ПРЕДСЕДНИК ВУЧИЋ НА ПАНЕЛУ У ЊУЈОРКУ: Жртве рата у БиХ износе сведочења, ГОВОРИЛИ: Душка, Светлана, Ранко, Дијана и Мирослав...

Скупу присуствују председник Србије Александар Вучић и министар спољних послова Марко Ђурић.

Сведочење Душке Станић

Душка Станић обратила се прва, истакавши да је живела са оцем, мајком и две сестре у малом селу.

- Једног хладног априлског јутра мајка ме је обавестила да је школа отказана. Нисам схватала шта се дешава, а онда сам сазнала да ћемо бити смештени у концентрационом логору. Јели смо само храну коју смо имали код куће. Ноћу смо чули да старији међу собом причају, нисам могла да схватим шта се дешава и што не могу да изађен са друштвом да се играм на улици.

- Група људи дошла је у црним униформама, војници, и један од њих је уперио пиштољ у мене тако близу да сам могла да га осетим, моји родитељи ништа нису могли да ураде, само су стајали и гледали. Натерао нас је да уђемо у комби пун људи у којем су такође били Срби. Био је мрак и скучено, нисмо знали где идемо, сви су били уплашени као и ја.

- Била сам гладна, изморена, нисам знала шта се дешава. После три дана војници су дошли и рекли да жене и деца улазе у аутобус, а мушкарци остају. Поздравили смо се с татом не знајући да ли ћемо се икад више видети и ушли у аутобус. Чула сам од жена да ће нас бацити у јаму.

- Поређали би нас за стрељање и да дигнемо руке у вис. Могли су да бирају, ја сам се молила и надала сваког дана да ћемо да преживимо и да ћу моћи да дочекам још један дан, као што сам могла и пре рата. Али, постало је још горе. Мој ујак ми је причао о страхотама шта су све преживели и шта су им радили - тукли га штаповима и газили чизмама, терали их да стоје боси на врелим плочама, није било милости и сваки дан су имали тежак рад а онда као животиње враћани у логор где су их тукли.

- Сећам се једног дана, то је била српска територија, Бошњаци су ишли у школу са нама, имали су слободу кретања, стекла сам пријатеље. Једног дана један од Бошњака је рекао једном млађем "хајде да је ухватимо и да је силујемо". Они су кренули према мени, једино што ме је спасило је што сам била брза. Живела сам у страху не знајући шта у било ком тренутку може да се догоди.

- Нисмо имали хране ни склониште. Била сам бескућник и поново уплашена. Тек касније сам схватила шта сам ја прошла у детињству и да овако детињство не сме да изгледа. Грчке породице су нас примиле и сместиле у домове. Тек тад сам схватила да би детињство тако требало да изгледа, да не слушам гранатирање. Једино штои сам научила кроз све то је да на овом свету има добрих људи и наде, након што сам прошла кроз сву ту патњу, и данас спавам са упаљеним светлом и имам ноћне море. Морамо да будемо бољи од тога, наша деца заслужују бољу будућност, и ни једно дете не заслужује да прође кроз оно кроз шта сам ја прошла. Зато сам и књигу написала - рекла је Душка.

- Нисмо имали хране ни склониште. Била сам бескућник и поново уплашена. Тек касније сам схватила шта сам ја прошла у детињству и да овако детињство не сме да изгледа. Грчке породице су нас примиле и сместиле у домове. Тек тад сам схватила да би детињство тако требало да изгледа, да не слушам гранатирање. Једино штои сам научила кроз све то је да на овом свету има добрих људи и наде, након што сам прошла кроз сву ту патњу, и данас спавам са упаљеним светлом и имам ноћне море. Морамо да будемо бољи од тога, наша деца заслужују бољу будућност, и ни једно дете не заслужује да прође кроз оно кроз шта сам ја прошла. Зато сам и књигу написала - рекла је Душка.

Сведочење Светлане Станић

Светлана је поделила искуство које је доживела са шест година. Када је кренула ка селу она је приметила да нема нигде људи и онда је схватила да је војска ушла у село.

Како је истакла видела је да пребијају њеног стрица док је она чекала сакривена, када су отишли отишла је по помоћ али никога није могла да нађе, била је сама.

