PRIČA O KNJIGAMA Distorzija istine redaktora za osetljivi sadržaj
Dovoljno je samo pratiti vesti koje se poslednjih godina sve češće pojavljuju i na zvaničnim svetskim agencijama koje pretenduju da isprate sve ono što se dešava, servise koje dakle koriste i ostali papirni i elektronski mediji, pa da se ljubitelji književnosti zapitaju šta se to dešava i nađu u svojevrsnoj “kontroverzi” oko pitanja sloboda i autonomije književnosti, polititičke i rasne korektnosti, pitanja kako vreme utiče na dela, pa čak i pitanja da li je moguće “revidirati” literaturu, tj. istoriju književnosti?
Već smo, dakle, tokom proteklih godina bili u situaciji da pročitamo kako, na primer, problem može biti i to što su knjige o Vinetu Karla Maja “prepune rasističkih opisa starosedelaca američkog kontinenata”. (Ne ulazimo, naravno, u priču a šta se to zaime boga desilo sa tim istim starosedeocima koji su neuspešno pokušavali da se suprotstave najezdi belih kolonista?) A tek proširena vest koja je na agenciajama, svojevremeno, bila tek pikanterija, ali su je zato gotovo svi preneli:
“Nakon što su knjige Roalda Dala i Ijana Fleminga u Velikoj Britaniji prepravljene kako bi se ’prilagodile’ modernom vremenu, što je izazvalo brojne kritike, ista sudbina je zadesila i knjige Agate Kristi. Iz njenih su dela uklonjeni rasistički izrazi i neki delovi teksta su izmenjeni. Romani i priče o Poarou i gospođici Marpl prošli su izmene tako da su izvorni odlomci ili prerađeni ili uklonjeni u novim izdanjima koja je objavio ’Harper Kolins’. Ta nova izdanja su ili već objavljena ili su bila pred izlaskom, a bila su podvrgnuta reviziji tzv. redaktora za osetljivi sadržaj. Navedene su brojne promene u delima slavne spisateljice nastalim od 1920. do 1976. godine, u delovima koji sadrže opise, uvrede ili reference na etničku pripadnost – posebno za likove koji nisu iz Ujedinjenog Kraljevstva. Promenjen je i vokabular. Izraz ’orijentalni’, na primer, uklonjen je, zajedno sa drugim rasnim opisima u nekim slučajevima. U romanu ’Smrt na Nilu’, u odlomku koji opisuje crnog slugu kako se ceri jer razume potrebu da ćuti o incidentu, više ne stoji da je crnac ili da se smeši. Umesto toga, on jednostavno ’klima glavom’. Uređivanja uključuju izmene i dopune monologa likova kao što su gospođica Džejn Marpl ili Herkul Poaro. ’Tajanstveni događaj u Stajlsu’ iz 1920. godine izmenjen je tako da se Poaroov komentar da je drugi lik ’Jevrej, naravno’ više ne pojavljuje. Mlada žena opisana kao ’ciganka’ sada se naziva samo ’mlada žena’.”
Dešavaju se i gotovo neverovatne, apsolutno nepredvidljive stvari poput one da su se čak i knjige o petoro prijatelja spisateljice za decu Inid Blajton, u određenim “okolnostima” naašle na spisku “nekorektih”: I ona je, navodno, kaže se, neke svoje likove prikazala kao uvredljive stereotipe, a primedbe za rasizam (?) opšte su mesto. Čak je i Čarls Dikens već dugo pod znakom sumnje jer je “s visine” posmatrao, sagledavao i opisivao “primitivne” narode u britanskoj koloniji, a da se i ne spominje da je vrlo sumnjiv (antisemitizam?) zato što je njegov čuveni negativac iz “Olivera Tvista”, Fejgin, Jevrejin.
Pa tek podatak da je izvesni Školski okrug iz američke države Juta povukao Sveto pismo iz nastavnog programa za osnovne i srednje škole zbog “vulgarnog i nasilnog sadržaja”. (Kaže se da je ovaj potez usledio pošto se jedan roditelj požalio, ukazujući da knjiga nije primerena za decu!)
Na listi spornih knjiga su, između ostalih, i romani o Hariju Poteru Džoan Rouling, pa čak i “Sluškinjina priča” Margaret Etvud. Na ranijim listama knjiga čija se zabrana tražila u školama i bibliotekama našla su se i kultne dela američke književnosti poput “O miševima i ljudima” Džona Stajnbeka i “Ubiti pticu rugalicu” Harper Li.
Ne tako davno, i veliki Mario Vargas Ljosa pozbavio se opasnostima od olake revizije, tj revidiranja ovaj put ne istorije, nego dela iz istorije književnosti i onih dela koja bi tek trebala da budu napisana.
- U slučaju političke korektnosti reč je o ničem drugom nego o napadu na slobodu. I na taj se način valja odnositi prema tom fenomenu i prema njegovim advokatima. Prema fenomenu kao distorziji istine, a prema njegovim advokatima kao sitnim, neautentičnim čovečuljcima.
Đorđe Pisarev