PREDSEDNIK VUČIĆ NA PANELU U NJUJORKU: Žrtve rata u BiH iznose svedočenja, GOVORILI: Duška, Svetlana, Ranko, Dijana i Miroslav...
U sedištu Ujedinjenih nacija održava se panel diskusija "Mi govorimo, jer oni ne mogu - glasovi koje treba čuti", na kojoj žrtve rata u Bosni i Hercegovini iznose svoja svedočenja.
Skupu prisustvuju predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ministar spoljnih poslova Marko Đurić.
Svedočenje Duške Stanić
Duška Stanić obratila se prva, istakavši da je živela sa ocem, majkom i dve sestre u malom selu.
- Jednog hladnog aprilskog jutra majka me je obavestila da je škola otkazana. Nisam shvatala šta se dešava, a onda sam saznala da ćemo biti smešteni u koncentracionom logoru. Jeli smo samo hranu koju smo imali kod kuće. Noću smo čuli da stariji među sobom pričaju, nisam mogla da shvatim šta se dešava i što ne mogu da izađen sa društvom da se igram na ulici.
- Grupa ljudi došla je u crnim uniformama, vojnici, i jedan od njih je uperio pištolj u mene tako blizu da sam mogla da ga osetim, moji roditelji ništa nisu mogli da urade, samo su stajali i gledali. Naterao nas je da uđemo u kombi pun ljudi u kojem su takođe bili Srbi. Bio je mrak i skučeno, nismo znali gde idemo, svi su bili uplašeni kao i ja.
- Bila sam gladna, izmorena, nisam znala šta se dešava. Posle tri dana vojnici su došli i rekli da žene i deca ulaze u autobus, a muškarci ostaju. Pozdravili smo se s tatom ne znajući da li ćemo se ikad više videti i ušli u autobus. Čula sam od žena da će nas baciti u jamu.
- Poređali bi nas za streljanje i da dignemo ruke u vis. Mogli su da biraju, ja sam se molila i nadala svakog dana da ćemo da preživimo i da ću moći da dočekam još jedan dan, kao što sam mogla i pre rata. Ali, postalo je još gore. Moj ujak mi je pričao o strahotama šta su sve preživeli i šta su im radili - tukli ga štapovima i gazili čizmama, terali ih da stoje bosi na vrelim pločama, nije bilo milosti i svaki dan su imali težak rad a onda kao životinje vraćani u logor gde su ih tukli.
- Sećam se jednog dana, to je bila srpska teritorija, Bošnjaci su išli u školu sa nama, imali su slobodu kretanja, stekla sam prijatelje. Jednog dana jedan od Bošnjaka je rekao jednom mlađem "hajde da je uhvatimo i da je silujemo". Oni su krenuli prema meni, jedino što me je spasilo je što sam bila brza. Živela sam u strahu ne znajući šta u bilo kom trenutku može da se dogodi.
- Nismo imali hrane ni sklonište. Bila sam beskućnik i ponovo uplašena. Tek kasnije sam shvatila šta sam ja prošla u detinjstvu i da ovako detinjstvo ne sme da izgleda. Grčke porodice su nas primile i smestile u domove. Tek tad sam shvatila da bi detinjstvo tako trebalo da izgleda, da ne slušam granatiranje. Jedino štoi sam naučila kroz sve to je da na ovom svetu ima dobrih ljudi i nade, nakon što sam prošla kroz svu tu patnju, i danas spavam sa upaljenim svetlom i imam noćne more. Moramo da budemo bolji od toga, naša deca zaslužuju bolju budućnost, i ni jedno dete ne zaslužuje da prođe kroz ono kroz šta sam ja prošla. Zato sam i knjigu napisala - rekla je Duška.
- Nismo imali hrane ni sklonište. Bila sam beskućnik i ponovo uplašena. Tek kasnije sam shvatila šta sam ja prošla u detinjstvu i da ovako detinjstvo ne sme da izgleda. Grčke porodice su nas primile i smestile u domove. Tek tad sam shvatila da bi detinjstvo tako trebalo da izgleda, da ne slušam granatiranje. Jedino štoi sam naučila kroz sve to je da na ovom svetu ima dobrih ljudi i nade, nakon što sam prošla kroz svu tu patnju, i danas spavam sa upaljenim svetlom i imam noćne more. Moramo da budemo bolji od toga, naša deca zaslužuju bolju budućnost, i ni jedno dete ne zaslužuje da prođe kroz ono kroz šta sam ja prošla. Zato sam i knjigu napisala - rekla je Duška.
Svedočenje Svetlane Stanić
Svetlana je podelila iskustvo koje je doživela sa šest godina. Kada je krenula ka selu ona je primetila da nema nigde ljudi i onda je shvatila da je vojska ušla u selo.
Kako je istakla videla je da prebijaju njenog strica dok je ona čekala sakrivena, kada su otišli otišla je po pomoć ali nikoga nije mogla da nađe, bila je sama.
