ИЗ СТРУЧНОГ УГЛА: Најбољи играч голман, паметноме доста
Пише: Милорад Косановић
Од 24 репрезентације на Европском првенству, осам је завршило такмичење после три утакмице у групној фази.
Међу њима је и репрезентација Србије, са два освојена бода и само једним постигнутим голом.
Нико озбиљан не би могао, ни по једном основу, да на такав учинак постави позитиван предзнак. Али, на крају крајева, немамо за чиме ни да жалимо. Да бисмо за нечим жалили, најпре бисмо морали да нешто очекујемо.
Како да очекујемо било шта уколико на контролним утакмицама у минуле две године нисмо правили тим, као што ни игру нисмо правили, а најмање смо били у прилици да проверавамо до ког смо степена дошли у нивоу припремљености тима.
У томе је проблем српске репрезентације, а не у квалитативној разлици наших у односу на данске или енглеске играче. Они су ту негде, приближан је појединачни квалитет. Или Словенаца, на пример... Овде је разлика у разумевању модерних захтева савременог фудбала.
Да би тим нешто одиграо, то мора да се вежба, не само да се прича, мора да се ради, да се недостаци у функционисању тима и линија у њему отклањају, како би идеја постала видљива. У српском тиму идеју нисмо уочили.
На Европско првенство долази се са јасно установљеном концепцијом и профилисаним саставом који ће концепцију да реализује, а не да у току групне фазе такмичења три утакмице почињу три различита састава до те мере да стичемо утисак да је наш стручни штаб састав тима тражио у току такмичења.
На турнирима, са згуснутим распоредом одигравања утакмица, такав луксуз не доноси резултат. Припремне радње и тражење састава, његова конструкција до најситнијих детаља, то су основни захтеви у припремном периоду, на које се одговори траже на пријатељским утакмицама.
То је било уочљиво баш на утакмици са Данском. После две године, на трећој утакмици изведемо сасвим нови тим, о коме никада нико није ни сањао. Истина, тај нови тим је направио одређени искорак, нарочито у трчању и обавезама према позицијама у дефанзиви, које би сваки играч морао да буде свестан пре почетка првенства.
С друге стране, нисмо могли да спојимо три паса за 90 минута. Нисмо играли против Шпаније, Француске или Немачке, него против Словеније и полуразвијене Енглеске и Данске, која није била на нивоу сопствене вредности. Када у три утакмице, у фудбалски тако слабашној групи, постигнемо само један гол, тада другачији епилог нисмо ни могли да очекујемо. Уосталом, на европској смотри, баш као и на светској у Катару, наши најбољи играчи били су голмани, паметноме доста.