Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

НОВИ ПОГЛЕД НА ИСТОРИЈАТ АДВОКАТСКЕ КОМОРЕ ВОЈВОДИНЕ Женскиње дискриминисане до 1929. године

09.06.2024. 15:44 15:49
Пише:
Фото: Покрајинска влада, З. Милосављевић

Адвокатска комора Војводине, еснафско удружење адвоката, о ком је приређена изложба у Архиву Војводине, основана је 1875, а тек после више од пола века у своје редове примила је жене правнице. 

До такве врсте дискриминације жена дошло је услед законских прописа који нису дозвољавали женама да се баве адвокатуром. Прекретницу у том смислу означава Закон о адвокатима за Краљевину СХС, донет 17. марта 1929. године, који каже да жене „могу стећи право на адвокатуру и ову обављати“.

Жене су од оснивања Правног факултета у Суботици 1920. махом студирале право у том граду.  За две деценије на суботичком факултету 88 њих је дипломирало. Могле су да раде у адвокатским канцеларијама, али до те преломне 1929.  нису имале право да се упишу у Именик адвокатских приправника.

Али да су оне без обзира на формалне препреке, покушавале да се баве адвокатуром и упишу у именик приправника говори молба за упис у списак адвокатских приправ- ника Босиљке Кристић из Панчева, рођене 1894, која се чува у Архиву Војводине. Она је дипломирала на Правничком факултету Универзитета Краљевине СХС у Београду 1922.  Исте године је приправничку праксу започела код панчевачког адвоката др Ђорђа Пајића, и поднела молбу која је одбијена уз образложење да „за убележавање женскиња још нема законске могућности“.

На ту неправду нису мушке колеге гледале равнодушно. За право да се и оне баве тим послом залагали су се многи, чак је на првом збору правника Краљевине СХС 1924. донета резолуција у којој је истакнут предлог да се женама дозволи бављење адвокатуром.


Изложба и књига

Изложбом „Адвокатска комора Војводине: кроз одабрану архивску грађу од 1875. до 1975. године“ ауторке - архивске саветнице Светлана Љубљанац и Леонила Павловић, и дипломирани конзерватор папира мр Вишња Николић стучној и широј јавности приказале су рад и развој тог еснафског удружења током његових првих сто година постојања, од оснивања 1875. до 1975. године. Изложбу прати и истоимена публикација коју поптисује  Светлана Љубљанац. Књига је плод четворогодишњег рада на сређивању архивске грађе и документарног материјала Адвокатске коморе Војводине  у том периоду, а која је у Архив Војводине стигла 2019.


Доношење закона којим се припадницама лепшег пола омогућава да стану уз раме с мушкарцима када је адвокатура у питању, сматра се напретком у процесу модернизације Србије  и еманципацији жена. Од 1929. када је законом било дозвољено да се баве адвокатуром до1941. када је комора престала да постоји, у Именик адвоката Адвокатске коморе у Новом Саду уписане су само четири жене. Прва  је била Катарина Ленголд из Петроварадина. Завршила је права у Суботици 1927, а у именик заведена први пут 1933.

Након ње, звање адвоката стекла је и Куљанка Серена Фишер, потоњи доктор правних наука. Адвокатски приправник постала је 1927. године, а девет година касније и адвокат prеthodno положивши заклетву.

Загрепчанка др Лила Стејић, рођена Акселрад, у именик адвоката убележена је у Панчеву 1938. године, а од 1936. у банатском селу Дебељача. Њена колегиница Данка Маргетић из Земуна дипломирала је право на суботичком факултету. Приправник је постала  1928, а судијски испит положила 1936. године у Новом Саду. У именик адвоката  убележена је 1940. Велики број жена којима је на изложби у Архиву  Војводине као адво- катским приправницама између 1929. и 1941 године посвећена пажња, родом су из Суботице, где су и студирале.

Таква је Јелена Аранка Марија Чајкаш рођена 1917, чији родитељи су били гимназијски професори. Завршила је приправ- нички стаж у родном граду 1940, а почетком следеће године кренула у  бесплатну судску вежбу у Среском суду у Суботици. Пошто јој окупационе власти нису дозволиле да ради као правник, одлучила је да настави школовање у Будимпешти, где је докторирала у јуну 1942. 

Једна од три кћери др Александра Моча, адвоката и председника Матице српске, као и председника Управног одбора АКВ. Мара је такође завршила права и била приправник у очевој канцеларији. Она је дипломирала у Београду 1939, када је положила и  адвокатско-приправничку заклетву.

Зорица Милосављевић

Пише:
Пошаљите коментар