(FOTO) DNEVNIK NA KRIVAJI Skrivena oaza zelenila i mira; Jedino dostaje više dece

Pa dok smo razjasnili otkud mi kod njih, šta radimo, šta nam treba, koja nam je ideja, razvezala se priča, s jedne teme na drugu, između pregršt šala i pominjanja roštilja, palačinaka, ribljih čorbi...

– Naše imanje je nekad dobijalo zlatne nagrade za uzgoj junadi i tovljenih svinja, imali smo farmu tovljenika koja je proizvodila 15.000 grla godišnje, bilo je 550 zaposlenih, od 6.500 hektara obradivih površina čak 700 je bilo pod sistemom za navodnjavanje. I sve je to bilo dobro do 2004. godine kada se desila privatizacija – priseća se Sudžuković, inače kuvar po struci, koji je u hotelu „Krivaja” radio 23 godine, a 17 bio šef kuhinje.

I tako, početkom novog milenijuma ovo seoce u opštini Bačka Topola počelo je da preživljava i doživljava sudbinu koja broji sve manje meštana i sve veće propadanje. Krivaju je kupio neki čovek iz Mađarske, kog niko nikad u selu video nije, a koji je postao vlasnik svih javnih površina: igrališta, škole, hotela, kaštela, ogromnog objekta u kom su bioskopska sala, električna kuglana...

– Jedino su kuće i stanovi u privatnom vlasništvu, jer su ih ljudi zidali ili na vreme otkupili – dodaje naš sagvoornik. – U selu imamo 60 hektara samo zelenih površina koje održava Mesna zajednica kako zna i ume, čak i ja kosim travu, nije me sramota. Sve što radimo, radimo da bi naš narod bio zadovoljan. Tako smo i 2021. godine izglasali samodoprinos za narednih deset godina. Možete li to da zamislite? Čak imamo i 41 penzionera koji su dobrovoljno pristali da ga plaćaju, iako nisu u obavezi.

Na Krivaji prema poslednjem popisu ima 365 stanovnika, po biračkom spisku 411, a na spavanju 288 duša. Računica, dobro ste primetili, nije najjasnija, ali je najistinitija koja je u igri.

– Za vreme korone mislim da je na Krivaji prodato 28 nekretnina, što kuća što stanova, a sve su došli ljudi iz jednog velikog sela koje se zove Novi Sad. Ljudi su za 56 kvadrata davali po pet-šest hiljada, malo kasnije su cene skočile na 12.000, a neki su uspeli da kupe i dva stana, pa su se u jedan uselili, a drugi renovirali i sad ga prodaju za 35.000 evra – predstavlja nam unosan biznis kuvar Nikola, dodajući kako ga je nedavno zvao neki čovek iz Valjeva, kaže, treba mu jedna kuća i dva stana, pa kao da je otišao na pijacu i tražio kilu jabuka i dve kile krušaka!

Najmlađe selo u Vojvodini

Krajem 19. veka na poljoprivrednom dobru Krivaja izgrađen je letnjikovac koji je pripadao veleposedniku Balintu Fernbahu. Tek pedesetak godina kasnije (1947) na tom mestu je formirano selo, slobodno možemo reći i najmlađe u Vojvodini, koje je postajalo sve prosperitetnije, a dve–tri decenije kasnije napravljeno je uz njega i akumulaciono jezero Krivaja koje je ime takođe dobilo po reci.

Međutim, među svim tim „dođošima”, na Krivaji ima i onih koji izigravaju elitnu gospodu, a svoju okućnicu toliko održavaju da je sada veći krtog i alergena džungla nego što je bilo dok je nekretnina zvrjila prazna, a kako provereni svedoci tvrde – sve pod izgovorom da je sve to (čak i ambrozija) lekovito bilje koje ne treba dirati!

– Ipak, ima nas ludaka, entuzijasta koji održavamo selo da bi nam bilo lepo, a nepravda me čini još jačim i upornijim da radim. Komšije i ja održavamo naš deo sela, pa su i ostali videli kako sve to lepo izgleda, i onda su počeli da se takmiče, ako može kuvar, mogu i svi ostali da srede ispred svoje kuće i zgrade. To mi je veliki uspeh, što sam cimnuo ljude iz mrtvila – veli Sudžuković.

