RODNA RAVNOPRAVNOST I ETIČKI ASPEKTI Algoritmi nenaklonjeni ženama
Svedoci smo naglog razvoja ne samo informaciono-komunikacionih tehnologija nego i sveprisutnosti mašinskog rudarenja podataka koje u poslednjih nekoliko godina doživljava rapidne razmere upotrebe zahvaljujući algoritamskim mogućnostima.
Ponovni bum u oblasti veštačke inteligencije utiče na sve sfere našeg života, pa i na rodnu ravnopravnost, kaže dr Mirjana Ivanović, redovna profesorka na Departmanu za matematiku i informatiku Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu.
– Ne znam da li to žene osećaju, ali je opšteprihvaćeno mišljenje da su one u računarstvu i inženjerstvu manje samopouzdane, tako da i ne pretražuju bolje plaćene poslove, iz čega algoritmi „uče” da takve oglase više prikazuju muškoj populaciji, što je potvrdilo istraživanje podataka na LinkedIn-u – dodaje Ivanovićeva. – Veštačka inteligencija nije inteligentna, nego radi uz pomoć veoma moćnih računara i vrlo brzo procesuira ogromne količine podataka, te zaključuje na osnovu onoga što ima. Neki naučnici proglašavaju je samo moćnim alatima koji rade statističku obradu podataka, koji sa sobom generalno vuku razne predrasude, a algoritmi su opet generisani tako da odražavaju pristrasnost, nejednakosti, posebno ako su ih stvarali muškarci ili je oblast takva da je više naklonjena muškom rodu.
Kao interesantne primere algoritama kreiranih prema prosečnoj muškoj osobi navodi prve generacije erbegova, koji su u automobilskim nesrećama ubili više žena i dece nego što su ih sačuvali, ili velike konferencijske sale, u kojima će uvek biti hladno budući da su klima-uređaji programirani tako bude prijatno samo onima u poslovnom odelu.
Vrlo često se kao istorijski fakat navodi da je prvi programer bila žena – Ada, ćerka pesnika Bajrona, ali se u međuvremenu štošta izmenilo, o čemu govori i Uneskov izveštaj iz 2019, ukazuje profesorka.
– Poprilično poražavajuć podatak je da je samo 22 odsto žena zaposleno u domenu veštačke inteligencije. Među njima je tek 12 odsto istraživačica i šest odsto onih koje se bave razvojem softvera. Dok je od 2016. do 2022. ušestostručen broj talentovanih studenata i učenika, u istom periodu je broj žena na poslovima u okviru veštačke inteligencije porastao za samo četiri odsto. Takođe, žene 13 puta manje prijavljuju patente u računarstvu – navodi sagovornica.Akcenat, dodaje, treba da bude na insistiranju na mešovitim timovima, u kojima će doći do izražaja i ženski način razmišljanja. Što se tiče podataka, tu stvar može da se poboljša tako što će se dopunjavati novim aspektima i kvalitetima. Postavlja se i pitanje šta ako veštačka inteligencija zameni gomilu administrativnih i finansijskih poslova koje obavljaju žene.
– Neophodno je obrazovni sistem učiniti ravnoporavnijim i minimizirati ili ukloniti stereotipe, recimo, da devojčice nisu naklonjene STEM disciplinama (nauka, tehnologija, inženjerstvo i matematika) – kaže profesorka Ivanović. – Od malih nogu treba ih ohrabrivati da idu ka toj oblasti, ali i da imaju tzv. rol modele: što više žena koje su na značajnim pozicijama u domenima izrade softvera, veštačkointeligentnih sistema i tako dalje, koje će kroz popularizaciju i mentorski rad motivisati mlađe kandidatkinje. Uočen je i jedan paradoks, a to je da razvijenije zemlje imaju veće rodne razlike. Recimo, pre nekoliko godina na svetskom takmičenju robota u fudbalu, iranski tim, koji su sačinjavale isključivo devojke, pobedio je jednu Ameriku, Nemačku i Japan.
Druga stvar je, dodaje, povezana sa etičkim aspektima koji se sada razmatraju.
– Jedno od aktuelnih pitanja je zašto je toliko personalizovanih asistenata realizovano u vidu žene. Objašnjenje bi bilo da su one možda emotivnije, „ljudskije” u konverzaciji i prijemčivije. Kako bi se to prevazišlo, Project Q* je, na primer, kreirao asistenta sa frekvencijom glasa između muškog i ženskog – navodi Ivanovićeva.
Tekst i foto: S. Milačić
