ŽELJKO REBRAČA ZA "DNEVNIK" SUMIRAO SEZONU KK VOJVODINA: Porasli smo za ove dve godine, ali to nije dovoljno, IDEMO NA VIŠI NIVO

Vojvodina iza sebe ima vrhunsku sezonu. Prvi put u istoriji postala je prvak Košarkaške lige Srbije (KLS), dogurala je do Kupa Radivoja Koraća i polufinala, nakon što je ubedljivo savladala Megu, da bi ozbiljno namučila Partizan. Piše se i finale ABA 2 lige, gde ih je zaustavio Spartak, došao do trofeja, a ujedno i mesta u elitnom rangu regionalnog takmičenja.

Okakvi momenti bili su teško zamislivi do pre samo nekoliko godina. Pre dve, klub je preuzeo Željko Rebrača i obeolodanio petogodišnji plan ulaska u ABA ligu.

Tri godine pre predviđenog “roka”, Novosađanima je falilo nekoliko poena do zacrtanog cilja, što ne kvari utisak da se u prethodnom periodu uradio veliki posao, kako je objasnio prvi čovek Vojvodine.

- Od momenta kad smo krenuli u ovu priču, pre dve godine, i sada, klub je porastao mnogo. Organizaciono, sportski, u svim pravcima. Da li je to dovoljno? Nije. Znam koliko su ljudi dali sebe u sve ovo. Infrastrukturno, da li nam fali još? Fali nam, ali uzimajući u obzir sve sa čim smo se nosili, na zavidnom smo položaju u odnosu na neke abaligaške klubove, koji su nam parametar.

Da li treba da idemo na još viši nivo? Treba, i radićemo u tom pravcu. Rezultat ne dolazi preko noći i to je proces koji je potreban. Potrebni su nam kvalitetni ljudi iz svih sfera i imamo ih, ali to sve treba da bude još bolje. Zadovoljni smo putem koji smo prošli, mada još nismo tamo gde treba da stignemo - počeo je Rebrača razgovor za "Dnevnik".

,,Imali smo dva budžeta – jednim vraćali dug, drugim plaćali igrače”

Predsednik novosadskog tima pokušao je da slikovito objasni uspon sastava sa severa Srbije – kroz rekord prema broju posećenosti u ABA 2 ligi, koji je Vojvodina postavila u prvoj utakmici finala protiv Spartaka, u velikoj sali Spensa.

- Svi smo još motivisaniji da se to podiže na viši nivo. Ovo do sada nam je značilo svima, iako je bio poraz – nismo ušli u ABA ligu. Svi smo videli u ovome nešto novo, neku novu energiju, videli smo 6.000 navijača, one redove koji su bili. Novi Sad i vojvodinaši imaju potrebu za košarkom. To i nas motiviše. Pustili smo da se organski dešava, ako imamo šansu, da pokušamo.

Živeli smo zajedno svi, iza ljudi koji nikada nisu bili u sportu, video sam njihov entuzijazam, što je i meni davalo energiju. I oni su osetili tu ljubav, da daju sebe još više. Ponosan sam na sve te ljude, na Bojana Terzina, Bojana Radojevića, Bojana Galića, Miću Radanovića, Savu Rajkovića, Aleksandra Ćirića… - nabrajao je Rebrača.

Rebrača je opisao i šta je to čime je Vojvodina bila okovana u poslednjem periodu. Kako je naveo, i tome se bliži kraj.

- Prepoznajemo stvari koje treba da unapredimo, mada smo bili i onemogućeni u tome zbog vraćanja duga. Vratili smo skoro 60 miliona dinara, imamo još jednu ratu 1. septembra i onda je sve rešeno. Treba da zatvorimo ovu sezonu, ali to nije dug.

Imali smo bukvalno dva budžeta – jednim smo vraćali dug, drugim isplaćivali igrače. Zamislite da smo to uložili u nekog igrača. Nosili smo se tim, nismo tražili alibi. Ovo što smo uradili ove sezone, to smo očekivali u četvrtoj godini.

