(ФОТО) ДНЕВНИК НА КРИВАЈИ Скривена оаза зеленила и мира; Једино достаје више деце

Па док смо разјаснили откуд ми код њих, шта радимо, шта нам треба, која нам је идеја, развезала се прича, с једне теме на другу, између прегршт шала и помињања роштиља, палачинака, рибљих чорби...

– Наше имање је некад добијало златне награде за узгој јунади и товљених свиња, имали смо фарму товљеника која је производила 15.000 грла годишње, било је 550 запослених, од 6.500 хектара обрадивих површина чак 700 је било под системом за наводњавање. И све је то било добро до 2004. године када се десила приватизација – присећа се Суџуковић, иначе кувар по струци, који је у хотелу „Криваја” радио 23 године, а 17 био шеф кухиње.

И тако, почетком новог миленијума ово сеоце у општини Бачка Топола почело је да преживљава и доживљава судбину која броји све мање мештана и све веће пропадање. Кривају је купио неки човек из Мађарске, ког нико никад у селу видео није, а који је постао власник свих јавних површина: игралишта, школе, хотела, каштела, огромног објекта у ком су биоскопска сала, електрична куглана...

– Једино су куће и станови у приватном власништву, јер су их људи зидали или на време откупили – додаје наш сагвоорник. – У селу имамо 60 хектара само зелених површина које одржава Месна заједница како зна и уме, чак и ја косим траву, није ме срамота. Све што радимо, радимо да би наш народ био задовољан. Тако смо и 2021. године изгласали самодопринос за наредних десет година. Можете ли то да замислите? Чак имамо и 41 пензионера који су добровољно пристали да га плаћају, иако нису у обавези.

На Криваји према последњем попису има 365 становника, по бирачком списку 411, а на спавању 288 душа. Рачуница, добро сте приметили, није најјаснија, али је најистинитија која је у игри.

– За време короне мислим да је на Криваји продато 28 некретнина, што кућа што станова, а све су дошли људи из једног великог села које се зове Нови Сад. Људи су за 56 квадрата давали по пет-шест хиљада, мало касније су цене скочиле на 12.000, а неки су успели да купе и два стана, па су се у један уселили, а други реновирали и сад га продају за 35.000 евра – представља нам уносан бизнис кувар Никола, додајући како га је недавно звао неки човек из Ваљева, каже, треба му једна кућа и два стана, па као да је отишао на пијацу и тражио килу јабука и две киле крушака!

Најмлађе село у Војводини

Крајем 19. века на пољопривредном добру Криваја изграђен је летњиковац који је припадао велепоседнику Балинту Фернбаху. Тек педесетак година касније (1947) на том месту је формирано село, слободно можемо рећи и најмлађе у Војводини, које је постајало све просперитетније, а две–три деценије касније направљено је уз њега и акумулационо језеро Криваја које је име такође добило по реци.

Међутим, међу свим тим „дођошима”, на Криваји има и оних који изигравају елитну господу, а своју окућницу толико одржавају да је сада већи кртог и алергена џунгла него што је било док је некретнина зврјила празна, а како проверени сведоци тврде – све под изговором да је све то (чак и амброзија) лековито биље које не треба дирати!

– Ипак, има нас лудака, ентузијаста који одржавамо село да би нам било лепо, а неправда ме чини још јачим и упорнијим да радим. Комшије и ја одржавамо наш део села, па су и остали видели како све то лепо изгледа, и онда су почели да се такмиче, ако може кувар, могу и сви остали да среде испред своје куће и зграде. То ми је велики успех, што сам цимнуо људе из мртвила – вели Суџуковић.

На Криваји нећете ви­дети ниједну кафану, а вала ни жицу између бандера, јер сви каблови су им заједно са водоводом и гасоводом (који им је недавно провучен кроз село) под земљом.

– Ми смо баш специфично место, штета да тако пропадне, јер где да оду људи који су стварали ову Кривају? И ко год дође са стране одушевљава се, а наши мештани другачије све виде, наравно. Али дефинитивно, оно што је најлепше је овај мир, ваздух, шуме, вода – закључује наш домаћин, позвавши нас да једаред дођемо и на неформално дружење, уз онај обећани роштиљ и палачинке, па ево, црно на бело, да се не заборави!

Државна осмолетка али у приватном власништву – ОШ „Вук Караџић” на Криваји јединствени је такав пример образовне установе у Србији. Пре само 30 година, када је садашња директорка Љиљана Косановић почињала као педагошкиња, ову школу је похађало 367 ученика (1962. кад је основана било их је око 600), а данас свега – 55, од тога је петоро са Криваје, а остали су из Горње Рогатице и Бачког Соколца.

– Сваке године је све мање деце, јер људи одавде иду за послом – каже нам директорка Косановић. – Упркос томе, ми смо врло живахна школа и фнкционишемо као једна породица. Тешка је чињеница да деце нема, али ми смо овде ради њих, па колико год да их је, и наш рад се није ништа променио, увек дајемо максимум.

Добра страна тога што у школи има мање ученика јесте да учитељице и наставници могу да се посвете сваком детету онолико колико му је то потребно, због чега, према речима наше саговорнице, ти ђаци буду поприлично успешни приликом даљег школовања, али и у животу уопште.

– Лоша страна је што деца немају такмичарски дух, али нама су свакако важније предности него мане – наглашава наша саговорница. – Ми, рецимо, немамо вршњачког насиља у школи, на шта сам изузетно поносна. Такође, деца су генерално овде заштићенија од свих негативних утицаја.

Премда су мали и наизглед скрајнути, ученици основне школе на Криваји имају обогаћен једносменски рад и vannastavnе активности, па тако, ко жели, може да иде на часове кувања, новинарства, занимљиве географије, додатне информатике...

– За нашу децу је Општина Бачка Топола обезебдила превоз до њиховог места, па чак и ако остају ван наставе на секције, по њих дође аутобус касније и вози их кући – појашњава Косановићева.

Апропо некарактеристичне власничке, правне или „како год то назвали” структуре ове осмолетке, кад треба нешто у њу да се улаже, тада су препреке најосетније.

– Све што треба да се купи а да је у питању покретна имовина, ми можемо да конкуришемо. Наша школа је јако добро опремљена и мислим да не треба да се стиди ниједне друге. Међутим, када је реч о већим улагањима, не можемо да аплицирамо нигде јер нико неће да улаже у приватну школу – наглашава директорка, додајући да кад пригусти, улажу сопствена средства (ако су претекла) или уз помоћ „Криваје” д.о.о, те да су им тренутно најкритичнији преостали стари прозори са северне стране објекта.

Бесплатни уџбенции и школски прибор за прваке Месна заједница Криваја обезбеђује протеклих неколико година, као и пакетиће и поклоне за празнике, Нову годину, 8. март...

– Знате како, лако је бити директор кад радим са добрим људима и добром децом – закључује Љиљана Косановић.

 Текст и фото: Леа Радловачки