NISAM U OVAJ POSAO UŠAO DA BIH LEČIO KOMPLEKSE Novinar Nemanja Velikić otkriva zašto ga zovu zaštitnikom građana
Živim život po sopstvenim pravilima i zaista sam jedan zadovoljan i srećan muškarac koji danas na javi uživa u plodovima onog što je gradio još kao dečak kada je sa radio-aparatom u krilu snimao svoj glas na kasetama i maštao da će jednog dana milionima gledalaca ponosno reći svoje ime i donositi vesti koje su bitne za život - rekao je u intervjuu za Dnevnikov TV magazin uvek dobro raspoložen i profesionalan Nemanja Velikić, diplomirani novinar koga na malim ekranima gledamo kao prezentera Vesti i voditelja emisije o zdravlju „Infoklinika” na Pinku, ali i u ulozi PR-a RFZO.
Nemanja je novinarsku karijeru započeo na TV Jagodina, nastavio na Televiziji 5 u Nišu gde je i studirao, a kasnije je radio na Televiziji FOX, kao i na TV Avala, da bi 2012. godine postao deo informativnog programa TV Pink.
Završili ste srednju medicinsku školu pa diplomirali na Katedri za novinarstvo na Filozofskom fakultetu u Nišu, te dve ljubavi ste objedinili u emisiji „Infoklinika”. Da li je zdravlje postalo tema o kojoj se najviše priča a zapravo je jako teško naći proverene informacije i osobe od autoriteta?
- Korona je mnogo toga promenila u našim životima. Oni koji nisu, tada su silom prilika naučili mnogo toga o zdravlju, ali kao što obično biva, posle par meseci sve se zaboravi i navike ne postaju rutine. A to je poenta. Da trajno učvrstite promene. Negde zabrinjava podatak da svaki četvrti stanovnik Evrope sam traži dijagnostiku preko dr Googla. To je opasna stvar. Ili ona logika, komšinici prija, pa će i meni. Svako od nas ima svoj genetski zapis i svako je jedinstven organizam. Na kraju, nekada su lekari bili oni kojima smo se divili. Danas svako može da obuče beli mantil ili ono što sam nedavno video, ljudi koji nisu prošli pored medicine nego su samo čitači teksta, počeli su da dele savete o zdravlju u emisijama koje imaju plaćene termine na mnogim televizijama. Strašno je koliko olako shvatamo izgovorenu reč u medijima.
Često beležite i svoje zdravstveno-estetske intervencije, poput transplantacije kose koja je mnogim ljudima bila ohrabrenje za ovaj poduhvat, ipak, koliko je teško pokazati ranjivi deo sebe, kada na društvenim mrežama pa i TV ekranima vladaju veštački osmesi i lažni ušminkani životi?
- Najglasniji će uvek biti oni koji su najveće kukavice. Takvi potajno žele da budu u vašoj prilici ali eto, nisu. Nikada nisam kalkulisao da li nešto treba uraditi u medijima ili ne. Znate, kada srce date profesiji koju radite i kada živite profesiju od svojih mladalačkih godina, onda nema dileme da li nešto treba uraditi ili ne. Uvek sam sebe smatrao delom publike i radim ono što ja mislim da treba. Znam da mnogi ljudi prate moje emisije i instagram nalog u želji da čuju o nekoj temi informaciju više. Zašto onda i ja ne bih svoje neke probleme rešavao pred mojim gledaocima. Transplantacija kose je odlično prošla jer sam doslovno sve snimao i prenosio svoje iskustvo bez kakvih ulepšavanja. Kada ste javna ličnost niste javno dobro, ali imate ogroman uticaj na ljude i to treba iskorostiti kroz edukativnu funkciju medija da ovaj narod upoznamo sa nečim do čega ne mogu lako doći.
Imate simpatične klipove na društvenim mrežama, koji je najgledaniji, da li možda onaj kada pokušavate da zakažete pregled kod doktora Ivana Bosiljčića?