Ona navodi da je bila uplašena i da niko nije hteo da joj otvori vrata iz straha jer su mislili da je to vojska.
Svedočenje Ranka Ristića
Ristić je ispričao priču o tome kako su njegovi rođaci prošli u prvom i drugom svetskom ratu i o tome kako je njegov pradeda Petar Ristić ubijen od strane ustaša u Jasenovcu.
On je u svom svedočenju ispričao detalje o golgoti koju su preživeli od strane ustaša, njegov otac i on i podsetio se kako je njegov prijatelj Senad pucao njemu iznad slepoočnice. Kako navodi oni su pobegli i nekolimo meseci su se krili u selu. Ističe da su za samo nekoliko nedelja očistili mesto oko njih oko 7.000 ljudi je moralo da se iseli mnogi su pobijeni.
8. maja Bošnjaci su došli u kuću moje babatetke silovali su je prerezali grljan i odsekli joj dojke - navodi on.
Ristić je pokazao fotografiju njegove izmasakrirane babatetke i nastavio da svedoči o drugim žrtvama.
Kako navodi bošnjačeke snage su nastavile sa terorom i da su oko 3.000 terorista al kaide došlo u Bosnu da se bori protiv Srba.
On je govorio borci al kaide za samo nekoliko dana ubili oko 500 Srba, a istovremeno dok se ovo dešavalo Hrvatska vojska je napala i ubijala i proterivala Srbe.
Kaže da su svi optuživali Srbe i da je ovo strana koju nisu mogli da čuju na svetskim medijima. Dodaje da je sa da u novoj zemlji i da pokušava da napravi nov život i da opet vidi ove borce, kako kaže n nije ovde da pravda ratne zločine i prvi bi procesuirao Srbe ako su krvi.
- Zamislite da za ovim stolom sede i Hrvati i bosanski muslimani i da svi zajedno odamo počast, podsetiću vas da je poginulo oko 30.000 Srba - navodi on.
Svedočenje Dijane Jovanović
Na početku svedočenja ona je ispričala kako su u maju odveli njenog oca da se nikada nije vratio. Dodaje da je saznala da je bio u logoru koju su vodili Hrvati u određenoj školi.
- Srbi su bili zarobljeni i dovedeni u Logor u Livnu. Tamo su svi mučeni - svedoči ona i dodaje:
- Mučenje mog oca bilo je prebijanje kaišima, pendrecima itd, pošto su ga na smrt prebili nastavili su da ga gaze, moj otac je bio u tolikom bolu da je preklinjao da ga ubiju ali rekli su zato što je Srbin prvo će da ga muče i onda će da ga ubiju. Kada bi se jedna od nasilnika umorio zamenio bi ga drugi koji je nastavio sa prebijanjem. Jedne noću su mu stavili povez i rekli da ga vode na streljanje. Stavili su mu pištolj na čelo i opalili ali pištolj je bio prazan- kaže ona.
Jovanović je pomenula i električnu stolicu koju su Hrvati koristili za zarobljene Srbe.
Svedočenje Miroslava Jovića
U avgustu 95. njegov rodni grad je bio žrtva hrvatske akcije Oluja. Srbi iz Bosanskog Grahova bili su proterani i isterani iz svojih kuća, kaže Jović na početku svedočenja.
Kako je rekao čak i da je ceo taj egzodus i da su svi izbrisani 29. godina nakon tog proterivanja Srba iz te oblasti, znak suživota se ponovo pojavio i saradnja između komšija različitih nacionalnosti je na neki način bila na vidiku do danas, usvajanjem ove rezolucije samo će se podgrejati strahovi da će se duhovi prošlosti ponovo probuditi.
On navodi da otvaranje ponovo ovih rana može da onemogući suživot. On je ispričao priče o Srbima koji su takođe preživali strahote.
- Prvi slučaj je gospodin Ranko koji je uhapšen prebijan, samo ću da kažem da kada je bio razmenjen i pušten iz logora njegova supruga je jedva prepoznala njegova deca mesec dana nisu mogla da ga prepozna. Gotovo je nemoguće da se opiše mučenje kojim je bio on mučen. On je došao u SAD kao izbeglica, formirao firmu i porodicu bio uzoran građanin i pokušao je da prošlost ostavi za sobom i pogodite njegove mušterije nisu biloi samo Srbi i Amerikanci već i Muslimani. Danas govorim u njegovo ime jer on ne može da putuje ima amputiranu nogu - navodi on.
Jović je rekao da će ovo za njega da bude nova rana jer je on bio žrtva, dodajući da će i taj Ranko ovom rezolucijom biti označen kao kriminalc i da kada je Ranko čuo za tu rezoluciju da je jedva preživeo.
Jović je pomenuo i slučaj deteta od 12 godina koji je bio kriv samo zato što je bio Srbin i naveo da su mu prvo odsečene uši da je izboden i da mu je na kraju odsečena glava.
Dodaje da sve ovo ne može da se nađe u mejnstrim medijima.
