ЖЕЉКО РЕБРАЧА ЗА "ДНЕВНИК" СУМИРАО СЕЗОНУ КК ВОЈВОДИНА: Порасли смо за ове две године, али то није довољно, ИДЕМО НА ВИШИ НИВО

Војводина иза себе има врхунску сезону. Први пут у историји постала је првак Кошаркашке лиге Србије (КЛС), догурала је до Купа Радивоја Кораћа и полуфинала, након што је убедљиво савладала Мегу, да би озбиљно намучила Партизан. Пише се и финале АБА 2 лиге, где их је зауставио Спартак, дошао до трофеја, а уједно и места у елитном рангу регионалног такмичења.

Окакви моменти били су тешко замисливи до пре само неколико година. Пре две, клуб је преузео Жељко Ребрача и обеолоданио петогодишњи план уласка у АБА лигу.

Три године пре предвиђеног “рока”, Новосађанима је фалило неколико поена до зацртаног циља, што не квари утисак да се у prеthodnom периоду урадио велики посао, како је објаснио први човек Војводине.

- Од момента кад смо кренули у ову причу, пре две године, и сада, клуб је порастао много. Организационо, спортски, у свим правцима. Да ли је то довољно? Није. Знам колико су људи дали себе у све ово. Инфраструктурно, да ли нам фали још? Фали нам, али узимајући у обзир све са чим смо се носили, на завидном смо положају у односу на неке абалигашке клубове, који су нам параметар.

Да ли треба да идемо на још виши ниво? Треба, и радићемо у том правцу. Резултат не долази преко ноћи и то је процес који је потребан. Потребни су нам квалитетни људи из свих сфера и имамо их, али то све треба да буде још боље. Задовољни смо путем који смо прошли, мада још нисмо тамо где треба да стигнемо - почео је Ребрача разговор за "Дневник".

,,Имали смо два буџета – једним враћали дуг, другим плаћали играче”

Председник новосадског тима покушао је да сликовито објасни успон састава са севера Србије – кроз рекорд према броју посећености у АБА 2 лиги, који је Војводина поставила у првој утакмици финала против Спартака, у великој сали Спенса.

- Сви смо још мотивисанији да се то подиже на виши ниво. Ово до сада нам је значило свима, иако је био пораз – нисмо ушли у АБА лигу. Сви смо видели у овоме нешто ново, неку нову енергију, видели смо 6.000 навијача, оне редове који су били. Нови Сад и војводинаши имају потребу за кошарком. То и нас мотивише. Пустили смо да се органски дешава, ако имамо шансу, да покушамо.

Живели смо заједно сви, иза људи који никада нису били у спорту, видео сам њихов ентузијазам, што је и мени давало енергију. И они су осетили ту љубав, да дају себе још више. Поносан сам на све те људе, на Бојана Терзина, Бојана Радојевића, Бојана Галића, Мићу Радановића, Саву Рајковића, Александра Ћирића… - набрајао је Ребрача.

Ребрача је описао и шта је то чиме је Војводина била окована у последњем периоду. Како је навео, и томе се ближи крај.

- Препознајемо ствари које треба да унапредимо, мада смо били и онемогућени у томе због враћања дуга. Вратили смо скоро 60 милиона динара, имамо још једну рату 1. септембра и онда је све решено. Треба да затворимо ову сезону, али то није дуг.

Имали смо буквално два буџета – једним смо враћали дуг, другим исплаћивали играче. Замислите да смо то уложили у неког играча. Носили смо се тим, нисмо тражили алиби. Ово што смо урадили ове сезоне, то смо очекивали у четвртој години.

,,Нико није радио из материјалног интереса”

Наставио је у истом тону…

- Да ли је спорт у Србији државни пројекат? Јесте. Да ли се улаже у спорт? Да. Спорт промовише нас у свету, имамо Николу Јокића и Новака Ђоковића. Треба паметно улагати, има да се уложи, а да се не види. Нисмо одмах добили МТС као генералног спонзора, хвала и председнику и Милошу Вучевићу који су препознали то, што смо искористили како треба и порасли. Овде нико није радио из материјалног интереса.

Играчи су били плаћени, али људи иза, нико није радио због тога. Сусрећем се са старијим људима који се интересују за утакмицу и када видите велику салу која последњих година није била толико пуна, кошаркашки гледано… Не читам коментаре, не интересује ме шта ко пише. Двадесет година сам играо на врхунском нивоу и желео сам овде да пренесем све, да направимо породицу која ће да функционише - описао је Ребрача.

О потенцијалном уласку у ФИБА Лигу шампиона

И поред тога што се Војводина подигла, пред њом су тек изазови. За разлику од минуле сезоне, следећа ће бити још захтевнија, с обзиром на то да, како сада ствари стоје, Новосађани у случају трофеја у АБА 2 лиги, могу само до баража за улазак у виши ранг.

