Na iskustvo, kapacitete i kvalitete premijera Vučevića mogu se osloniti predsednik Vučić, Vlada i narod Srbije- Vučević ima portret čoveka koji razume važnost diplomatije
„Nikada ranije novi svetski poredak nije morao da bude sastavljen od tako mnogo različitih pogleda na stvari ili na tako globalnoj skali“ – piše veliki mislilac Henri Kisindžer u svojoj „Diplomatiji“, izdatoj pre tri decenije. Srbija proteklih trideset godina pokušava da se snađe u tektonskim svetskim promenama. Njene političke elite najpre nisu razumele sve opasnosti i novine takvog tranzicionog perioda, zatim su pokušale da slede i služe samo neke od aktera novog globalnog poretka i konačno, od 2012, a naročito 2014. i prvog premijerskog mandata Aleksandra Vučića, Srbija ulaže istinske napore da njena percepcija bude jedna od onih koje će tvoriti novi globalni poredak.
Veliku ulogu u srpskom proaktivnom delovanju ka Africi ima Miloš Vučević
Takvi napori osuđeni su na propast bez adekvatne diplomatije, bez diplomatske kulture i veštine. Ona se ne sprovodi samo preko nadležnog ministarstva i profesionalnog kadra, već su njeni akteri svi nosioci državne vlasti koji komuniciraju sa strancima, od opštinskog do najvišeg nivoa. Šta može diplomatski vešt i posvećen šef države videli smo na primeru istorijskog nastupa predsednika Vučića u Ujedinjenim nacijama, u vezi sa rezolucijom o Srebrenici. Zahvaljujući njegovom zalaganju srpski pogled na stvari je shvaćen, uvažen i podržan od velikog broja zemalja. Značajan broj tih država je sa afričkog kontinenta – šest direktno protiv rezolucije, a trideset i jedna uzdržana ili „van sale“. Dakle od 54 zemlje sa tog prostora, čak 37 su ozbiljno naklonjene Srbiji.
Veliku ulogu u srpskom proaktivnom delovanju ka Africi ima predsednik Vlade Miloš Vučević, on je već u prvom mesecu svog mandata ugostio premijera Gabona Rejmonda Simu i pokrenuo produbljivanje saradnje sa ovom, resursima veoma bogatom i za frankofoni deo afričkog kontinenta važnom, zemljom. Gabon je bio uzdržan u UN, a ranije je povukao prizanje jednostrano proglašene nezavisnosti tzv. „Kosova“. Premijer Vučević je potom u junu primio ministra spoljnih poslova Republike Angole, Tetea Antonija. Naši odnosi sa ovom državom, koja je sedma po veličini i dvanaesta po broju stanovnika u Africi, imaju veliki potencijal. Angola je takođe bila uzdržana u vezi rezolucije o Srebrenici, nije nikada priznala tzv. „Kosovo“, a podržala je našu zemlju pri izboru domaćina za EXPO 2027. Njen skoro tromilionski glavni grad Luanda ima i srpsko diplomatsko predstavništvo, a premijer Vučević pozvao je predsednika Angole Žoa Lorenca da poseti Srbiju, povodom pedesete godišnjice uspostavljanja diplomatskih odnosa 2025. Predsednik Vlade Srbije je, i kao ministar odbrane, imao brojne susrete sa sagovornicima iz Afrike, poput onih sa predsednikom i ministrom odbrane Centralnoafričke Republike, predsednikom i mnogim zvaničnicima Egipta, ministrom spoljnih poslova Toga i drugima.
U prvom mesecu na dužnosti predsednika Vlade Vučević primio 13 ambasadora
Kada sagledamo da se, kao ministar odbrane, ne računajući susrete u okviru delegacija, Miloš Vučević sastao sa dva predsednika, jednim premijerom, osamnaest ministara i devetnaest drugih visokih zvaničnika, sa mnogima i više puta, dobijamo portret čoveka koji razume važnost diplomatije na toj globalnoj skali koju pominje Kisindžer. Kada tome dodamo 26 prijema za ambasadore različitih zemalja tokom nepune dve godine mandata i veliki broj diplomatskih aktivnosti njegovih saradnika, potpun je utisak jedne rigorozne radne etike, zahvaljujući kojoj se kontakti ostvaruju brzo, a produbljuju i razrađuju temeljno. Miloš Vučević kao premijer nastavlja još intenzivnijim tempom, pa je već u prvom mesecu na dužnosti predsednika Vlade vodio razgovore koje smo ovde detaljnije analizirali i primio 13 ambasadora, među kojima su svi predstavnici Srbiji najvažnijih zemalja. Nesumnjivo je da se na diplomatsko iskustvo, kapacitete i kvalitete premijera Vučevića mogu osloniti predsednik Aleksandar Vučić, Vlada i narod Srbije.
Sava Stambolić, analitičar