-Želim da razmotrite još jednom koju štetu može da donese ova rezolucija, ona će biti pretnja po bilo kakv miran suživot - rekao je Jović.
- Jednaka pravda ide ruku pod ruku sa poštovanjem ne samo njihovih priča već i priče žrtava koje nisu uspeli da prežive i koje su izgubile život. Eto i tih 30.000 Srba za koje smo sada čuli, nikada nije bila jednačina te jednake pravde - dodao je on.
On je naveo da treba da se uzme u razmatranje izjave od učesnika sukoba Srba Hrvata i Bošnjaka jer oni čine većinsko stanovništvo koje uopšte nisu uzete u razmatranje da učestvuju u ovoj rezoluciji naročito nisu uzeti Srbi.
- Ova rezolucija će samo napraviti dodatna neprijateljstva, da bi rezolucija imala uspeh mora da ima saglasnost i učešće svih a ovde je jedna strana izostavljena- dodaje on.
Obraćanje Gregori Tosija advokata iz Vašingtona
- Slušajući sve vas prema anglosaksonskom pravu postoji uboičajena fraza ništa ne izvlači istinu na videlo od unakrsnog ispitivanja - rekao je stručnjak za međunarodno pravo na početku obraćanja.
Kako je rekao traži se jednaka pravda za srpske, hrvatske i bošnjačke žrtve a rezolucija UN ne vodi ka tome i oni traže od UN da razmotre jednaku pravdu za svakoga.
On je naveo da treba da se uzme u razmatranje izjave od učesnika sukoba Srba Hrvata i bošnjaka jer oni čine većinsko stanovništvo koje uopošte nisu uzete u razmatranje da uščestvuju u ovoj rezoluciji naročito nisu uzeti Srbi.
- Ova rezolucija će samo napraviti dodatna neprijateljstva, da bi rezolucija imala uspeh mora da ima saglasnost i učešće svih a ovde je jedna strana izostavljena- dodaje on.
Kako je rekao pravio je beleške prilikom svedočenja i da su ljudi koji su bili suočeni sa najodvratnijim zločinima oni su bili spremni da gledaj unapred i da ne razmišljaju o osveti.
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić
Predsednik Srbije je rekao da Srbija nikada nije ćutala o strašnim događajima koji su se dogodili u Srebrenici već da su hapšeni svi oni koji su bili odgovorni za zločine kojii su se dogodile u Srebrenici.
-Moje pitanje je da nakon što ste čuli izjave običnih ljudi kako će se ti ljudi osećati kada donesete ovu rezoluciju. Zbog čega, zaoto što su oni žrtve i da ćete im onda staviti na čelo da su oni deo genocidnog naroda. Postavlja se pitanje zašto mi uopšte donosimo ovu rezolucioju ako se radi o individualnoj odgovornosti- naveo je Vučić.
Kako je rekao u nacrtu ove rezolucije nema pojedinaca, zašto počinjemo sa ovom rezolucijom a ne sa recimo rezolucijom za zločinima koji su učinjeni nad srpskim narodom. U Prvom svetskom ratu Srbi su izgubili 28 odsto ukupnog stanovništva nakon napada Austrijanaca i Nemaca, a u Drugom svetkom ratu srpska žrtva je takođe bila velika.
Vučić je rakao da oni nisu sakrili činjenicu da su bili počinjeni zločini u Srebrenici i da je on lično otišao da oda počast nastradalima gde je bio napadnut i da do dan danas nikada nisu otkriveni napadači.
Vučić se zapitao šta je rezultat ove rezolucije. Kako je rekaa imaćete oduševljenost sa jedne i tugu i ogorčenost sa druge strane.
-Da li će ova rezolucija da ujedini ljude, neće, zašto onda ovo radite, da li će ona da obezbedi mir u godinama koje dolaze, svi znate da je odgovor negativan- navodi on.
Dodaje da je prava svrha da se kazni jedan narod koji nije baš pokoran moćnim zemljama.
On pozvao sve da ne glasaju za ovu rezoluciju da se stvore uslovi za inkluzivnost, dijalog.
- Naš stalni predstavnik je želeo da razgovara sa Nemcima kao glavnom tvorcu ove rezolucije a znate kakav odgovor je dobio suočićete se sa rezolucijom na način na koji vam je mi budemo dali, znamo mi smo previše mlaki ali verujemo da će evropske vrednosti uvek značiti da vi treba da budete uključeni u proces donošenja važnih rezolucija. Pitanje je za sve vas šta ćete vi da uradite kad otvorite ovu pandorinu kutiju, hoćete da kažete da nije bio genocid nad ruskim i srpski narodom koji je ubijen u Drugom svetskom ratu, šta ćete da kažete za druge krajeve sveta, ili ćete da poručite kada to vama ne odgovara u političkom smislu - naveo je Vučić
On je rekao da dolazi iz male zemlje čiji je narod uvek bio za slobodu, i dodao da još jednom razmotre koji će uticaj imati ova rezolucija na budućnost kao se usvoji.
Dnevnik.rs/TV Pink/Kurir