НИСАМ У ОВАЈ ПОСАО УШАО ДА БИХ ЛЕЧИО КОМПЛЕКСЕ Новинар Немања Великић открива зашто га зову заштитником грађана
Живим живот по сопственим правилима и заиста сам један задовољан и срећан мушкарац који данас на јави ужива у плодовима оног што је градио још као дечак када је са радио-апаратом у крилу снимао свој глас на касетама и маштао да ће једног дана милионима гледалаца поносно рећи своје име и доносити вести које су битне за живот - рекао је у интервјуу за Дневников ТВ магазин увек добро расположен и професионалан Немања Великић, дипломирани новинар кога на малим екранима гледамо као презентера Вести и водитеља емисије о здрављу „Инфоклиника” на Пинку, али и у улози ПР-а РФЗО.
Немања је новинарску каријеру започео на ТВ Јагодина, наставио на Телевизији 5 у Нишу где је и студирао, а касније је радио на Телевизији FOX, као и на ТВ Авала, да би 2012. године постао део информативног програма ТВ Пинк.
Завршили сте средњу медицинску школу па дипломирали на Катедри за новинарство на Филозофском факултету у Нишу, те две љубави сте објединили у емисији „Инфоклиника”. Да ли је здравље постало тема о којој се највише прича а заправо је јако тешко наћи проверене информације и особе од ауторитета?
- Корона је много тога променила у нашим животима. Они који нису, тада су силом прилика научили много тога о здрављу, али као што обично бива, после пар месеци све се заборави и навике не постају рутине. А то је поента. Да трајно учврстите промене. Негде забрињава податак да сваки четврти становник Европе сам тражи дијагностику преко др Гоогла. То је опасна ствар. Или она логика, комшиници прија, па ће и мени. Свако од нас има свој генетски запис и свако је јединствен организам. На крају, некада су лекари били они којима смо се дивили. Данас свако може да обуче бели мантил или оно што сам недавно видео, људи који нису прошли поред медицине него су само читачи текста, почели су да деле савете о здрављу у емисијама које имају плаћене термине на многим телевизијама. Страшно је колико олако схватамо изговорену реч у медијима.
Често бележите и своје здравствено-естетске интервенције, попут трансплантације косе која је многим људима била охрабрење за овај подухват, ипак, колико је тешко показати рањиви део себе, када на друштвеним мрежама па и ТВ екранима владају вештачки осмеси и лажни ушминкани животи?
- Најгласнији ће увек бити они који су највеће кукавице. Такви потајно желе да буду у вашој прилици али ето, нису. Никада нисам калкулисао да ли нешто треба урадити у медијима или не. Знате, када срце дате професији коју радите и када живите професију од својих младалачких година, онда нема дилеме да ли нешто треба урадити или не. Увек сам себе сматрао делом публике и радим оно што ја мислим да треба. Знам да многи људи прате моје емисије и инстаграм налог у жељи да чују о некој теми информацију више. Зашто онда и ја не бих своје неке проблеме решавао пред мојим гледаоцима. Трансплантација косе је одлично прошла јер сам дословно све снимао и преносио своје искуство без каквих улепшавања. Када сте јавна личност нисте јавно добро, али имате огроман утицај на људе и то треба искоростити кроз едукативну функцију медија да овај народ упознамо са нечим до чега не могу лако доћи.
Имате симпатичне клипове на друштвеним мрежама, који је најгледанији, да ли можда онај када покушавате да закажете преглед код доктора Ивана Босиљчића?
- Платформа Инстаграм мени је у почетку служила да се дограђујем у едукативном смислу јер радити информативни програм а не пратити дешавања у земљи и свету, заиста је немогуће. Велико новинарско искуство олакшало ми је да клипове осмишљавам и монтирам тако да буду новинарски писмени а опет прилагођени брзој платформи као што је Инстаграм. И људима се то допало очигледно. Код мене ћете често видети животне ствари, са којима се суочава просечан човек. Недавно ме је једна колегиница назвала заштитником потрошача јер је на мом налогу често садржај у којем прозивам трговце. Јер људи морају да схвате да за свој новац имају право да траже најбоље а трговци да већ једном прихвате чињеницу да су они ту да понуде и продају услугу, производ и да нису богом дани и заштићени. То се види и после објављивања неког снимка, када ме зову са свих страна и моле да уклоним. То не радим ни у ком случају. Клип са Иваном Босиљчићем је скренуо пажњу јер сам управо желео да покажем да се будући пацијенти те клинике не смеју доводити у заблуду и обману да ће их тамо сачекати омиљени глумац, већ да треба да их сачека лекар у којег ће имати поверење и за чију ће услугу да плате.
Када водите вести на ТВ Пинк то све делује лако, а с друге стране имамо клипове водитеља који не умеју да изговоре име групе ABBA. Шта је најважније што један презентер вести треба да поседује будући да и сами радите тај посао а и учествујете у њиховој селекцији за ТВ Пинк?
- Имао сам срећу да каријеру започнем пре 20 година и то на аудицији за водитеље и новинаре. Морао си да напишеш вест и да ишчиташ у камеру задати текст. То је била основа, после које се ишло у даљу селекцију.
Поред новинарског посла, ви сте и ПР РФЗО, а развијате и бизнис са прометом ексклузивних некретнина... то је пуно послова а опет сте увек доступни и брзо одговарате на поруке. Питање је једноставно али заиста нас занима како све то постижете?
- У чињеници да се у једном моменту помирите да не можете све и свуда у истој секунди. Вероватно је кључ у томе што сам још у раној младости у средњој медицинској школи морао да савладам тријажу, распоређивање по степени хитности. Не захтева све одмах и сад. Опет, телевизија и РФЗО су уско повезани јер као менаџер за односе са јавношћу и новинар са друге стране, бринем о томе каква ће бити медијска слика институције коју заступам из области коју пратим више од 10 година.
Рекли сте у једном интервјуу да не радите за шер него за задовољство, а опет данас има много новинара који сматрају да је то немогуће ускладити. Да ли је то само изговор и да ли ће проћи ера доминације шера?
- И увек ћу то говорити, искрено и из срца. Новинарство и телевизија су послови које сам свесно одабрао још са 17 година. Проживео сам мање-више све што сам желео и ничега нисам жељан. Сутра да се пензионишем био бих захвалан богу на свему што сам урадио и прилике које ми је пружио. Друго, морате се помирити да не можете увек бити на врху и да је све па и каријера у амплитудама. Нисам у овај посао ушао да бих задовољавао психолошке недостатке, лечио комплексе, уздигао се на социјалној лествици или слично. Јер јако стојим ногама на земљи, захваљујући мојим родитељима који су ми на време све дали због чега данас ничег нисам жељан.
Снежана Милановић
фото: Душан Петровић