Almaški kraj: Mesto gde je počeo Novi Sad

Zavod za zaštitu spomenika kulture je nosilac tog projekta.

- Reč je o višegodišnjem projektu i prvoj fazi izrade dokumentacije, jer to su kilometri ulica, kvart grada, hektari i hektari zemlje – pojasnio je za „Dnevnik“ direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Novog Sada mr Siniša Jokić. - Zavod za zaštitu spomenika kulture će u narednom periodu okupiti veliki tim stručnjaka i izraditi projektno-tehničku dokumentaciju za kompletnu revitalizaciju Almaškog kraja, od arheologije i infrastrukture do uređenja fasada i krovova. Ideja je potekla od predsednika Pokrajinske vlade Igora Mirovića, koji je pokrenuo inicijativu da se obavi kompletna revitalizacija Almaškog kraja i mi smo mu za to veoma zahvalni.

Almaški kraj predstavlja sam početak Novog Sada. Inicijalno je bio u službi Petrovaradinskog šanca, močvarno tlo, neuslovno za život, koje je narod naselio i od tog vremena, pre tri veka, naš grad počinje da raste. Odlukom Vlade Srbije, Almaški kraj je pre dve godine utvrđen za prostornu kulturno-istorijsku celinu.

„Almašani”: Kockice se slažu

Tema osvetljavanja značaja Almaškog kraja za Novi Sad, po rečima Marijana Majina, počinje 2005. godine, kada je osnovano Udruženje „Almašani“. Kroz centar tog starog gradskog jezgra trebalo je da prođe bulevar, što je Udruženje uspelo da spreči, jer bi takav potez svakako značio uništenje autentičnog ambijenta.

- Uspeli smo, 2019. godine, da zaštitimo taj deo kao prostornu i ambijentalnu celinu. To bi još trebalo da se sredi u smislu održivog razvoja i da se tu integrišu neki novi sadržaji, koji će možda bolje moći da ispričaju priču. Dobra stvar je i činjenica da je prošle godine jedna od organizacija Saveta Evrope “Faro mreža” primila “Almašane” u svoje okrilje, upravo zbog dobrog odnosa civilnog sektora i institucija Grada i Pokrajine, njihove međusobne saradnje i ideja o budućnosti Almaškog kraja. Taj trend nastavljamo, a novac koji je trenutno izdvojen jeste pokazatelj dobre saradnje, tako da mogu da kažem da se kockice polako slažu i rezultat svega što smo zagovarali polako postaje vidljiv – zaključuje Marijan Majin.

- Obnova fasada u Almaškom kraju već je započeta – potvrdio je predsednik Udruženja građana „Almašani“ Marijan Majin. – Fasada u Almaškoj 5 je završena, a trenutno su u toku radovi na dva objekta u Ulici Zlatne grede. Generalno postoji plan da se tokom narednih pet godina iz buyeta Grada i Pokrajine opredeli blizu dve milijarde dinara za kompletno sređivanje Almaškog kraja. To je jedini deo koji ima autentičnu matricu, vidljivu na planu Novog Sada iz 1877. godine. Pedeset-šezdeset godina iza Drugog svetskog rata, Almaški kraj je praktično bio skrenut iz svih tokova i mogućnosti da se dogodi bilo kakva revitalizacija, a možda ga je upravo to i sačuvalo. Ja se nadam da će konačno, poput petrovaradinskog Podgrađa, dobiti izgled kakav zaslužuje.

Plan genralne regulacije Almaškog kraja, koji je na javnom uvidu do 4. avgusta, predviđa manje izmene, uglavnom infrastrukture, u toj prostorno-istorijskoj celini. Tim dokumentom obuhvaćeno je građevinsko područje ukupne površine 22,58 hektara, a gradski urbanisti ostavljaju mogućnost za izgradnju podzemne garaže u okviru kompleksa Matice srpske i Biblioteke Matice srpske.

Kada je reč o infrastrukturi, urbanisti navode da bi većinu ulica u Almaškom kraju trebalo obnoviti, odnosno rekonstruisati kolovoz i pešačke staze, kao i izgraditi biciklističku stazu u Temerinskoj ulici. Raskršće ulica Marka Miljanova, Đorđa Rajkovića, Zemljane ćuprije i Milana Rakića, biće rekonstruisano, te pretvoreno u klasičnu četvorokraku raskrsnicu.

Nove stambene ili poslovne zgrade, s najviše spratom i potkrovljem mogle bi da budu izgrađene u nekoliko ulica Almaškog kraja, u Matice srpske, Miloša Obilića, Milana Rakića i Sterijinoj. Porodično stanovanje planirano je i u Ulici Marka Nešića, odnosno tu će biti niz stambenih objekata, dok je poslovna zgrada visine do dva sprata s potkrovljem planirana na Trgu Marije Trandafil 4. Kada je reč o gradnji novih objekata na prostoru Almaškog kraja, oni će, osim po spratnosti, i arhitektonskim izgledom morati da se uklope u tu kulturno-istorijsku celinu.

Kulturne stanice

U delu stare industrijske zone nalaze se dva kompleksa - Svilara i Kožara. Nekadašnja kožara u Ulici Save Vukovića 28 biće pretvorena u centar kulture, visokog obrazovanja, starih zanata i slično, a za potrebe Akademije umetnosti ostavljena je mogućnost da pored Kulturne stanice “Svilara”  bude izgrađen novi objekat.

Plan predviđa očuvanje zelenila, kao i uređivanje, odnosno ozelenjavanje nekoliko slobodnih površina - platoa ispred porte Almaške crkve i na uglu ulica Petra Kočića i Sterijine, te južnog dela Zemljane ćuprije, proširenja u Ulici Matice srpske, kao i dela Đorđa Rajkovića.

Kako se iz teksta plana može primetiti, deo placa u Temerinskoj 26 biće iskorišćen za potrebe zdravstvene ustanove, a pre toga bi trebalo srušiti objekat koji se tu nalazi. Nakon toga, planirana je dogradnja zgrade  novog Centra za reproduktivno zdravlje u Almaškoj 4.

Inače, planom obuhvaćeno područje naslanja se na zaštićeno staro gradsko jezgro, pa te zone zajedno predstavljaju prostorno-istorijsku celinu od velikog značaja za Novi Sad.

B. Pavković, J. Vukašinović