Она наводи да је била уплашена и да нико није хтео да јој отвори врата из страха јер су мислили да је то војска.

Сведочење Ранка Ристића 

Ристић је испричао причу о томе како су његови рођаци прошли у првом и другом светском рату и о томе како је његов прадеда Петар Ристић убијен од стране усташа у Јасеновцу.

Он је у свом сведочењу испричао детаље о голготи коју су преживели од стране усташа, његов отац и он и подсетио се како је његов пријатељ Сенад пуцао њему изнад слепоочнице. Како наводи они су побегли и неколимо месеци су се крили у селу. Истиче да су за само неколико недеља очистили место око њих око 7.000 људи је морало да се исели многи су побијени.

8. маја Бошњаци су дошли у кућу моје бабатетке силовали су је пререзали грљан и одсекли јој дојке - наводи он.

Ристић је показао фотографију његове измасакриране бабатетке и наставио да сведочи о другим жртвама.

Како наводи бошњачеке снаге су наставиле са терором и да су око 3.000 терориста ал каиде дошло у Босну да се бори против Срба.

Он је говорио борци ал каиде за само неколико дана убили око 500 Срба, а истовремено док се ово дешавало Хрватска војска је напала и убијала и протеривала Србе.

Каже да су сви оптуживали Србе и да је ово страна коју нису могли да чују на светским медијима. Додаје да је са да у новој земљи и да покушава да направи нов живот и да опет види ове борце, како каже н није овде да правда ратне злочине и први би процесуирао Србе ако су крви.

- Замислите да за овим столом седе и Хрвати и босански муслимани и да сви заједно одамо почаст, подсетићу вас да је погинуло око 30.000 Срба - наводи он.

Сведочење Дијане Јовановић

На почетку сведочења она је испричала како су у мају одвели њеног оца да се никада није вратио. Додаје да је сазнала да је био у логору коју су водили Хрвати у одређеној школи.

- Срби су били заробљени и доведени у Логор у Ливну. Тамо су сви мучени - сведочи она и додаје:

- Мучење мог оца било је пребијање каишима, пендрецима итд, пошто су га на смрт пребили наставили су да га газе, мој отац је био у толиком болу да је преклињао да га убију али рекли су зато што је Србин прво ће да га муче и онда ће да га убију. Када би се једна од насилника уморио заменио би га други који је наставио са пребијањем. Једне ноћу су му ставили повез и рекли да га воде на стрељање. Ставили су му пиштољ на чело и опалили али пиштољ је био празан- каже она.

Јовановић је поменула и електричну столицу коју су Хрвати користили за заробљене Србе.

Сведочење Мирослава Јовића

У августу 95. његов родни град је био жртва хрватске акције Олуја. Срби из Босанског Грахова били су протерани и истерани из својих кућа, каже Јовић на почетку сведочења.

Како је рекао чак и да је цео тај егзодус и да су сви избрисани 29. година након тог протеривања Срба из те области, знак суживота се поново појавио и сарадња између комшија различитих националности је на неки начин била на видику до данас, усвајањем ове резолуције само ће се подгрејати страхови да ће се духови прошлости поново пробудити.

Он наводи да отварање поново ових рана може да онемогући суживот. Он је испричао приче о Србима који су такође преживали страхоте.

- Први случај је господин Ранко који је ухапшен пребијан, само ћу да кажем да када је био размењен и пуштен из логора његова супруга је једва препознала његова деца месец дана нису могла да га препозна. Готово је немогуће да се опише мучење којим је био он мучен. Он је дошао у САД као избеглица, формирао фирму и породицу био узоран грађанин и покушао је да прошлост остави за собом и погодите његове муштерије нису билои само Срби и Американци већ и Муслимани. Данас говорим у његово име јер он не може да путује има ампутирану ногу - наводи он.

Јовић је рекао да ће ово за њега да буде нова рана јер је он био жртва, додајући да ће и тај Ранко овом резолуцијом бити означен као криминалц и да када је Ранко чуо за ту резолуцију да је једва преживео.

Јовић је поменуо и случај детета од 12 година који је био крив само зато што је био Србин и навео да су му прво одсечене уши да је избоден и да му је на крају одсечена глава.

Додаје да све ово не може да се нађе у мејнстрим медијима.