Све то због испуњеног националног кључа од шест српских клубова, колико ће се наредне сезоне такмичити у најбољем друштву Јадрана. Неће актуелни првак КЛС размишљати само о томе, већ и о позиву да буде учесник ФИБА Лиге шампиона, за шта имају понуду кроз специјалну позивницу.

- У овом тренутку са једне стране јуримо АБА лигу, која је најјача лига. Треба да будемо реални. Са друге стране, постоји потенцијал и да се игра ФИБА Лига шампиона. Препознају ово што радимо. Да ли у овом облику АБА лига ваља? Не. Наша национална лига не постоји. Из наше лиге требало би да се иде у европска такмичења, то не постоји. Нико из кошаркашких клубова не може да ми објасни тај део. Два клуба која имају највеће буџете у региону, Партизан и Црвене звезде, вуку све то. Србија би требало да има интерес у томе, да они долазе у Нови Сад и попуне салу.

Сигурно ће бити 10.000 људи. Тога неће бити у Новом Месту, Задру или Сплиту. Да ли се то неком свиђа у региону, вероватно не. Говорим шта је добро за Србију и моја одговорност и обавеза је да то кажем, за неког ко је играо на врхунском нивоу. Да ли ће то да се препозна или не, не могу да утичем на то. Желим српску кошарку на много вишем нивоу, треба да се ујединимо, не треба да будемо глупи. Више треба да ценимо себе - искрен је био Ребрача.

,,Не желим да губимо од Уникахе 60 разлике”

Споменуо је и неке друге кошаркашке центре, који би могли птенцијално да буду још значајнији фактор.

- Не мислим да су абалигашки клубови од средине ка зачељу бољи од Војводине. Са мало више улагања у наше средине, Златибор, Џокер, Суботица, Војводина, замислите какве би то екипе биле. Ове године сви желе да дођу у Нови Сад да играју. Не желим да будем роб Цибоне. Океј, Дражен Петровић и то, то је некада било, али не живи се од прошлости. Нико се не бави тиме, а ја треба да се бавим. Желим да се бавим Војводином и српском кошарком. До неких промена треба и мора да дође. Прошле године смо били вицешампиони света, да немамо нашу лигу, није ми нормално.

ФИБА Лига шампиона – реално или не? Евентуални европски корак могао би да буде значајан за Војводину, поготово због најава да би поменуто такмичење могло да се споји са Еврокупом.

- Још је неразјашњено то са ФИБА Лигом шампиона. Расту много више и желе да улажу у све то. Имају одличну организацију, одличне клубове из Грчке, Турске, Шпаније… Победник ФИБА Лиге шампионе је Уникаха, прва испред Реал Мадрида и Барселоне у Ендеса лиги. И ФИБА треба модификовати, сад да ли уједињењем са Еврокупом… И то ће сигурно бити легитимно за Евролигу. Био сам у Женеви, причао сам са људима, препознали су оно што радимо.

То је плус, а треба да видимо шта је Војводини интерес, да ли имамо капацитете. Не желим да играмо са Уникахом и изгубимо 60 разлике. Потребан нам је озбиљнији буџет. Да ли је то добро? Јесте. Све то видим само позитивно. И сигурно у европској кошарци, са свим овим лигама, мора да дође до промена. Немогуће је овако функционисати. Из наше лиге нико не излази да игра европска такмичења.

О АБА лиги, Евролиги, Еврокупу…

Због свега наведеног, јасно је да одлука није нимало лака. Колико год да потврђује високе амбиције новосадског клуба, може да буде и терет. Потенцијално играње КЛС, АБА 2 лиге и ФИБА Лиге шампиона у исто време питање је да ли би било продуктивно. Све са завршницом Купа Радивоја Кораћа…

- Морамо да седнемо и размислимо о томе. Нећу да скачемо сами себи у стомак. У овом облику, сви гравитирају ка АБА лиги, а да ли је такво њено уређење решење? Није. Не видим да Србија добија са АБА лигом. Модификовати се мора. Црвена звезда и Партизан играју у Евролиги по позиву. Не постоји уговор између АБА лиге и Евролиге који каже да првак АБА лиге улази у Евролигу. Власници те зову, због потенцијала, навијача…

Првак АБА лиге не улази директно тамо. Кажу, има приоритет. Морам да се смејем. Можда ми можемо да играмо Евролигу кроз Еврокуп, ако га освојимо. Не треба нам АБА лига, ако ствари погледамо тако. Постоје две стране како се улази у Евролигу, ако је то мерило - објаснио је Ребрача.

