КАРДИОЛОГ САВЕТУЈЕ ШТА ДА РАДИТЕ НА ВРУЋИНИ Током врелих летњих дана склоните се са сунца, пијте најмање 2,5 литре воде
БЕОГРАД: Кардиолог др Горан Поповић изјавио је данас да је током летњих дана када је висока температура ваздуха неопходно склањати се са директног утицаја сунца, покрити главу, носити тамне наочаре и уносити довољну количину течности, око 2,5 литара воде па и више.
"Не можете да побегнете од температуре која ће данас бити 40 степени, јер тих 40 измерено је у хладу а не на асфалту где има још више, али ако се склоните са сунца онда вам је далеко пријатније у односу на то ако сте директно изложени сунцу", навео је он за Танјуг.
Поповић каже да су током великих врућина најугроженији хронични болесници и старије особе које имају више различитих болести, због чега је неопходно да они редовно узимају терапију и консултују свог лекара шта да раде с терапијом уколико им због топлоте падне притисак.
Напоменуо је да никако пацијенти не треба да обуставе терапију, већ да треба да слушају савете стручњака како не би дошло до погоршења здравственог стања.
Како је објаснио, опасно је дуго бити на сунцу и због добијања сунчанице и због топлотног удара. Код сунчанице је могуће да дође до колапсног стања, јавља се главобоља и повишена температура, док код топлотног удара долази до прегревања организма услед боравка у прегрејаној затвореној просторији или на отвореном.
"Особу која има сунчаницу треба склонити са директног утицаја сунца, по могућству одвести је у климатизовану просторију, полити водом, пружити прву помоћ. Треба да консултујете и неког од доктора али немате на лицу места увек лекара који ће да вам помогне, због чега сви треба да се едукују о томе шта радити, како помоћи у таквим ситуацијама", поручио је Поповић.
Како је навео, пацијент од око седамдесетак година, који има повишен крвни притисак, аритмију, имао је инфаркт, уграђен му је стент и додатно има шећерну болест, има и велики број различитих лекова који на одређени начин може да утиче на крвни притисак, због чега се, додаје Поповић, таквим пацијентима саветује да код куће чешће мере крвни притисак и да на основу тога коригују терапију у договору са лекаром.
Коментаришући савете лекара да би разлика између климатизоване просторије и спољне температуре требало да буде осам степени, Поповић је за К1 рекао да када је напољу 40 степени, просторију не треба расхладити испод 25 јер је то доња граница комфора уз коју организам може да се адаптира,
"Ако дуго боравите у тој хладној просторији па изађете напоље без аклиматизације, заиста можете да доживите колапс. Многи људи у колима држе веома ниску температуру и онда када изађу из аута само падну. Ако већ планирате излазак напоље из канцеларије, аутомобила, куће, подигните температуру на неких 27 степени. Биће вам мањи топлотни шок када изађете на 40 степени", изјавио је доктор.
Поповић каже да не треба пити алкохол током великих врућина, чак ни пиво, зато што пиво потенцира знојење које ће охладити кожу и потпуно ће исцрпети организам, јер се губе течност и електролити, истакавши да приликом уношења течности треба надокнађивати и електролите да не би дошло до дисбаланса.
Доктор саветује да се пије магнезијум јер он стабилизује рад срца, и додаје да не мора само да се пије обична вода већ да може и газирана, једна до две часе, јер она садржи довољно електролита.
"Хидратација је изнад свега. Врло је важно знати која је количина потребна. На овој температури, потребно је пити до три литре воде дневно, а они који раде на отвореном, морају пити по шест или седам литара воде, јер много губе топлоту знојењем", нагласио је он.
Поповић напомиње да кардиоваскуларни систем први реагује на велику топлоту обарањем крвног притиска, зато што долази до ширења крвних судова, и додаје да нагли пад притиска може да доведе до убрзаног рада срца.
Уколико је срце болесно и нема одговарајућу терапију, доктор каже да може да изазове срчани удар, а поремећај ритма може да доведе до губитка свести.
"Што се тиче дигестивног система, он се може индиректно оптеретити ваш кардиоваскуларни систем ако једете калоричну и масну храну. Зато је препорука да не уносите велике количине меса и масне хране, јер варење такве хране захтева много крви и ензима, што оптерећује кардиоваскуларни систем и може изазвати бројне последице. Препоручује се лагана храна и велики унос течности", поручио је он.
Поповић каже да за доручак не треба јести масно лиснато тесто, комплет лепињу, јер је то масна калорична храна која је потпуно непотребна у овим ситуацијама, већ да треба јести житарице и лако сварљиве намирнице.