TOPLOTNI TALAS STIŽE! SPREMITE SE ZA 35 STEPENI! Bez dodatnih napora, evo šta da radite, i kako da pomognete drugima!

Ovako visoke temperature mogu da budu opasne ne samo za starije ljude i hronične bolesnike već i za sve ostale, uslovno zdrave, pa stručnjaci za Kurir apeluju na oprez i savetuju kako da se ponašate tokom ovih vrelih dana!

Prema prognozi RHMZ, danas počinje niz od pet dana s temperaturama preko 30 stepeni, a u nedelju nas širom Srbije očekuju i temperature od 34 do 35 stepeni.

- Prvi i osnovni savet i za zdrave i za već obolele osobe je da se, ukoliko je to moguće, fizički i mentalno poštede dodatnih napora, kao i da izbegavaju da budu napolju u najtoplijem delu dana, a to je od 11 do 16 časova - započinje za Kurir priču dr Radmila Šehić, specijalista opšte medicine.

Šetnje, kako kaže, ne treba nikako u potpunosti zapostaviti, ali ih treba praktikovati rano ujutru ili u predvečerje. Ishrana treba da bude lagana.

- Neki još uvek ne odustaju od roštilja i čvaraka, ali moraju da znaju da to povećava nivo kalorija u organizmu, te telo mora da upotrebi svu snagu da to svari. Povećava se temperatura organizma, a napolju već Afrika... - kaže ona i dodaje da bi ishrana trebalo da bude bazirana na unosu lake hrane, voća i povrća. Najbolje u svežem obliku.

Pomoć osobama kojima pozli

Osobu kojoj pozli zbog vrućine treba smestiti u hladovinu, pomoći joj da sedne ili, ukoliko je to moguće, legne, kaže dr Radmila Šehić.

- Treba joj pomoći da se raskomoti, a onda je lagano rashlađivati i stavljati joj obloge na vrat, unutrašnju stranu ruku, grudi... i davati da polako unosi tečnost. Ukoliko je osoba bez svesti, treba je staviti na bok, početi postepeno s rashlađivanjem i zvati lekara - kaže dr Šehić i naglašava da deca do 12 godina nemaju razvijen centar za termoregulaciju, te da je potreban poseban oprez.

Obavezan je unos tečnosti, posebno vode. Međutim, ne treba se nalivati, već se hidrirati pomalo, kontinuirano, dok oblačenje treba da bude primereno - lagani, lepršavi materijali, a ne sintetika i čvrste tkanine, pripijena i tesna odeća koja ne dozvoljava rashlađivanje tela i znojenje, čime se dodatno pregreva organizam.

- Preporučljivo je zatamnjivanje prostorija, kao i povremeno pravljenje promaje. Klima je neophodna u savremeno doba, ali u sobi ne bi trebalo da bude više od šest do sedam stepeni razlike u odnosu na spoljašnju temperaturu.

Rizične grupe su, kako se često navodi, oni koji boluju od hipertenzije, problema sa cirkulacijom, dijabetesa, cerebrovaskularne patologije, hroničnih bolesti pluća i slično, ali dr Šehić napominje da su u najvećem riziku oni koji se ne pridržavaju saveta.

- Visoke temperature utiču na pad krvnog pritiska, pa se može desiti da čak i mladi ljudi koji su duže vreme bili izloženi visokim temperaturama osete malaksalost, slabost, vrtoglavicu... Moguća je i sunčanica, a kao najozbiljnija komplikacija javlja se toplotni udar, koji predstavlja slom celog našeg centra za termoregulaciju - upozorava ona.

Pacijenti koji boluju od neke hronične bolesti, naročito kardiovaskularnih bolesti, treba da izbegavaju napore i da se ne opterećuju teretom prilikom kupovine, kaže za RTS dr Ivana Stefanović iz Hitne pomoći:

- Ne nositi ništa teško, pokušajte da izbegnete uzbrdice, naročito kad je vlaga i kad je jako toplo, jer i tada srce radi pod povećanim naporom - upozorava dr Stefanović.

Kurir.rs