,,Niko nije radio iz materijalnog interesa”

Nastavio je u istom tonu…

- Da li je sport u Srbiji državni projekat? Jeste. Da li se ulaže u sport? Da. Sport promoviše nas u svetu, imamo Nikolu Jokića i Novaka Đokovića. Treba pametno ulagati, ima da se uloži, a da se ne vidi. Nismo odmah dobili MTS kao generalnog sponzora, hvala i predsedniku i Milošu Vučeviću koji su prepoznali to, što smo iskoristili kako treba i porasli. Ovde niko nije radio iz materijalnog interesa.

Igrači su bili plaćeni, ali ljudi iza, niko nije radio zbog toga. Susrećem se sa starijim ljudima koji se interesuju za utakmicu i kada vidite veliku salu koja poslednjih godina nije bila toliko puna, košarkaški gledano… Ne čitam komentare, ne interesuje me šta ko piše. Dvadeset godina sam igrao na vrhunskom nivou i želeo sam ovde da prenesem sve, da napravimo porodicu koja će da funkcioniše - opisao je Rebrača.

O potencijalnom ulasku u FIBA Ligu šampiona

I pored toga što se Vojvodina podigla, pred njom su tek izazovi. Za razliku od minule sezone, sledeća će biti još zahtevnija, s obzirom na to da, kako sada stvari stoje, Novosađani u slučaju trofeja u ABA 2 ligi, mogu samo do baraža za ulazak u viši rang.

Sve to zbog ispunjenog nacionalnog ključa od šest srpskih klubova, koliko će se naredne sezone takmičiti u najboljem društvu Jadrana. Neće aktuelni prvak KLS razmišljati samo o tome, već i o pozivu da bude učesnik FIBA Lige šampiona, za šta imaju ponudu kroz specijalnu pozivnicu.

- U ovom trenutku sa jedne strane jurimo ABA ligu, koja je najjača liga. Treba da budemo realni. Sa druge strane, postoji potencijal i da se igra FIBA Liga šampiona. Prepoznaju ovo što radimo. Da li u ovom obliku ABA liga valja? Ne. Naša nacionalna liga ne postoji. Iz naše lige trebalo bi da se ide u evropska takmičenja, to ne postoji. Niko iz košarkaških klubova ne može da mi objasni taj deo. Dva kluba koja imaju najveće budžete u regionu, Partizan i Crvene zvezde, vuku sve to. Srbija bi trebalo da ima interes u tome, da oni dolaze u Novi Sad i popune salu.

Sigurno će biti 10.000 ljudi. Toga neće biti u Novom Mestu, Zadru ili Splitu. Da li se to nekom sviđa u regionu, verovatno ne. Govorim šta je dobro za Srbiju i moja odgovornost i obaveza je da to kažem, za nekog ko je igrao na vrhunskom nivou. Da li će to da se prepozna ili ne, ne mogu da utičem na to. Želim srpsku košarku na mnogo višem nivou, treba da se ujedinimo, ne treba da budemo glupi. Više treba da cenimo sebe - iskren je bio Rebrača.

,,Ne želim da gubimo od Unikahe 60 razlike”

Spomenuo je i neke druge košarkaške centre, koji bi mogli ptencijalno da budu još značajniji faktor.

- Ne mislim da su abaligaški klubovi od sredine ka začelju bolji od Vojvodine. Sa malo više ulaganja u naše sredine, Zlatibor, Džoker, Subotica, Vojvodina, zamislite kakve bi to ekipe bile. Ove godine svi žele da dođu u Novi Sad da igraju. Ne želim da budem rob Cibone. Okej, Dražen Petrović i to, to je nekada bilo, ali ne živi se od prošlosti. Niko se ne bavi time, a ja treba da se bavim. Želim da se bavim Vojvodinom i srpskom košarkom. Do nekih promena treba i mora da dođe. Prošle godine smo bili vicešampioni sveta, da nemamo našu ligu, nije mi normalno.

FIBA Liga šampiona – realno ili ne? Eventualni evropski korak mogao bi da bude značajan za Vojvodinu, pogotovo zbog najava da bi pomenuto takmičenje moglo da se spoji sa Evrokupom.

- Još je nerazjašnjeno to sa FIBA Ligom šampiona. Rastu mnogo više i žele da ulažu u sve to. Imaju odličnu organizaciju, odlične klubove iz Grčke, Turske, Španije… Pobednik FIBA Lige šampione je Unikaha, prva ispred Real Madrida i Barselone u Endesa ligi. I FIBA treba modifikovati, sad da li ujedinjenjem sa Evrokupom… I to će sigurno biti legitimno za Evroligu. Bio sam u Ženevi, pričao sam sa ljudima, prepoznali su ono što radimo.