-Желим да размотрите још једном коју штету може да донесе ова резолуција, она ће бити претња по било какв миран суживот - рекао је Јовић.

- Једнака правда иде руку под руку са поштовањем не само њихових прича већ и приче жртава које нису успели да преживе и које су изгубиле живот. Ето и тих 30.000 Срба за које смо сада чули, никада није била једначина те једнаке правде - додао је он.

Он је навео да треба да се узме у разматрање изјаве од учесника сукоба Срба Хрвата и Бошњака јер они чине већинско становништво које уопште нису узете у разматрање да учествују у овој резолуцији нарочито нису узети Срби.

- Ова резолуција ће само направити додатна непријатељства, да би резолуција имала успех мора да има сагласност и учешће свих а овде је једна страна изостављена- додаје он.

Обраћање Грегори Тосија адвоката из Вашингтона

- Слушајући све вас према англосаксонском праву постоји убоичајена фраза ништа не извлачи истину на видело од унакрсног испитивања - рекао је стручњак за међународно право на почетку обраћања.

Како је рекао тражи се једнака правда за српске, хрватске и бошњачке жртве а резолуција УН не води ка томе и они траже од УН да размотре једнаку правду за свакога.

Он је навео да треба да се узме у разматрање изјаве од учесника сукоба Срба Хрвата и бошњака јер они чине већинско становништво које уопоште нису узете у разматрање да ушчествују у овој резолуцији нарочито нису узети Срби.

- Ова резолуција ће само направити додатна непријатељства, да би резолуција имала успех мора да има сагласност и учешће свих а овде је једна страна изостављена- додаје он.

Како је рекао правио је белешке приликом сведочења и да су људи који су били суочени са најодвратнијим злочинима они су били спремни да гледај унапред и да не размишљају о освети.

Председник Републике Србије Александар Вучић

Председник Србије је рекао да Србија никада није ћутала о страшним догађајима који су се догодили у Сребреници већ да су хапшени сви они који су били одговорни за злочине којии су се догодиле у Сребреници.

-Моје питање је да након што сте чули изјаве обичних људи како ће се ти људи осећати када донесете ову резолуцију. Због чега, заото што су они жртве и да ћете им онда ставити на чело да су они део геноцидног народа. Поставља се питање зашто ми уопште доносимо ову резолуциоју ако се ради о индивидуалној одговорности- навео је Вучић.

Како је рекао у нацрту ове резолуције нема појединаца, зашто почињемо са овом резолуцијом а не са рецимо резолуцијом за злочинима који су учињени над српским народом. У Првом светском рату Срби су изгубили 28 одсто укупног становништва након напада Аустријанаца и Немаца, а у Другом светком рату српска жртва је такође била велика.

Вучић је ракао да они нису сакрили чињеницу да су били почињени злочини у Сребреници и да је он лично отишао да ода почаст настрадалима где је био нападнут и да до дан данас никада нису откривени нападачи.

Вучић се запитао шта је резултат ове резолуције. Како је рекаа имаћете одушевљеност са једне и тугу и огорченост са друге стране.

-Да ли ће ова резолуција да уједини људе, неће, зашто онда ово радите, да ли ће она да обезбеди мир у годинама које долазе, сви знате да је одговор негативан- наводи он.

Додаје да је права сврха да се казни један народ који није баш покоран моћним земљама.

Он позвао све да не гласају за ову резолуцију да се створе услови за инклузивност, дијалог.

- Наш стални представник је желео да разговара са Немцима као главном творцу ове резолуције а знате какав одговор је добио суочићете се са резолуцијом на начин на који вам је ми будемо дали, знамо ми смо превише млаки али верујемо да ће европске вредности увек значити да ви треба да будете укључени у процес доношења важних резолуција. Питање је за све вас шта ћете ви да урадите кад отворите ову пандорину кутију, хоћете да кажете да није био геноцид над руским и српски народом који је убијен у Другом светском рату, шта ћете да кажете за друге крајеве света, или ћете да поручите када то вама не одговара у политичком смислу - навео је Вучић

Он је рекао да долази из мале земље чији је народ увек био за слободу, и додао да још једном размотре који ће утицај имати ова резолуција на будућност као се усвоји.

Dnеvnik.rs/TV Пинк/Курир