IZ STRUČNOG UGLA: Najbolji igrač golman, pametnome dosta

Od 24 reprezentacije na Evropskom prvenstvu, osam je završilo takmičenje posle tri utakmice u grupnoj fazi.

Među njima je i reprezentacija Srbije, sa dva osvojena boda i samo jednim postignutim golom.

Niko ozbiljan ne bi mogao, ni po jednom osnovu, da na takav učinak postavi pozitivan predznak. Ali, na kraju krajeva, nemamo za čime ni da žalimo. Da bismo za nečim žalili, najpre bismo morali da nešto očekujemo.

Kako da očekujemo bilo šta ukoliko na kontrolnim utakmicama u minule dve godine nismo pravili tim, kao što ni igru nismo pravili, a najmanje smo bili u prilici da proveravamo do kog smo stepena došli u nivou pripremljenosti tima.

U tome je problem srpske reprezentacije, a ne u kvalitativnoj razlici naših u odnosu na danske ili engleske igrače. Oni su tu negde, približan je pojedinačni kvalitet. Ili Slovenaca, na primer... Ovde je razlika u razumevanju modernih zahteva savremenog fudbala.

Da bi tim nešto odigrao, to mora da se vežba, ne samo da se priča, mora da se radi, da se nedostaci u funkcionisanju tima i linija u njemu otklanjaju, kako bi ideja postala vidljiva. U srpskom timu ideju nismo uočili.

Na Evropsko prvenstvo dolazi se sa jasno ustanovljenom koncepcijom i profilisanim sastavom koji će koncepciju da realizuje, a ne da u toku grupne faze takmičenja tri utakmice počinju tri različita sastava do te mere da stičemo utisak da je naš stručni štab sastav tima tražio u toku takmičenja.

Na turnirima, sa zgusnutim rasporedom odigravanja utakmica, takav luksuz ne donosi rezultat. Pripremne radnje i traženje sastava, njegova konstrukcija do najsitnijih detalja, to su osnovni zahtevi u pripremnom periodu, na koje se odgovori traže na prijateljskim utakmicama.

To je bilo uočljivo baš na utakmici sa Danskom. Posle dve godine, na trećoj  utakmici izvedemo sasvim novi tim, o kome nikada niko nije ni sanjao. Istina, taj novi tim je napravio određeni iskorak, naročito u trčanju i obavezama prema pozicijama u defanzivi, koje bi svaki igrač morao da bude svestan pre početka prvenstva.

S druge strane, nismo mogli da spojimo tri pasa za 90 minuta. Nismo igrali protiv Španije, Francuske ili Nemačke, nego protiv Slovenije i polurazvijene Engleske i Danske, koja nije bila na nivou sopstvene vrednosti. Kada u tri utakmice, u fudbalski tako slabašnoj grupi, postignemo samo jedan gol, tada drugačiji epilog nismo ni mogli da očekujemo. Uostalom, na evropskoj smotri, baš kao i na svetskoj u Kataru, naši najbolji igrači bili su golmani, pametnome dosta.