To je plus, a treba da vidimo šta je Vojvodini interes, da li imamo kapacitete. Ne želim da igramo sa Unikahom i izgubimo 60 razlike. Potreban nam je ozbiljniji budžet. Da li je to dobro? Jeste. Sve to vidim samo pozitivno. I sigurno u evropskoj košarci, sa svim ovim ligama, mora da dođe do promena. Nemoguće je ovako funkcionisati. Iz naše lige niko ne izlazi da igra evropska takmičenja.

O ABA ligi, Evroligi, Evrokupu…

Zbog svega navedenog, jasno je da odluka nije nimalo laka. Koliko god da potvrđuje visoke ambicije novosadskog kluba, može da bude i teret. Potencijalno igranje KLS, ABA 2 lige i FIBA Lige šampiona u isto vreme pitanje je da li bi bilo produktivno. Sve sa završnicom Kupa Radivoja Koraća…

- Moramo da sednemo i razmislimo o tome. Neću da skačemo sami sebi u stomak. U ovom obliku, svi gravitiraju ka ABA ligi, a da li je takvo njeno uređenje rešenje? Nije. Ne vidim da Srbija dobija sa ABA ligom. Modifikovati se mora. Crvena zvezda i Partizan igraju u Evroligi po pozivu. Ne postoji ugovor između ABA lige i Evrolige koji kaže da prvak ABA lige ulazi u Evroligu. Vlasnici te zovu, zbog potencijala, navijača…

Prvak ABA lige ne ulazi direktno tamo. Kažu, ima prioritet. Moram da se smejem. Možda mi možemo da igramo Evroligu kroz Evrokup, ako ga osvojimo. Ne treba nam ABA liga, ako stvari pogledamo tako. Postoje dve strane kako se ulazi u Evroligu, ako je to merilo - objasnio je Rebrača.

,,Može li Vojvodina kao Dubai?”

Od naredne sezone, u najkvalitetnijem rangu regionalnog takmičenja igraće i Dubai, što je bila još jedna od tema koje se dotakao proslavljeni srpski reprezentativac.

- Koji je onda motiv sponzora, grada, svega ovoga što mi radimo? Da Dubai dobije to što dobije. Što ne ponude to Vojvodini, možda mi potencijalno imamo šanse da uložimo i dobijemo specijalnu pozivnicu ABA lige? Jel može Vojvodina da da ponudu ABA ligi, da ponudimo sedam-osam miliona da uđemo u ABA ligu? Organizacija ABA 2 balona bila je 20 miliona dinara. Ozbiljan budžet i ozbiljni sponzori žele da ulaze ovde, a mi se merimo po nacionalnim ključevima. Šta me to interesuje? Bolji smo od pola ABA lige. Govorimo realno.

U Novom Sadu 6.000 navijača, u Subotici 4.000. Slika je o kojoj se dosta priča i posle finala ABA 2 lige.

- Treba da igram u školskoj hali u Novom Mestu, a ovde se ne prepoznaje 6.000 ljudi? Ko je od abaligaša imao 6.000 ljudi, ko je 4.000 ljudi? Ko puni hale, ko ulaže u košarku? Da li ABA liga ima internih interesa, verovatno ima… Vidim da mi nemamo. Imamo duplo veći budžet od nekih abaligaša i bolji smo, a ne možemo da je igramo. Pobedili smo Megu na Kupu, igrali sa Partizanom egal 35 minuta i sad zamislite da dodamo u budžet još 500.000 evra ili milion? U Zagrebu i Splitu ne mogu da napune 6.000 ljudi.

Budžet Vojvodine potencijalno veći od dve trećine abaligaša od jeseni

Opšte je poznato da je Vojvodina, uz Spartak, bila liga za sebe i u KLS i u ABA 2 prethodne sezone. Kako se može naslutiti, tako nešto moglo bi da se desi i naredne, sa tim što se u ovom momentu ne vidi ko bi Novosađanima mogao da parira, pre svega finansijski.

