dana kada je visoka temperatura vazduha neophodno sklanjati se sa direktnog uticaja sunca, pokriti glavu, nositi tamne naočare i unositi dovoljnu količinu tečnosti, oko 2,5 litara vode pa i više.
"Ne možete da pobegnete od temperature koja će danas biti 40 stepeni, jer tih 40 izmereno je u hladu a ne na asfaltu gde ima još više, ali ako se sklonite sa sunca onda vam je daleko prijatnije u odnosu na to ako ste direktno izloženi suncu", naveo je on za Tanjug.
Popović kaže da su tokom velikih vrućina najugroženiji hronični bolesnici i starije osobe koje imaju više različitih bolesti, zbog čega je neophodno da oni redovno uzimaju terapiju i konsultuju svog lekara šta da rade s terapijom ukoliko im zbog toplote padne pritisak.
Napomenuo je da nikako pacijenti ne treba da obustave terapiju, već da treba da slušaju savete stručnjaka kako ne bi došlo do pogoršenja zdravstvenog stanja.
Kako je objasnio, opasno je dugo biti na suncu i zbog dobijanja sunčanice i zbog toplotnog udara. Kod sunčanice je moguće da dođe do kolapsnog stanja, javlja se glavobolja i povišena temperatura, dok kod toplotnog udara dolazi do pregrevanja organizma usled boravka u pregrejanoj zatvorenoj prostoriji ili na otvorenom.
"Osobu koja ima sunčanicu treba skloniti sa direktnog uticaja sunca, po mogućstvu odvesti je u klimatizovanu prostoriju, politi vodom, pružiti prvu pomoć. Treba da konsultujete i nekog od doktora ali nemate na licu mesta uvek lekara koji će da vam pomogne, zbog čega svi treba da se edukuju o tome šta raditi, kako pomoći u takvim situacijama", poručio je Popović.
Kako je naveo, pacijent od oko sedamdesetak godina, koji ima povišen krvni pritisak, aritmiju, imao je infarkt, ugrađen mu je stent i dodatno ima šećernu bolest, ima i veliki broj različitih lekova koji na određeni način može da utiče na krvni pritisak, zbog čega se, dodaje Popović, takvim pacijentima savetuje da kod kuće češće mere krvni pritisak i da na osnovu toga koriguju terapiju u dogovoru sa lekarom.
Komentarišući savete lekara da bi razlika između klimatizovane prostorije i spoljne temperature trebalo da bude osam stepeni, Popović je za K1 rekao da kada je napolju 40 stepeni, prostoriju ne treba rashladiti ispod 25 jer je to donja granica komfora uz koju organizam može da se adaptira,
"Ako dugo boravite u toj hladnoj prostoriji pa izađete napolje bez aklimatizacije, zaista možete da doživite kolaps. Mnogi ljudi u kolima drže veoma nisku temperaturu i onda kada izađu iz auta samo padnu. Ako već planirate izlazak napolje iz kancelarije, automobila, kuće, podignite temperaturu na nekih 27 stepeni. Biće vam manji toplotni šok kada izađete na 40 stepeni", izjavio je doktor.
Popović kaže da ne treba piti alkohol tokom velikih vrućina, čak ni pivo, zato što pivo potencira znojenje koje će ohladiti kožu i potpuno će iscrpeti organizam, jer se gube tečnost i elektroliti, istakavši da prilikom unošenja tečnosti treba nadoknađivati i elektrolite da ne bi došlo do disbalansa.
Doktor savetuje da se pije magnezijum jer on stabilizuje rad srca, i dodaje da ne mora samo da se pije obična voda već da može i gazirana, jedna do dve čase, jer ona sadrži dovoljno elektrolita.
"Hidratacija je iznad svega. Vrlo je važno znati koja je količina potrebna. Na ovoj temperaturi, potrebno je piti do tri litre vode dnevno, a oni koji rade na otvorenom, moraju piti po šest ili sedam litara vode, jer mnogo gube toplotu znojenjem", naglasio je on.
Popović napominje da kardiovaskularni sistem prvi reaguje na veliku toplotu obaranjem krvnog pritiska, zato što dolazi do širenja krvnih sudova, i dodaje da nagli pad pritiska može da dovede do ubrzanog rada srca.
Ukoliko je srce bolesno i nema odgovarajuću terapiju, doktor kaže da može da izazove srčani udar, a poremećaj ritma može da dovede do gubitka svesti.
"Što se tiče digestivnog sistema, on se može indirektno opteretiti vaš kardiovaskularni sistem ako jedete kaloričnu i masnu hranu. Zato je preporuka da ne unosite velike količine mesa i masne hrane, jer varenje takve hrane zahteva mnogo krvi i enzima, što opterećuje kardiovaskularni sistem i može izazvati brojne posledice. Preporučuje se lagana hrana i veliki unos tečnosti", poručio je on.
Popović kaže da za doručak ne treba jesti masno lisnato testo, komplet lepinju, jer je to masna kalorična hrana koja je potpuno nepotrebna u ovim situacijama, već da treba jesti žitarice i lako svarljive namirnice.