,,Може ли Војводина као Дубаи?”

Од наредне сезоне, у најквалитетнијем рангу регионалног такмичења играће и Дубаи, што је била још једна од тема које се дотакао прослављени српски репрезентативац.

- Који је онда мотив спонзора, града, свега овога што ми радимо? Да Дубаи добије то што добије. Што не понуде то Војводини, можда ми потенцијално имамо шансе да уложимо и добијемо специјалну позивницу АБА лиге? Јел може Војводина да да понуду АБА лиги, да понудимо седам-осам милиона да уђемо у АБА лигу? Организација АБА 2 балона била је 20 милиона динара. Озбиљан буџет и озбиљни спонзори желе да улазе овде, а ми се меримо по националним кључевима. Шта ме то интересује? Бољи смо од пола АБА лиге. Говоримо реално.

У Новом Саду 6.000 навијача, у Суботици 4.000. Слика је о којој се доста прича и после финала АБА 2 лиге.

- Треба да играм у школској хали у Новом Месту, а овде се не препознаје 6.000 људи? Ко је од абалигаша имао 6.000 људи, ко је 4.000 људи? Ко пуни хале, ко улаже у кошарку? Да ли АБА лига има интерних интереса, вероватно има… Видим да ми немамо. Имамо дупло већи буџет од неких абалигаша и бољи смо, а не можемо да је играмо. Победили смо Мегу на Купу, играли са Партизаном егал 35 минута и сад замислите да додамо у буџет још 500.000 евра или милион? У Загребу и Сплиту не могу да напуне 6.000 људи.

Буџет Војводине потенцијално већи од две трећине абалигаша од јесени

Опште је познато да је Војводина, уз Спартак, била лига за себе и у КЛС и у АБА 2 prеthodnе сезоне. Како се може наслутити, тако нешто могло би да се деси и наредне, са тим што се у овом моменту не види ко би Новосађанима могао да парира, пре свега финансијски.

- Људи су и даље мотивисани да улажу, али за шта? Да играмо балоне где неће бити гледалаца? Океј, уштеди се, јер се не плаћа пут. Све ово није злонамерно, већ добронамерно, да би се рекло нешто. Не желим да осуђујем, желим да добронамерно искритикујем. Потенцијално би требало следеће сезоне да играмо АБА 2 лигу и КЛС са већим буџетом од две трећине АБА лиге, је л то океј?

Нек ми кажу челници АБА лиге да је то океј. Имаћемо дупло или тродупло већи буџет од Цибоне и треба да играмо нижу лигу? Шта ће бити са Морнаром? Хоће бити тамо улагања? Видим добру енергију у Никшићу, Подгорици… Раде добро. Зашто се неке средине не препознају? Борац из Бањалуке може да буде тим компетититван у АБА лиги, зашто се не усмеравају средства у том правцу?

Осећај неправде струји кроз сваку реченицу?

- Емотиван јесам, контролисан јесам, али не могу да прећутим. Желео бих да неко прокоментарише и негативно и позитивно, да ми неко каже зашто нисам у праву. Можда ја немам појма, треба да играм ‘боћање’, али видим ово овако.

Све то се, предвиђа Ребрача, одражава и на ситуацију у националном тиму.

- Нећемо имати репрезентацију за пет година, ако не урадимо нешто. Никола Јокић неће играти доживотно, Милош Теодосић је на крају каријере, Богдан Богдановић исто, Василије Мицић Исто. Имамо Николу Топића, Николу Јовића и Николу Ђуришића, али то није довољно. Где су наши центри? Шта је са Крагујевцем, Краљевом, Вршцем… За пет година ћемо плакати. Стално ћемо доводити странце? Разумем да су тренутно и јефтинији, али треба нешто да се мења.

Ко ће водити Војводину наредне сезоне?

Занимљиво је и то који наредни кораци чекају Војводину. Једном од најперспективнијих српских тренера, Милошу Исаков-Ковачевићу, истекао је уговор и за сада сарадња није продужена. Из речи првог човека новосадског тима назире се да се размишља и о другим опцијама, али и да тек треба да дође тренутак коначне одлуке.

- Још увек сабирамо утиске и анализирамо. Са Милошем је причано у току сезоне да се продужи уговор, пре и после Купа Радивоја Кораћа. Потписао је за агента Мишка Ражнатовића, што нам је саопштио. Тада кад смо причали, тражио је да се сачека крај сезоне и онда да видмо да ли ћемо да продужимо сарадњу или не. Усагласили смо се, тражили смо са наше стране право да причамо и са другим тренерима, да нам он увек буде ту прва опција, са свим осталима, и да онда сагледамо. Са тим свим је упознат. На крају ћемо донети одлуку.