- Ljudi su i dalje motivisani da ulažu, ali za šta? Da igramo balone gde neće biti gledalaca? Okej, uštedi se, jer se ne plaća put. Sve ovo nije zlonamerno, već dobronamerno, da bi se reklo nešto. Ne želim da osuđujem, želim da dobronamerno iskritikujem. Potencijalno bi trebalo sledeće sezone da igramo ABA 2 ligu i KLS sa većim budžetom od dve trećine ABA lige, je l to okej?

Nek mi kažu čelnici ABA lige da je to okej. Imaćemo duplo ili troduplo veći budžet od Cibone i treba da igramo nižu ligu? Šta će biti sa Mornarom? Hoće biti tamo ulaganja? Vidim dobru energiju u Nikšiću, Podgorici… Rade dobro. Zašto se neke sredine ne prepoznaju? Borac iz Banjaluke može da bude tim kompetititvan u ABA ligi, zašto se ne usmeravaju sredstva u tom pravcu?

Osećaj nepravde struji kroz svaku rečenicu?

- Emotivan jesam, kontrolisan jesam, ali ne mogu da prećutim. Želeo bih da neko prokomentariše i negativno i pozitivno, da mi neko kaže zašto nisam u pravu. Možda ja nemam pojma, treba da igram ‘boćanje’, ali vidim ovo ovako.

Sve to se, predviđa Rebrača, odražava i na situaciju u nacionalnom timu.

- Nećemo imati reprezentaciju za pet godina, ako ne uradimo nešto. Nikola Jokić neće igrati doživotno, Miloš Teodosić je na kraju karijere, Bogdan Bogdanović isto, Vasilije Micić Isto. Imamo Nikolu Topića, Nikolu Jovića i Nikolu Đurišića, ali to nije dovoljno. Gde su naši centri? Šta je sa Kragujevcem, Kraljevom, Vršcem… Za pet godina ćemo plakati. Stalno ćemo dovoditi strance? Razumem da su trenutno i jeftiniji, ali treba nešto da se menja.

Ko će voditi Vojvodinu naredne sezone?

Zanimljivo je i to koji naredni koraci čekaju Vojvodinu. Jednom od najperspektivnijih srpskih trenera, Milošu Isakov-Kovačeviću, istekao je ugovor i za sada saradnja nije produžena. Iz reči prvog čoveka novosadskog tima nazire se da se razmišlja i o drugim opcijama, ali i da tek treba da dođe trenutak konačne odluke.

- Još uvek sabiramo utiske i analiziramo. Sa Milošem je pričano u toku sezone da se produži ugovor, pre i posle Kupa Radivoja Koraća. Potpisao je za agenta Miška Ražnatovića, što nam je saopštio. Tada kad smo pričali, tražio je da se sačeka kraj sezone i onda da vidmo da li ćemo da produžimo saradnju ili ne. Usaglasili smo se, tražili smo sa naše strane pravo da pričamo i sa drugim trenerima, da nam on uvek bude tu prva opcija, sa svim ostalima, i da onda sagledamo. Sa tim svim je upoznat. Na kraju ćemo doneti odluku.

Isakov-Kovačević je već ostavio veliki trag u Vojvodini, u kojoj je prvi put postao glavni trener pre dve godine. Pre toga, bio je pomoćnik Miroslavu Nikoliću, ali je opšte poznato da je samostalno vodio treninge i da je već tada bio i više od asistenta.

- Dobar je trener, veliki potencijal, čovek koji je bio sa nama u svemu ovome u ove dve godine. Uradili smo zajedno mnogo. Treba još da radi u nekim drugim segmentima, jer nema dovoljno iskustva, što je i normalno, jer je mlad i treba da se razvija. Izanaliziraćemo sve ovo i da vidimo u kom pravcu želimo da idemo, u kom želi on. Vojvodina više nije lizalica od 25 dinara ili sladoled, pa malo da se igramo sa time. Moramo malo ozbiljnije tome da pristupimo, sa manje emocija i da vidimo kako dalje. Počinjem od sebe i rada svih ljudi.

,,Trener treba da ima autonomiju, da se ne narušava njegov integritet”

Nagovestio je Rebrača i kada bi stvari mogle da budu jasnije.

