NOVI POGLED NA ISTORIJAT ADVOKATSKE KOMORE VOJVODINE Ženskinje diskriminisane do 1929. godine

Do takve vrste diskriminacije žena došlo je usled zakonskih propisa koji nisu dozvoljavali ženama da se bave advokaturom. Prekretnicu u tom smislu označava Zakon o advokatima za Kraljevinu SHS, donet 17. marta 1929. godine, koji kaže da žene „mogu steći pravo na advokaturu i ovu obavljati“.

Žene su od osnivanja Pravnog fakulteta u Subotici 1920. mahom studirale pravo u tom gradu.  Za dve decenije na subotičkom fakultetu 88 njih je diplomiralo. Mogle su da rade u advokatskim kancelarijama, ali do te prelomne 1929.  nisu imale pravo da se upišu u Imenik advokatskih pripravnika.

Ali da su one bez obzira na formalne prepreke, pokušavale da se bave advokaturom i upišu u imenik pripravnika govori molba za upis u spisak advokatskih priprav- nika Bosiljke Kristić iz Pančeva, rođene 1894, koja se čuva u Arhivu Vojvodine. Ona je diplomirala na Pravničkom fakultetu Univerziteta Kraljevine SHS u Beogradu 1922.  Iste godine je pripravničku praksu započela kod pančevačkog advokata dr Đorđa Pajića, i podnela molbu koja je odbijena uz obrazloženje da „za ubeležavanje ženskinja još nema zakonske mogućnosti“.

Na tu nepravdu nisu muške kolege gledale ravnodušno. Za pravo da se i one bave tim poslom zalagali su se mnogi, čak je na prvom zboru pravnika Kraljevine SHS 1924. doneta rezolucija u kojoj je istaknut predlog da se ženama dozvoli bavljenje advokaturom.

Izložbom „Advokatska komora Vojvodine: kroz odabranu arhivsku građu od 1875. do 1975. godine“ autorke - arhivske savetnice Svetlana Ljubljanac i Leonila Pavlović, i diplomirani konzervator papira mr Višnja Nikolić stučnoj i široj javnosti prikazale su rad i razvoj tog esnafskog udruženja tokom njegovih prvih sto godina postojanja, od osnivanja 1875. do 1975. godine. Izložbu prati i istoimena publikacija koju poptisuje  Svetlana Ljubljanac. Knjiga je plod četvorogodišnjeg rada na sređivanju arhivske građe i dokumentarnog materijala Advokatske komore Vojvodine  u tom periodu, a koja je u Arhiv Vojvodine stigla 2019.

Donošenje zakona kojim se pripadnicama lepšeg pola omogućava da stanu uz rame s muškarcima kada je advokatura u pitanju, smatra se napretkom u procesu modernizacije Srbije  i emancipaciji žena. Od 1929. kada je zakonom bilo dozvoljeno da se bave advokaturom do1941. kada je komora prestala da postoji, u Imenik advokata Advokatske komore u Novom Sadu upisane su samo četiri žene. Prva  je bila Katarina Lengold iz Petrovaradina. Završila je prava u Subotici 1927, a u imenik zavedena prvi put 1933.

Nakon nje, zvanje advokata stekla je i Kuljanka Serena Fišer, potonji doktor pravnih nauka. Advokatski pripravnik postala je 1927. godine, a devet godina kasnije i advokat prethodno položivši zakletvu.

Zagrepčanka dr Lila Stejić, rođena Akselrad, u imenik advokata ubeležena je u Pančevu 1938. godine, a od 1936. u banatskom selu Debeljača. Njena koleginica Danka Margetić iz Zemuna diplomirala je pravo na subotičkom fakultetu. Pripravnik je postala  1928, a sudijski ispit položila 1936. godine u Novom Sadu. U imenik advokata  ubeležena je 1940. Veliki broj žena kojima je na izložbi u Arhivu  Vojvodine kao advo- katskim pripravnicama između 1929. i 1941 godine posvećena pažnja, rodom su iz Subotice, gde su i studirale.

Takva je Jelena Aranka Marija Čajkaš rođena 1917, čiji roditelji su bili gimnazijski profesori. Završila je priprav- nički staž u rodnom gradu 1940, a početkom sledeće godine krenula u  besplatnu sudsku vežbu u Sreskom sudu u Subotici. Pošto joj okupacione vlasti nisu dozvolile da radi kao pravnik, odlučila je da nastavi školovanje u Budimpešti, gde je doktorirala u junu 1942. 

Jedna od tri kćeri dr Aleksandra Moča, advokata i predsednika Matice srpske, kao i predsednika Upravnog odbora AKV. Mara je takođe završila prava i bila pripravnik u očevoj kancelariji. Ona je diplomirala u Beogradu 1939, kada je položila i  advokatsko-pripravničku zakletvu.

Zorica Milosavljević