На искуство, капацитете и квалитете премијера Вучевића могу се ослонити председник Вучић, Влада и народ Србије- Вучевић има портрет човека који разуме важност дипломатије
„Никада раније нови светски поредак није морао да буде састављен од тако много различитих погледа на ствари или на тако глобалној скали“ – пише велики мислилац Хенри Кисинџер у својој „Дипломатији“, издатој пре три деценије. Србија протеклих тридесет година покушава да се снађе у тектонским светским променама. Њене политичке елите најпре нису разумеле све опасности и новине таквог транзиционог периода, затим су покушале да следе и служе само неке од актера новог глобалног поретка и коначно, од 2012, а нарочито 2014. и првог премијерског мандата Александра Вучића, Србија улаже истинске напоре да њена перцепција буде једна од оних које ће творити нови глобални поредак.
Велику улогу у српском проактивном деловању ка Африци има Милош Вучевић
Такви напори осуђени су на пропаст без адекватне дипломатије, без дипломатске културе и вештине. Она се не спроводи само преко надлежног министарства и професионалног кадра, већ су њени актери сви носиоци државне власти који комуницирају са странцима, од општинског до највишег нивоа. Шта може дипломатски вешт и посвећен шеф државе видели смо на примеру историјског наступа председника Вучића у Уједињеним нацијама, у вези са резолуцијом о Сребреници. Захваљујући његовом залагању српски поглед на ствари је схваћен, уважен и подржан од великог броја земаља. Значајан број тих држава је са афричког континента – шест директно против резолуције, а тридесет и једна уздржана или „ван сале“. Дакле од 54 земље са тог простора, чак 37 су озбиљно наклоњене Србији.
Велику улогу у српском проактивном деловању ка Африци има председник Владе Милош Вучевић, он је већ у првом месецу свог мандата угостио премијера Габона Рејмонда Симу и покренуо продубљивање сарадње са овом, ресурсима веома богатом и за франкофони део афричког континента важном, земљом. Габон је био уздржан у УН, а раније је повукао призање једнострано проглашене независности тзв. „Косова“. Премијер Вучевић је потом у јуну примио министра спољних послова Републике Анголе, Тетеа Антонија. Наши односи са овом државом, која је седма по величини и дванаеста по броју становника у Африци, имају велики потенцијал. Ангола је такође била уздржана у вези резолуције о Сребреници, није никада признала тзв. „Косово“, а подржала је нашу земљу при избору домаћина за EXPO 2027. Њен скоро тромилионски главни град Луанда има и српско дипломатско представништво, а премијер Вучевић позвао је председника Анголе Жоа Лоренца да посети Србију, поводом педесете годишњице успостављања дипломатских односа 2025. Председник Владе Србије је, и као министар одбране, имао бројне сусрете са саговорницима из Африке, попут оних са председником и министром одбране Централноафричке Републике, председником и многим званичницима Египта, министром спољних послова Тога и другима.
У првом месецу на дужности председника Владе Вучевић примио 13 амбасадора
Када сагледамо да се, као министар одбране, не рачунајући сусрете у оквиру делегација, Милош Вучевић састао са два председника, једним премијером, осамнаест министара и деветнаест других високих званичника, са многима и више пута, добијамо портрет човека који разуме важност дипломатије на тој глобалној скали коју помиње Кисинџер. Када томе додамо 26 пријема за амбасадоре различитих земаља током непуне две године мандата и велики број дипломатских активности његових сарадника, потпун је утисак једне ригорозне радне етике, захваљујући којој се контакти остварују брзо, а продубљују и разрађују темељно. Милош Вучевић као премијер наставља још интензивнијим темпом, па је већ у првом месецу на дужности председника Владе водио разговоре које смо овде детаљније анализирали и примио 13 амбасадора, међу којима су сви представници Србији најважнијих земаља. Несумњиво је да се на дипломатско искуство, капацитете и квалитете премијера Вучевића могу ослонити председник Александар Вучић, Влада и народ Србије.
Сава Стамболић, аналитичар