- Ovaj tim je rastao kroz sezonu, počeli smo od kvalifikacija ABA 2 lige. Ekipa je imala kapacitete da se nosi sa tim izazovima. Postoje neke stvari koje se vide, koje se ne vide… Moramo da napravimo strategiju na duže i da dižemo Vojvodinu gore, da budemo ozbiljni i odgovorni prema svemu što radimo.

Ne smemo da čekamo dugo, ali u narednih desetak dana, možda i ranije ćemo doneti odluku u vezi sa trenerom. Pre svega, to treba da definišemo. Trener treba da okuplja igrače. Ono što sam radio i sa Milošem i moj princip je taj da trener treba da ima autonomiju, da ne treba da se narušava njegov integritet, sve se radi u dogovoru. To je suština - naveo je Rebrača.

Takva trenerska sloboda retkost je u modernoj košarci, u kojoj predsednici klubova nastoje da imaju sve veći uticaj. Vojvodina je probala drugačije i ne želi da menja taj put.

- Nisam od onih koji nameću igrače. Trener treba da ima najveći deo i u dovođenju. Kao predsednik, ja sam odgovoran prema upravnom odboru, što se tiče i trenera i igrača. Svako treba da ima svoj deo odgovornosti. Tako i trener treba da bude odgovoran za igrače koje dovodi. Prvo da rešimo trenera, onda ćemo o igračima. Ideja jeste da se zadrži neka osnova tima, jer je ovaj sastav uradio dosta. Pustićemo prvo da se emocije spuste, nema razloga da žurimo, Vojvodina ide u dobrom pravcu.

O juniorskom pogonu

Jedan od prioriteta Vojvodine, prilikom dolaska Rebrače na čelo kluba, bio je i uspostavljanje kvalitetnih mlađih kategorija.

- Onog momenta kada sam došao i sada, velika je razlika. Ima tu nekoliko momaka koji su uradili dosta. Videli smo i na ABA turniru gde smo izgubili neke maltene dobijene utakmice protiv izuzetnih suparnika. Trener Aleksandar Čolić, koji je došao je odličan i veliki potencijal i svi klinci, ali i ostali su zadovoljni njime i njegovom pristupu i radu. Nije lagano raditi u svemu onome, jer glave klinaca i roditelja su specifične. To je najveći izazov u svemu tome. Od Savanovića, Vučkovića, Vojinovića... Poseduju potencija, ali mora da se radi i na njihovoj motivaciji i pristupu. Mnogi su bili priključivani u prvi tim, moraju da pokažu više želje. Taj deo nama u mlađim selekcijama fali. Nešto kao da se podrazumeva. Da bi neko izbacio Marka Ljubičića kao veterana, treba da bude bolji od njega na treningu. Tu mora da se pojavi glad i želja da se pokaže i dokaže, a ne da se nekom ustupi mesto.

Priča je još šira...

- U mlađim selekcijama pored Čolića, imamo mladog Ognjena Utvića, koji radi kondicionu pripremu, imamo i psihologa Ninu Stević, koja radi sa njima. Jako je bitno da radimo na psihološkoj pripremi dece, kako bi prevazišli neke momente. Svi imaju ogromne želje da budu NBA igrači, nisu spremni da želje i put stave pod jedno. Najveći je i izazov za njih. Svi smo mi prošli to, prepoznajem i priča se sa njima. Mora da se radi na edukaciji roditelja. Vojvodina i tu ide dobrim putem, ali je potrebno i vreme. Do juče nismo postojali, pričali smo sa školicama košarke da se napravi saradnja, da se talenti usmeravaju ka Vojvodini, da bismo kasnije svi imali benefite od toga. Svi sanjaju velike snove, samo moraju da istraju na tom putu. Mnogo je sve zahtevno. Gledamo da budu igrači iz Novog Sada, ali ako su kvalitetni igrači mimo toga, potrebni su nam uslovi da im obezbedimo hranu, školovanje... Neki momci su došli, bilo je zahtevno, ali Vojvodina sve bolje stoji i imaće priliku da radi sa ekstra talentima. Nama je želja da bar tri juniora budu u širem sastavu kluba, da bar jedan ili dvojica sede u 12. Želimo da pravimo naše igrače - zaključio je Željko Rebrača za "Dnevnik".

Vuk-Miloš Petrović