- Platforma Instagram meni je u početku služila da se dograđujem u edukativnom smislu jer raditi informativni program a ne pratiti dešavanja u zemlji i svetu, zaista je nemoguće. Veliko novinarsko iskustvo olakšalo mi je da klipove osmišljavam i montiram tako da budu novinarski pismeni a opet prilagođeni brzoj platformi kao što je Instagram. I ljudima se to dopalo očigledno. Kod mene ćete često videti životne stvari, sa kojima se suočava prosečan čovek. Nedavno me je jedna koleginica nazvala zaštitnikom potrošača jer je na mom nalogu često sadržaj u kojem prozivam trgovce. Jer ljudi moraju da shvate da za svoj novac imaju pravo da traže najbolje a trgovci da već jednom prihvate činjenicu da su oni tu da ponude i prodaju uslugu, proizvod i da nisu bogom dani i zaštićeni. To se vidi i posle objavljivanja nekog snimka, kada me zovu sa svih strana i mole da uklonim. To ne radim ni u kom slučaju. Klip sa Ivanom Bosiljčićem je skrenuo pažnju jer sam upravo želeo da pokažem da se budući pacijenti te klinike ne smeju dovoditi u zabludu i obmanu da će ih tamo sačekati omiljeni glumac, već da treba da ih sačeka lekar u kojeg će imati poverenje i za čiju će uslugu da plate.
Kada vodite vesti na TV Pink to sve deluje lako, a s druge strane imamo klipove voditelja koji ne umeju da izgovore ime grupe ABBA. Šta je najvažnije što jedan prezenter vesti treba da poseduje budući da i sami radite taj posao a i učestvujete u njihovoj selekciji za TV Pink?
- Imao sam sreću da karijeru započnem pre 20 godina i to na audiciji za voditelje i novinare. Morao si da napišeš vest i da iščitaš u kameru zadati tekst. To je bila osnova, posle koje se išlo u dalju selekciju.
Pored novinarskog posla, vi ste i PR RFZO, a razvijate i biznis sa prometom ekskluzivnih nekretnina... to je puno poslova a opet ste uvek dostupni i brzo odgovarate na poruke. Pitanje je jednostavno ali zaista nas zanima kako sve to postižete?
- U činjenici da se u jednom momentu pomirite da ne možete sve i svuda u istoj sekundi. Verovatno je ključ u tome što sam još u ranoj mladosti u srednjoj medicinskoj školi morao da savladam trijažu, raspoređivanje po stepeni hitnosti. Ne zahteva sve odmah i sad. Opet, televizija i RFZO su usko povezani jer kao menadžer za odnose sa javnošću i novinar sa druge strane, brinem o tome kakva će biti medijska slika institucije koju zastupam iz oblasti koju pratim više od 10 godina.
Rekli ste u jednom intervjuu da ne radite za šer nego za zadovoljstvo, a opet danas ima mnogo novinara koji smatraju da je to nemoguće uskladiti. Da li je to samo izgovor i da li će proći era dominacije šera?
- I uvek ću to govoriti, iskreno i iz srca. Novinarstvo i televizija su poslovi koje sam svesno odabrao još sa 17 godina. Proživeo sam manje-više sve što sam želeo i ničega nisam željan. Sutra da se penzionišem bio bih zahvalan bogu na svemu što sam uradio i prilike koje mi je pružio. Drugo, morate se pomiriti da ne možete uvek biti na vrhu i da je sve pa i karijera u amplitudama. Nisam u ovaj posao ušao da bih zadovoljavao psihološke nedostatke, lečio komplekse, uzdigao se na socijalnoj lestvici ili slično. Jer jako stojim nogama na zemlji, zahvaljujući mojim roditeljima koji su mi na vreme sve dali zbog čega danas ničeg nisam željan.
Snežana Milanović
foto: Dušan Petrović