Исаков-Ковачевић је већ оставио велики траг у Војводини, у којој је први пут постао главни тренер пре две године. Пре тога, био је помоћник Мирославу Николићу, али је опште познато да је самостално водио тренинге и да је већ тада био и више од асистента.

- Добар је тренер, велики потенцијал, човек који је био са нама у свему овоме у ове две године. Урадили смо заједно много. Треба још да ради у неким другим сегментима, јер нема довољно искуства, што је и нормално, јер је млад и треба да се развија. Изанализираћемо све ово и да видимо у ком правцу желимо да идемо, у ком жели он. Војводина више није лизалица од 25 динара или сладолед, па мало да се играмо са тиме. Морамо мало озбиљније томе да приступимо, са мање емоција и да видимо како даље. Почињем од себе и рада свих људи.

,,Тренер треба да има аутономију, да се не нарушава његов интегритет”

Наговестио је Ребрача и када би ствари могле да буду јасније.

- Овај тим је растао кроз сезону, почели смо од квалификација АБА 2 лиге. Екипа је имала капацитете да се носи са тим изазовима. Постоје неке ствари које се виде, које се не виде… Морамо да направимо стратегију на дуже и да дижемо Војводину горе, да будемо озбиљни и одговорни према свему што радимо.

Не смемо да чекамо дуго, али у наредних десетак дана, можда и раније ћемо донети одлуку у вези са тренером. Пре свега, то треба да дефинишемо. Тренер треба да окупља играче. Оно што сам радио и са Милошем и мој принцип је тај да тренер треба да има аутономију, да не треба да се нарушава његов интегритет, све се ради у договору. То је суштина - навео је Ребрача.

Таква тренерска слобода реткост је у модерној кошарци, у којој председници клубова настоје да имају све већи утицај. Војводина је пробала другачије и не жели да мења тај пут.

- Нисам од оних који намећу играче. Тренер треба да има највећи део и у довођењу. Као председник, ја сам одговоран према управном одбору, што се тиче и тренера и играча. Свако треба да има свој део одговорности. Тако и тренер треба да буде одговоран за играче које доводи. Прво да решимо тренера, онда ћемо о играчима. Идеја јесте да се задржи нека основа тима, јер је овај састав урадио доста. Пустићемо прво да се емоције спусте, нема разлога да журимо, Војводина иде у добром правцу.

О јуниорском погону

Један од приоритета Војводине, приликом доласка Ребраче на чело клуба, био је и успостављање квалитетних млађих категорија.

- Оног момента када сам дошао и сада, велика је разлика. Има ту неколико момака који су урадили доста. Видели смо и на АБА турниру где смо изгубили неке малтене добијене утакмице против изузетних супарника. Тренер Александар Чолић, који је дошао је одличан и велики потенцијал и сви клинци, али и остали су задовољни њиме и његовом приступу и раду. Није лагано радити у свему ономе, јер главе клинаца и родитеља су специфичне. То је највећи изазов у свему томе. Од Савановића, Вучковића, Војиновића... Поседују потенција, али мора да се ради и на њиховој мотивацији и приступу. Многи су били прикључивани у први тим, морају да покажу више жеље. Тај део нама у млађим селекцијама фали. Нешто као да се подразумева. Да би неко избацио Марка Љубичића као ветерана, треба да буде бољи од њега на тренингу. Ту мора да се појави глад и жеља да се покаже и докаже, а не да се неком уступи место.

Прича је још шира...

- У млађим селекцијама поред Чолића, имамо младог Огњена Утвића, који ради кондициону припрему, имамо и психолога Нину Стевић, која ради са њима. Јако је битно да радимо на психолошкој припреми деце, како би превазишли неке моменте. Сви имају огромне жеље да буду НБА играчи, нису спремни да жеље и пут ставе под једно. Највећи је и изазов за њих. Сви смо ми прошли то, препознајем и прича се са њима. Мора да се ради на едукацији родитеља. Војводина и ту иде добрим путем, али је потребно и време. До јуче нисмо постојали, причали смо са школицама кошарке да се направи сарадња, да се таленти усмеравају ка Војводини, да бисмо касније сви имали бенефите од тога. Сви сањају велике снове, само морају да истрају на том путу. Много је све захтевно. Гледамо да буду играчи из Новог Сада, али ако су квалитетни играчи мимо тога, потребни су нам услови да им обезбедимо храну, школовање... Неки момци су дошли, било је захтевно, али Војводина све боље стоји и имаће прилику да ради са екстра талентима. Нама је жеља да бар три јуниора буду у ширем саставу клуба, да бар један или двојица седе у 12. Желимо да правимо наше играче - закључио је Жељко Ребрача за "Дневник".

Вук-Милош Петровић