Na Krivaji nećete vi­deti nijednu kafanu, a vala ni žicu između bandera, jer svi kablovi su im zajedno sa vodovodom i gasovodom (koji im je nedavno provučen kroz selo) pod zemljom.

– Mi smo baš specifično mesto, šteta da tako propadne, jer gde da odu ljudi koji su stvarali ovu Krivaju? I ko god dođe sa strane oduševljava se, a naši meštani drugačije sve vide, naravno. Ali definitivno, ono što je najlepše je ovaj mir, vazduh, šume, voda – zaključuje naš domaćin, pozvavši nas da jedared dođemo i na neformalno druženje, uz onaj obećani roštilj i palačinke, pa evo, crno na belo, da se ne zaboravi!

Državna osmoletka ali u privatnom vlasništvu – OŠ „Vuk Karadžić” na Krivaji jedinstveni je takav primer obrazovne ustanove u Srbiji. Pre samo 30 godina, kada je sadašnja direktorka Ljiljana Kosanović počinjala kao pedagoškinja, ovu školu je pohađalo 367 učenika (1962. kad je osnovana bilo ih je oko 600), a danas svega – 55, od toga je petoro sa Krivaje, a ostali su iz Gornje Rogatice i Bačkog Sokolca.

– Svake godine je sve manje dece, jer ljudi odavde idu za poslom – kaže nam direktorka Kosanović. – Uprkos tome, mi smo vrlo živahna škola i fnkcionišemo kao jedna porodica. Teška je činjenica da dece nema, ali mi smo ovde radi njih, pa koliko god da ih je, i naš rad se nije ništa promenio, uvek dajemo maksimum.

Dobra strana toga što u školi ima manje učenika jeste da učiteljice i nastavnici mogu da se posvete svakom detetu onoliko koliko mu je to potrebno, zbog čega, prema rečima naše sagovornice, ti đaci budu poprilično uspešni prilikom daljeg školovanja, ali i u životu uopšte.

– Loša strana je što deca nemaju takmičarski duh, ali nama su svakako važnije prednosti nego mane – naglašava naša sagovornica. – Mi, recimo, nemamo vršnjačkog nasilja u školi, na šta sam izuzetno ponosna. Takođe, deca su generalno ovde zaštićenija od svih negativnih uticaja.

Premda su mali i naizgled skrajnuti, učenici osnovne škole na Krivaji imaju obogaćen jednosmenski rad i vannastavne aktivnosti, pa tako, ko želi, može da ide na časove kuvanja, novinarstva, zanimljive geografije, dodatne informatike...

– Za našu decu je Opština Bačka Topola obezebdila prevoz do njihovog mesta, pa čak i ako ostaju van nastave na sekcije, po njih dođe autobus kasnije i vozi ih kući – pojašnjava Kosanovićeva.

Apropo nekarakteristične vlasničke, pravne ili „kako god to nazvali” strukture ove osmoletke, kad treba nešto u nju da se ulaže, tada su prepreke najosetnije.

– Sve što treba da se kupi a da je u pitanju pokretna imovina, mi možemo da konkurišemo. Naša škola je jako dobro opremljena i mislim da ne treba da se stidi nijedne druge. Međutim, kada je reč o većim ulaganjima, ne možemo da apliciramo nigde jer niko neće da ulaže u privatnu školu – naglašava direktorka, dodajući da kad prigusti, ulažu sopstvena sredstva (ako su pretekla) ili uz pomoć „Krivaje” d.o.o, te da su im trenutno najkritičniji preostali stari prozori sa severne strane objekta.

Besplatni udžbencii i školski pribor za prvake Mesna zajednica Krivaja obezbeđuje proteklih nekoliko godina, kao i paketiće i poklone za praznike, Novu godinu, 8. mart...

– Znate kako, lako je biti direktor kad radim sa dobrim ljudima i dobrom decom – zaključuje Ljiljana Kosanović.

 Tekst i foto: Lea Radlovački